Stah od smrti predstavlja univerzalni stah koji se javlja kod svakog čoveka. On postoji od samog susreta sa pojmom smrti u detinjstvu kroz adolescenciju i opstaje u odraslom dobu. Paradoksalno, smrti se plaše više mlađe osobe nego starije koje su joj bliže. Iako često opisujemo strahove koji su iracionalni odnosno, strahovanja o negativnim ishodima određenih događaja čija je verovatnoća da će se dogoditi mala i nikakva kod ovog straha to nije slučaj-smrt će svakako nastupiti a pritom to je iskustvo koje je potpuno nepoznato i ne znamo kada i kako će se dogoditi. Ono što najviše plaši ljude vezano za fenomen umiranja i smrti jesu zamišljanja o tome kako će se to dogoditi, da li će proći kroz tešku bolest i imati bolove, da li će u tom trenutku biti sami, da li će biti potpuno nepokretni, bespomoćni, teško im je da se pomire sa gubitkom kontrole, činjenicom da neće više misliti i osećati, a neki imaju zastrašujuće predstave o telesnoj dekompenzaciji ili se bave pitanjima života posle smrti. Strah od smrti odnosno anksioznost povodom smrti je prirodna reakcija svake osobe i ona ne ometa njeno svakodnevno funkcionisanje. Ono što će biti fokus ovog teksta nije strah od smrti koji u izvesnom stepenu postoji kod svakog od nas već intenzivan strah odnosno anksioznost povod smrti koji se naziva tanatofobijom.
Šta karakteriše tanatofobiju?
Osobe koje se perzistentno plaše smrti razvijaju visok inzenzitet anksioznosti nekada do nivoa panike kada misle o sopstvenoj ili tuđoj smrti. Anksioznost ih prati skoro svakodnevno i ometa ih u obavljanju životnih aktivnosti. Izbegavaju se situacije ili informacije koje za tematiku imaju bolest, umiranje i smrt. Često osbobe izbegavaju sahrane, posete groblju, bolnicama kako se ne bi podstakle svoje strahove. Ova fobija obično postane intenzivnija kada postoji neki spoljašnji okidač npr. teška bolest ili smrt bliske osobe. Već je pomenuto šta je to čega se osobe plaše-da li će imati bolove, da li će biti same, činjenice da će se svest ugasiti, da će biti potpuno bespomoćni, bez kontrole i sl.
Anksioznost povodom smrti se moze javiti izolovano kao u slučaju tanatofobije ali može biti deo nekog drugog anksioznog poremećaja kao što su zdravstvena anksioznost ili hipohondrija koju karakteriše hrnična briga za sopstveno zdravlje i preokupiranost predstavama o različitim bolestima, često i neizlečivim (npr. kancer, aids), može se javiti i u sklopu generalizovanog anksioznog poremećaja gde pored brige za sebe osoba brine i za zdravlje i životnu ugroženost bliskih osoba. Javlja se i u okviru paničnog poremećaja ali je tu, kao posledica pogrešno protumačenih simptoma anksioznosti kao ugrožavajućih po život, više vezana za sam momenat paničnog napada.
Kako prevazići tanatofobiju?
I ovaj problem se tretira kao i ostali anksiozni poremećaji – putem psihoterapijskog procesa osoba menja svoja disfunkcionalna uverenja i ponašanja kako bi umanjila sopstvene strahove. Treba ustanoviti čega se osoba najviše plaši vezano za fenomen smrti i kakvo je njeno poimanje smrti, ono što je važno jeste prihvatanje smrti kao sastavnog dela života, menjanje pogleda na ovaj fenomen i nalaženje smisla njegovog postojanja. Specifično za pojimanje smrti i umiranje jeste da je ova tema predmet filozofskih rasprava i različitih religijskih učenja. Mnogi ljudi prihvataju tumačenje smrti koje je deo njihovog religijskog shvatanja, ali nije nužno biti religiozan kako bi se smrtnost prihvatila. Dakle, jako je važno rekonstruisati sopstvenu disfunkcionalnu filozofiju smrti, naći smisleno objašnjenje za ovu pojavu i postaviti ga na mesto disfunkcionalnih razmišljanja koje vode u anksioznost.
Pored rekonstrukcije razmišljanja važno je ne bežati iz situacija koje asociraju na smrt i umiranje, kao što su bolnice, sahrane, groblja. Kao kod svake fobije i ovde je važno suočiti se sa svojim strahovima. Čitanje o iskustvima ljudi koji se suočavaju sa teškim bolestima i njihovom svakodnevnom borbom sa realnom pretnjom od smrti može približiti ovaj fenomen, poseta oboleloj osobi u bolnici, prisustvovanje sahrani su samo neke od situacija kojima osoba treba da se izloži kako bi prevazišla svoje strahove.
Za kraj preporučujem knjigu psihijatra i egzistencijalnog psihoterapeuta Irvina Jaloma “Gledanje u sunce-prevazilaženje užasa od smrti “ koji se bavi tematikom straha od smrti iz ugla svoje terapeutske prakse i nudi alternativna gledišta na ovaj fenomen. Proučavajući strah od smrti ovaj autor je bio u kontaktu sa pacijentima koji su u terminalnoj fazi kancera. Životne odluke ovih pacijenata mogu biti jako korisne za osobe koje se plaše smrti ili uopšte za unapređivanje sopstvene filozofije življanja. Navešću neke od njih:
*Razgraničiti šta je u životu važno a šta nije, i ne opterećivati se manje bitnim stvarima.
*Izebrati da se ne bavite stvarima koje uopšte ne želite.
*Izabrati da živite u sadašnjosti a ne u budućnosti ili prošlosti i fokusirati se na elementarne stvari koje čine život (prijatna iskustva sa porodicom i prijateljima, kretanja u prirodi-menjanje godišnjih doba, treperenje lišća,…)
*Kominicirati sa bliskim osobama na dubljem nivou.
*Smanjiti strahove u interpersonalnim odnosima, manje se brinuti o odbijanju, lakše prihvatati rizike.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
20 thoughts on “Šta je tanatofobija?”
A da li je bilo strasno pre nego sto smo nastali pa to zaboravili? 🙂
Da li moze da se skrene ako covek misli o beskonacnosti? Recimo ponekad razmsiljam o mraku koji ce nastupiti posle smrti i to me plasi, zapravo da vise necu misliti, osecati itd. jel moze da naskodi mentalnom zdravlju takvo razmisljanje???
Postovani, strah od smrti postoji kod svakog coveka ipak ako se kontinuirano bavite razmisljanjima vezanim za smrt to moze dovesti do intenzivne anksioznosti. Sanja M. dipl.psiholog
Postovani,
Plasim se smrti!Mogu da pricam o tome veoma kratko, jer ukoliko se oduzi prica dobijem napad panike. Promenila sam brdo psihologa i psihijatara i nijedan mi nije pomogao onako kako mi je potrebno. Desava mi se cak i da se u toku sna probudim sva uspanicena. U toku napada panike mi prvo prodje kao neka struja kroz telo, zatim pocnem da drhtim i placem. Nakon toga sve o cemu razmisljam je to kako ne zelim da umrem i da prestanem biti! Inace sam veoma svesna svega,kako je smrt neizbezna i kako nam je svima nepoznata dok ne dodje nase vreme. Govorili su mi da je nacin da se izborim sa tim da se prepustim osecaju, pa da skrenem misli kad se napad dogodi, da nadjem nacin da ne razmisljam o tome i sve se pokazalo bezuspesnim! Zaista bih vam bila zahvalna za savet kako da uticem na svoj strah jer mi zaista remeti zivot, plasim ljude oko sebe koji su prisutni u toku napada panike. Pri tom ovi napadi mi se u posledje 4 godine desavaju uglavnom nocu, kada legnem da spavam. Sada imam i bebu staru 8 meseci koju nehotice probudim kad me obuzme panika!
Postovana Sanja, na zalost tema prevazilazi okvire posta, ako ste u mogucnosti javite se za psiholosko savetovanje. Sanja Marjanovic dipl.psiholog
imala sam u mladosti klinicku smrt na operacionom stolu pozlilo mi je na poslu i na klinici na kojoj radim su me operisali bilo je cudesno videti svog andjela i duhovne vodice sve puno ljubavi i topline i savet da se vratim jer mi nije vreme i stvarno godinu dana posle toga u isto vreme rodio se moj sin dugo ocekivan zbog steriliteta supruga.VISE SE NE PLASIM SMRTI NAPROTIV VISE ME BRINE ZIVOT I SVAKODNEVNI IZAZOVI pa draga moja postojacete i onda jos kako kada izadjete iz svog fizickog oblika pa zato prigrlite zivot i sve sto vam pruza i radujte se zivotu sve ima svoje vreme.pozdrav.
Klinicka smrt nije smrt u tom smislu vec samo izraz u medicini koji kaze da su neki vitalni organi pacijenta otkazali (na primer srce) i da u koliko ne dodje do ponovne funkcije tih organa da ce nastupiti stvarna i nepovratna smrt ali je mozak pacijenta potpuno funkcionalan i sta vise dolazi do njegovog mnogo jaceg rada (barem dok ima energije) sto je potpuno suprotno od onoga sto se misli da on sve slabije i slabije funkcionise. Moram ti na zalost razbiti iluzije, jer istina je bolja od 1000 lazi, sve si ti to sanjala na operacionom stolu u panicnom radu mozga, sve sto se sanja je potpuno nasumicno a posto uvek trazimo da nesto razumemo, od tog nasumicnog pravimo potpuno razumljive slike. To sto si kasnije dobila dete nije nista cudesno, ne treba pop da objasni kako si zatrudnela.
Ako je to sve samo san ,zašto onda svi koji to dožive sanjaju slično? Kako to objašnjavaš?
Moje je malo drugacije. Imam taj neki strah od smrti, na primer, kada prelazim ulicu, jer uvek imam osecaj da ce me udariti automobil. Mada, tom slucaju ne pridajem toliko vaznost , u odnosu na strah koji gajim prema najmilijima. Imam veliki strah da cu izgubiti nekog iz kruga porodice. Tako je vec skoro 4 meseca, svaki dan. Da li je normalno, sa obzirom da imam nepunih 13 godina? Strah je prisutan svakog dana, na svakom casu u skoli bar nekoliko puta pomislim na to.
Unapred hvala.
Ja se takodje bojim smrti,najvišem plaši pomisao da cu doživeti saobraćajnu nesreću i da će to boleti,takodje ne plaši i iznenadna smrt,infarkt ili tako nešto,ne mogu da opisem to,bojim se gubitka dragih osoba,imam bebu od 8 meseci i ponekad me uhvati takva panika da ne mogu sebe da smirim,šta da radim?
Ne treba razmišljati šta bi bilo kad bi bilo, plašim se smrti imam depresiju i anksioznost, koristim terapiju, čitam, preporučio bih vježbu koja je meni pomogla: simulirajte svoju smrt,lezite i zazmurite, zamislite kod lekara ste i saopštava vam najgoru dijagnozu, zamislite kako se osecate, kome bi ste rekli, placete, ostajete bez voljenih, umirete, zamišljajte sebe na odru,skupljaju se voljeni i prijatelji , zamislite sopstvenu sahranu, ko je sve tu, kako se ponašaju i po uvjerenjima odlazite na mesto koje želite?! Da, ako vjerujete u raj, čemu strah, Bog će sve urediti, ako mislite da nestajemo, nestanite u svemir u ništa, lagano otvorite oči i recite danas sam umro i nije bilo strašno….vjerujte mi to se desi brzo kakav god kraj zamišljali…veliki pozdrav psihologici
Ne treba razmišljati šta bi bilo kad bi bilo, plašim se smrti imam depresiju i anksioznost, koristim terapiju, čitam, preporučio bih vježbu koja je meni pomogla: simulirajte svoju smrt,lezite i zazmurite, zamislite kod lekara ste i saopštava vam najgoru dijagnozu, zamislite kako se osecate, kome biste rekli, placete, ostajete bez voljenih, umirete, zamišljajte sebe na odru,skupljaju se voljeni i prijatelji , zamislite sopstvenu sahranu, ko je sve tu, kako se ponašaju i po uvjerenjima odlazite na mesto koje želite?! Da, ako vjerujete u raj, čemu strah, Bog će sve urediti, ako mislite da nestajemo, nestanite u svemir u ništa, lagano otvorite oči i recite danas sam umro i nije bilo strašno….vjerujte mi to se desi brzo kakav god kraj zamišljali…veliki pozdrav psihologici, ja se eto plašim da greškom ne budem sahranjen živ
Da li je normalno da se plasim smrti,da sanjam kako su mi svi u porodici ostarili i ostali invalidi ,neki put se probudim u pola noci jer sanjam tako ruzne stvari da im se smrt blizi i plasim se kada uvek pricam sa njima kako cu ja bez njih i plasim se da ostanem sama,plasim se da oni odu,ne znam sta da radim,jos kao mala sam pretrpela smrt jednog roditelja i sada skoro bliskih rodjaka,mnogo se plasim,jel imate neki savet? Inace imam 15 godina.
Zdravo ovde sam nov ovo je jace od mene potrebna mi vas apomoc kako da pobedim sttrah ali recicu vam koji plasim se kao dacu ostati bez daha svi lekari doktori u Srbiji koje sam prosao rekli mi da je to strah i da mozak komaduje stime molim vas nek mi neko kaze kako da to pobedim imam gastritis kiselinu kad mi dodje taj strah u meni sve gori toplota plasim se kao dacu ostati bez daha molim vas za vas mali odg ako ste ljubazni ovo je jace od mene hvala Ivan
Zdravo,bio sam na odmoru 1 mjesec kod rodbine u inostranstvu,i tamo sam imao alergiju neku i uzasno me gusilo,ali ja nisam znao da je to alergija,kada sam dosao kuci jedno jutro kada sam se probudio dobio sam osjecaj kao da se bojim smrti na neki nacin ne mogu vam to objasniti,primjetio sam da se budim i ranije malo prije sam spavao do 9-10 a sada se budim u 8,i to mi traje vec jedan mjesec,ujutro mi je taj osjecaj jaci a uvece i nemam taj osjecaj,sada idem u skolu i osjecam se malo bolje jer se druzim i komuniciram i sve ali idalje traje to,javio sam se na vasem instagram profilu i rekli ste mi da je to anksioznost.
Zakon prirode je takav kakav je. Sve što se rodi ,mora i da na žalost i umre!
Uživajmo u ovom preostalom vremenu,ma koliko dugo da traje.
Osobe mnogo vrednije i važnije od nas su okončale ovozemaljski život.
Kukavica umire 100 puta dnevno!
Hrabra osoba samo jedan put u životu!
Повратни пинг: Kako Pobediti Strah Od Smrti ? Tanatofobija - Recite Ne Mrznji!
Postovanje moze li mi neko pomoci . Uvek sam pomagao ili ti bio nekome pomoc u nevolji sa psiholoske strane i na neki nacin uvek bio jaci od drugih . No sunovrat ili emotivni kolaps se polako spustao nakon visestepeni operacija i zracenja .Desila se estetska fizicka promena u smislu limfedema leve ruke . i otud krece postepeno da se urusava stanje svesti iz onog uzvisenog u sve vise zemaljsko i nistavno . Anksioznost me postepeno pocelo nadjacavati . Nesanice spavanje od nekoliko sati … itd .. proslo je vise od 6 godina i dalje se dobro psihicki drzim ali sama cinjenica da ruku ne mogu promeniti me vraca unazad iako sam ultra optimista. Stanje koje mi iritira sustinu me dovelo u stasano stanje u mestu .. desile su se i 44 te pa saznanje da se jos nisam oformio kao porodicno bice i da nisam nasao srodnu dusu a kamoli stvorio potomstvo . Saznanje da da sam prosao kancer i presao preko toga ova druga stvar me dotice bas bas u nedogled i samo saznanje da se necu ostvariti u ulozi oca iako imam sve atribute da se to desi . O tome ni traga ni glasa .Pa se desila smrt oca koja me i ne dotice koliko me dotice samo saznanje da moja sustina gubi na smislu i da je sve ovo na neki nacin zivot bio uzaludan . Pa ovo stanje u drustvu vakum nedrustvenost te pandemije .. a drustvo i dalje na streljani pa ko prezivi pricace . Strah nije strah od smrti nego saznanje da cu otici a da nece iza biti ko ce da nasledi . Tesko da objasnim situaciju .. pa smrt jednog brata pa drugog . a svi mladi momci bili . Jedini koji je kao naslednik i pored svega proziveo svoju golgotu .. i onako krzav samo gledam da ostanem i da odzivim i prezivim a kao da me nesto gura ispod patosa .. .Ne mojom krivicom …i kao sto rekoh i dalje jaci od sudbine a opet u mestu vise decenija. iz pomoci drugome se desilo da i meni treba pomoc . Sta ciniti sta uraditi u ludo vreme pitanje je sad .
Повратни пинг: Iskonski (primalni) strahovi – koji su i da li zaista postoje kod svih ljudi? - Vaš psiholog
Od kad sam dobila djecu, imam intezivan strah od smrti. Znam da smo smrtna bica i da je smrt neminovna ali me plasi i uznemirava pomisao da se sjutra ujutru necu probuditi, da moja djeca nece imati majku, da ih drugi nece adekvatno odgajati, da ce im zivot biti tezak bez mene. Skoro svaku noc normalno zaspim, nakon 10 – 15min se budim, srce mi ubrzano lupa i zbunjeno gledam okolinu i razmisljam da je to kraj, da sam umrla. Brzo se smirim, brzo i ponovo uspavam, ali mi je tesko to konstantno da prozivljavam. Sta da radim?