Metode učenja (o učenju detaljnije pročitajte ovde) predstavljaju načine na koji se usvaja određeno gradivo. Ima ih više, a individualno je kome će koja metoda najviše odgovarati. Preporučljivo je kombinovati različite metode, pre svega u zavisnosti od toga koju vrstu gradiva je potrebno usvojiti. Možemo ih podeliti u više grupa.
S obzirom na organizaciju gradiva, razlikuju se:
- Globalno učenje: podrazumeva iščitavanje nekoliko puta celokupne lekcije odjednom;
- Partitativna metoda: podrazumeva podelu gradiva u manje celine, na primer prema podnaslovima, pitanjima ili pasusima;
- Kombinovana metoda: predstavlja kombinaciju prethodnih metoda – iščitavanje prvo celokupnog teksta koji treba naučiti, a zatim podelu u manje celine. Smatra se najefikasnijim rešenjem;
- Metoda vremenski raspoređenog učenja: podrazumeva učenje istog gradiva iz više puta (na primer, iščitavanje zadatog nekoliko dana uzastupno), i preporučljiva je za usvajanje istorijskih datuma, matematičkih formula, pesama, reči stranog jezika i sličnog gradiva koje je neophodno doslovno naučiti.
S obzirom na vremenski aspekt, razlikuju se:
- Učenje sa pauzama: preporučuje se kada je potrebno učiti više sati jer koncentracija nije uvek na visokom nivou pa su pauze način da se ona povrati i da mozak ,,akumulira’’ naučeno. Dok se uči jedan isti predmet, pauze bi trebalo da traju 10-15 minuta, a između dva različita predmeta treba napraviti pauzu od oko 30 minuta. Za decu mlađeg školskog uzrasta pauze su preporučljive na svakih 30 minuta, za decu viših razreda osnovne škole na 45 minuta, dok je kod srednjoškolaca i studenata u redu praviti pauze i nakon nekoliko sati učenja.
- Metoda koncentrisanog učenja: neophodna je kada je za kratko vreme potrebno savladati ili obnoviti obimno gradivo, na primer nekoliko dana pred ispit.
Metode koje proizilaze iz savremenog načina života:
- Vizuelno učenje: pod uticajem tehnološkog razvoja, perceptivne sposobnosti mladih su veoma izoštrene i usmerene ka vizuelnim formama učenja, te je na predavačima da osmišljavaju sadržaj koji se gleda i opaža pre nego pasivno sluša.
- Fokusiranje na kritičko razmišljanje: akcenat je više na kritičkom razmišljanju i praktičnoj primeni znanja nego na mehaničkom usvajanju informacija koje su u savremenom dobu svakako uvek na dohvat ruke posredstvom Interneta.
- Dostupnost učenja na daljinu: posebno je značajno za studente, a podrazumeva postojanje elektronskih sistema u okviru kojih su u svakom trenutku dostupne prezentacije predavanja.
- Kooperativno učenje: odnosi se na rad u grupi čija je svrha postizanje zajedničkog cilja. Primenljivo je i preporučljivo kako u samoj nastavi tako i van nje (na primer, zajedničko spremanje ispita ili preslišavanje). Podstiče razvoj kreativnosti, motivaciju, a i dobra je priprema za uvežbavanje prezentovanja samog rada. Razmena različitih stavova i mišljenja olakšava sticanje znanja. Primenjeno u nastavi, ima veliku ulogu i u socijalizaciji učenika koji nisu u potpunosti prihvaćeni od strane vršnjaka.
Takođe, možemo definisati i sedam koraka neophodnih na putu ka uspešnom i dugoročnom usvajanju znanja. To su:
- Slušanje izlaganja predavača/nastavnika na samom predavanju/času, razmišljanje o onome što se čuje, postavljanje pitanja ukoliko je potrebno nešto razjasniti. Na ovaj način je moguće usvojiti i preko 50% gradiva;
- Čitanje podrazumeva da se nakon nastave, iako se nema vremena da se lekcija kompletno nauči, pročita ono što je nastavnik tog dana ispredavao kako bi se zapamćeno utvrdilo jer je proces zaboravljanja najbrži u prvih nekoliko sati nakon izlaganja novim informacijama. Tokom tog prvog iščitavanja mogu se podvući najbitniji detalji koji su naročito bili istaknuti i tokom nastave. Za prvo čitanje, jako je važno razjasniti (ili obeležiti pa kasnije razjasniti) nepoznate reči i pojmove;
- Podvlačenje, čija je svrha osim isticanja najbitnijeg, svakako i održavanje pažnje, ali i vizuelna organizacija gradiva uz pomoć upotrebe različitih boja;
- Beleženje podrazumeva pravljenje teza/skripte što će biti dobar vodič kasnije za preslišavanje ili za podsećanje na gradivo nakon dužeg vremena. Na primer, kada se čita obimna lektira ili sprema ispit, značajno je napraviti beleške nakon svakog poglavlja.
- Preslišavanje se odnosi na aktivan pregled gradiva. Nekome je lakše preslišavanje na glas, nekome u sebi, a nekome pismeno. Može podrazumevati reprodukciju gradiva:
– Od reči do reči, što je neophodno kada se uče definicije, obrasci, pesme, datumi, strane reči;
– Sopstvenim rečima, kada je u pitanju obimnije gradivo iz kog je moguće izvući najbitnije delove.
Preslišavanje nikada ne treba da usledi odmah nakon prvog čitanja jer će se tada uglavnom činiti da je gradivo preteško, nesavladivo i da ne vredi truditi se. - Diskusija podrazumeva zajedničko učenje i/ili preslišavanje koje sledi nakon individualnog učenja. Veoma je značajna stavka za razmenu različitih znanja na datu temu, kao i za dugoročno usvajanje gradiva.
- Rešavanje problema je najviši nivo aktivnosti, a podrazumeva proveru mogućnosti primene naučenog u praksi.
Mr Anđela Zlatković
dipl.defektolog-specijalni pedagog
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
