Partnerski odnos predstavlja jednu od najvažnijih sigurnih baza u životu. Prvu koju parovi sami biraju, kreiraju i neguju, kako bi iz nje mogli bezbedno da istražuju svet, rastu i razvijaju i svoju individualnost i zajednštvo. Kultura u kojoj pojedinac živi, kao i porodica iz koje potiče, nose razne poruke o partnerstvu. U bajkama, nakon što prevaziđu niz nevolja sa kojima se uglavnom samostalno suočavaju, glavni junaci žive srećno zauvek – što je prva od zabluda vezana za partnerstvo. Još jedna od zabluda je da se srećni parovi ne svađaju. Takođe, postoji i pogrešna poruka koja se kroz generacije prenosi u našoj kulturi, a to je da brak treba čuvati zbog dece. Kada bi se samo tri navedene poruke uzele kao apsolutne istine, partnerstvo bi delovalo kao nemoguća misija. Da bi partenski odnos bio funkcionalan potrebno je prevazići navedene zablude i poraditi na sledećim aspektima odnosa.
Otvorena i česta komunikacija
Prvi faktor koji doprinosi građenju funkcionalnog partnerskog odnosa je otvorena i česta komunikacija. Ovo podrazumeva ne samo komunikaciju o svakodnevnici i aktuelnim dešavanjima, već pre svega komunikaciju o emocijama, komunikaciju o komunikaciji, poteškoćama, potrebi za podrškom, snovima, nadanjima, ciljevima… Partnerski odnos započinje komunikacijom, te je za njegov razvoj neophodno održavati komunikacioni kanal prohodnim.
Uzajamno poverenje
Ukoliko je komunikacija na bilo koji način oštećena, svako od partnera ostaje sa svojim mislima i osećanjima, poverenje se narušava i polako se izdvajaju dva sveta koja samo prividno žive u jednom. Posvećenost u odnosu uz narušenu komunikaciju i poverenje nije moguća u svom autentičnom obliku.
Funkcionalni i fleksibilni mehanizmi prevazilaženja konflikta
Ovo je tema gde se živeli su srećno do kraja života i srećni parovi se ne svađaju stavlja na test. Srećni parovi se takođe svađaju, samo što uče kako da reše svoje konflikte i spremni su da te tehnike celoživotno usavršavaju. Konflikt sam po sebi ne predstavlja oznaku nefunkcionalnog partnerstva, već dužina njegovog trajanja, učestalost i sadržaji koji ga kreiraju. Rast nije bezbolan proces, pa tako ni za partnerstvo. Neminovno, povremeno će se uneti i negativne emocije i konflikti. Da je drugačije, moglo bi se posumnjati da partneri postaju nezaineteresovani jedno za drugo, a to je prva sigurna naznaka da odnos lagano “umire”.
Postavljanje jasnih granica u odnosu na svoje porodice porekla
Jedan od prvih životnih zadataka u razvoju nove porodice je postavljanje jasnih granica u odnosu na porodicu iz koje smo potekli. Previše rigidne ili previše popustljive granice čine novu porodicu nestabilnijom. Svaki partner donosi u odnos poruke sa kojima odrasta, odnosno one koje je do partnerstva zadržao. Partnerstvo je još jedan veliki “filter” ovih poruka, koji opet, kreiran zajedno, dopušta da se neke poruke zadrže, a neke odbace kao nepotrebne ili ometajuće.
Jasnoća šta čini partnerstvo, a šta roditeljstvo
Partnerstvo u okviru porodice predstavlja celinu za sebe u okviru koga partneri razmenjuju poruke i sadržaje koji ne moraju biti vezane za funkcionisanje partnera kao roditelja. Odnos partnera kao roditelja ima potpuno drugačije razvojne zadatke i teme od partnerskog odnosa. Prema tome, ovde dolazimo do razbijanja još jedne zablude da moramo ostati u braku zbog dece. Partnerski odnos se može raskinuti, on ne mora nužno trajati večno, dok je roditeljstvo doživotno- zauvek smo roditelji svojoj deci i kada raskinemo partnerski odnos.
Očekivanja od partnerstva
Očekivanja od partnerstva mogu biti veoma različita, različitost se kreira kroz poruke koje smo dobijali iz svojih porodica tokom odrastanja, uticaj kulture i rodnih uloga. Očekivanja od partnerstva obuhvataju: očekivanja od žene i od muškarca, očekivanja vezana za to kako dobar partnerski odnos treba da izgleda, šta je uloga oca, a šta majke, i tako dalje.
Emocionalna vezanost
Partnerski odnos od prvog trenutka predstavlja prostor za razmenu osećanja, putem kojih se partneri međusobno povezuju. Ova povezanost je nit koja se pojavljuje kroz sve prethodno navedene teme (partneri će usklađivati svoja očekivanja, dogovarati se oko granica, težiti da prevaziđu konflikte jer osećaju emocionalnu povezanost-ljubav, brižnost, nežnost, seksualnu privlačnost…). Ključ emocionalne povezanosti je zapravo u osećanju slobode da iskažemo svoje potrebe, za zagrljajem, dodirom, seksualnim odnosima, brižnošću. Sloboda u iskazivanju se odnosi na to da svaki partner u svakom trenutku može reći kada želi a kada ne želi bliskost, nailazeći pri tom na uvažavanje, prihvatanje i razumevanje. Ovakva povezanost je ono što partnerski odnos čini jedinstvenim u poređenju sa svim drugim odnosima koje u životu stvaramo.
Partnerski odnosi nose niz životnih zadataka u kojima je važno posvetiti pažnju kako ličnom rastu i razvoju tako rastu i razvoju samog odnosa. Prilagođavanje na promene koje dolaze iz partnerstva i iz spoljašnje sredine su celoživotni zadaci koji omogućavaju paru da raste. Svaki nerešen zadatak predstavlja po jedan zavežljaj tereta koji se nosi dalje, kako se partnerstvo razvija. Taj teret nerazrešenog zadatka će svakako u nekom trenutku morati da se reši, s tim što kako se partnerstvo razvija, tako razrešenje starih zadataka biva sve teže jer postoji konstantan upliv novih. Ipak, partneri koji su spremni da prihvate nove zadatke i da ih zajednički rešavaju moći će da stvore sigurnu bazu i funkcionalan partnerski odnos.
Anđelka Jelčić
specijalni pedagog i porodični savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
4 thoughts on “Živeli su srećno do kraja života-bajka ili zabluda”
Dobro vece ako mozete da mi odgovorite procitala sam na wikipediji za okp pise da jedan od vodecih uzroka smrti ljudi sa okp je samoubistvo i da cal deset posto bolesnika izvrsi samoubistvo e sad mene interesuje sto se tice opsesivnih misli da li je tacno ovo sto pise na wikipediji da se one mogu istvariti i da covjek moze da izvrsi samoubistvo ako ima opsesivne misli ja sam se porodila i meni su se te misli pojacale u tridnoci i sad u babinama pa me interesuje kolike su sanse da se takl nesto ostvari i da li ako sam u babinama a imam misli da li je to opasno sad u babinama?Hvala
Dobro vece ako mozete da mi odg procitala sam na wikipwdia da je glavni uzrok smrti kod okp samoubistvo pise da cak deset posto ljudi sa okp izvrsi samoubistvo sad dal je to tacno i da vas pitam ja imam opsesivne misli dugi niz godina da li postoji rizik da se iste ostvare i posto sam skoro rodila a ima opsesive misli da li je to sad jos opasnije u babinja da li bi mogle da se ostvare sad u ovom stanju?Hvala…
Poštovana Saro, iako je wikipedia koristan izvor informacija, molimo Vas, kao i druge ljude koji imaju problema sa okp-om i drugim psiholoskim poremecajima, da ne čitaju i ne veruju svakom izvoru informacija na internetu. Svaki slučaj je individualan i šta god neko napisao ne poistovecujte se sa tim i javite se stručnom licu za pomoc. Opsesivno-kompulzivni poremecaj je moguće uspešno prevazići uz adekvatnu pomoć stručnjaka. Mi Vam takođe stojimo na raspolaganju. Srdačan pozdrav!
Hvala vam na odgovoru,posto kad sam to procitala jos vise sam se uspanicila jer inace kad imam misli imam osjecaj da ce se svaki cas to ostvariti zato sam se uplasila