Anoreksija nervosa predstavlja ozbiljnu bolest. Prema istraživanjima, nosi najveći stepen smrtnih ishoda u poređenju sa svim drugim psihijatrijskim poremećajima. Iako se može pojaviti u bilo kom uzrastu, najčešće se ispoljava u tinejdžerskom periodu i to kod devojčica. Česta je zabluda da muškarci ne oboljevaju od anoreksije. Njena glavna odlika je nameran gubitak telesne težine kroz striktne dijete i izbegavanje unosa hrane, sa vodećom idejom da će se osoba ugojiti. Ova ideja, koja pokreće čitav set ponašanja usmerenih na neunošenje hrane je glavna karakteristika koja anoreksiju razdvaja od dijeta. Danas, mnoge “internet”, “brze” dijete,  van kontrole nutricionista, podrazumevaju striktne režime ishrane i unošenje jako malih količina hrane. Kako osoba održava misao da će se ugojiti ukoliko jede, opažanje psiholoških signala za glad postaje oštećeno, odnosno organizam postaje zbunjen. U prethodnom tekstu o poremećajima ishrane bilo je reči o iskrivljenoj slici o sopstvenom telu. Posmatranje sopstvenog tela kao precenjenog po obliku i težini predstavlja samu srž problema. Kada se govori o anoreksiji, može se zaći u daleku prošlost u kojoj postoje zapisi o ovoj bolesti. Uprkos mnogobrojnim promenama kulture i stilova života, predstavlja i dalje prisutnu pretnju zdravom razvoju i životu, posebno mladih osoba.

Jedan dan u kandžama anoreksije

Ono što čini anoreksiju tako snažnom je podređivanje svih aktivnosti, čitavog života, aktivnostima usmerenim na gubitak težine. Osim neunošenja hrane, manipulisanja sa jelovnikom kako bi izbegla konflikte sa porodicom, osoba je usmerena na preterano vežbanje, sa idejom da na taj način sagoreva kalorije.  Radije će stajati nego sedeti, biće uključena u razne sportske aktivnosti. Briga o sopstvenom telu ne odigrava se kroz zadovoljstvo vežbanja, već isključivo zbog sagorevanja kalorija. Takođe, ostale aktivnosti, kao što su učenje biće prenaglašene, kao deo strategija za gubitak kalorija. Ovo često zbunjuje okruženje, dajući privid funkcionalnosti (Pokazuje odlične rezultate u školi/na studijama, posvećeno uči, samo još da jede, sve bi bilo u redu). Čišćenje organizma je još jedna aktivnost  koja obuhvata primenu laksativa, namerno povraćanje, uzimanje tableta za mršavljenje. “Provera” sopstvenog tela je opsesivna radnja koja uključuje svakodnevno merenje na vagi, merenje dimenzija tela, ogledanje kako bi se dobila potvrda da se telo menja u smeru još većeg gubitka telesne težine (Još uvek sam mršava/mršav). Članovi porodice često misle da je u pitanju tvrdoglavo opiranje mlade osobe da jede. Sa druge strane, osoba problem opisuje kao nemogućnost da jede, kao da ju je obuzela neka sila nad kojom nema nikakvu moć. Ukoliko jede, osećaće da je podbacila, da je slaba jer se prepustila gladi. Često je prisutan osećaj izolacije, zaostajanje u fizičkom i emocionalnom razvoju, osećanje nekompetentnosti i doživljaj kontrole. Restrikcija unosa hrane i shvatanje prejedanja su iskrivljene do te mere da okolina najčešće ne razume o kakvom prejedanju je reč. Prejedanje anoreksična osoba tumači na specifičan način- Prejedanje znači različito za tebe i mene. Za mene je to i jedan integralni keks.

Poruke anoreksije

Poput dijaloga koji se neprekidno odigrava, poruke anoreksije su veoma okrutne. To su poruke da osoba treba da nastavi sa ponašanjima koja su usmerena na gubitak težine jer ako smrša još samo… konačno će biti srećna. U početku, ove poruke se doživljavaju kao prijateljske, ali kako bolest napreduje, tako postaju nametljivije, preteće (Niko te neće voleti ako se ugojiš, izbaci to iz sebe, ti si grozna, debela, bezvredna osoba, ne zaslužuješ da jedeš…). Osobe opisuju da su vremenom pokušavale da se usprotive ovim porukama, ali da bi tada postajale još agresivnije. Suština je u tome da se poruke opažaju kao moćnije od same osobe, a vezanost za njih ide iz opažanja dobronamernosti ili zlonamernosti poruka. Poruke se održavaju poremećajem u načinu razmišljanja koji ima svoj specifičan začarani krug: jedan zalogaj znači da ću imati nekoliko kilograma viška, neko sam samo kao mršava osoba, strah me je da ću postati debela/debeo ako vidim nekoga ko ima više kilograma, ružno je biti debela osoba, sreća će doći sa gubitkom kilograma, ako kontrolišem težinu, kontrolišem i sve druge aspekte života…

Kako se uspostavlja dijagnoza anoreksije?

Prema internacionalnoj klasifikaciji bolesti, da bi se dijagnostifikovala anoreksija nervosa, razmatraju se sledeći kriterijumi:

1. Telesna težina se održava na minimum 15% ispod očekivane, indeks telesne mase je 17.5 ili manji (ovi kriterijumi su fleksibilni tokom puberteta)
2. Gubitak telesne težine je samoizazvan prethodno pisanim ponašanjima
3. Slika o telu je iskrivljena u formi psihopatološkog užasavajućeg straha od gojaznosti. Ovaj strah je nametljiv, predstavlja precenjenu ideju koja osobi nudi gubitak telesne težine uvodeći je u začarani krug
4. Široka rasprostranjenost endokrinih poremećaja (kod žena gubitak menstruacije, kod muškaraca impotencija, gubitak seksualne želje kod oba pola, promene u proizvodnji insulina i hormona rasta)
5. Ukoliko nastaje pre puberteta, niz pubertetskih promena će biti odložen ili potpuno zaustavljen. Nakon oporavka, obično dolazi do normalnog razvoja pubertetskih promena.

Put do uspostavljanja dijagnoze nije ni lak ni brz. Veoma je važno obratiti pažnju na primarne znake koji su navedeni kao srž problema, a to je odbijanje, izbegavanje hrane zbog ideje o gojaznosti. Do gubitka telesne težine ne mora doći, a da je osoba već duboko u lavirintu misli o neunošenju hrane i idejama o sopstvenom telu kao “predebelom, ružnom”. Blagovremene reakcije mogu sprečiti dovođenje na ivicu života izgladnjivanjem, hospitalizacije i prinudno hranjenje, kao i ireverzibilne poremećaje koji mogu nastupiti.

Šta su uzroci anoreksije – kako nas porobljava?

Kao i kod većine psihijatrijskih bolesti, nije moguće izdvojiti jedan uzrok. Čak i kada postoji genetska predispozicija nije dovoljno da se bolest razvije. Smatra se da anoreksija nervosa može biti jedan od nezdravih  mehanizama koje osoba koristi kako bi prevazišla razvojne izazove, akademske pritiske ili porodične konflikte. Porodice u kojima se javljaju obrasci ponašanja kao što su perfekscionizam, opsesivnost, konstante kompeticije, “emocionalno hladna atosfera”, gde je sam obrok polje za izražavanje emocija (komunikacija se u porodci odvija putem hrane, npr. roditelji se svađaju kada je vreme zajedničkog obroka, otac ili majka izražavaju preteranu brigu da li je dete jelo, koliko je jelo, ispoljavaju ljutnju, tugu, nemoć jer dete ne jede “dovoljno” po njihovoj proceni) istraživanjima su detektovane kao porodice u kojima je mogućnost za razvoj ovog poremećaja veća. Izražavanje emocija kroz hranu dovodi do toga da se emocionalni konflikt transformiše u simptom-lakše je sa simptomom nego sa konfliktom. Iz kaveza se niti može, niti želi izaći. Ujedno je i prepreka i štit.

Kako se leči anoreksija nervosa

Terapija je orijentisana na problem i multidiscilinarna. To znači uključivanje ćitavog tima stručnjaka: psihijatra, psihologa, nutricioniste, gastroenterologa, endokrinologa. Ovakav tretman indikovan je komplesknošću posledica koje anoreksija nervosa može prouzrokovati. Psihoterapija je neizostavni deo procesa lečenja i sprečavanja recidiva (ponovne pojave) bolesti. Istraživanja osećanja, odnosa sa porodicom i vršnjacima, učenje o bolesti, patnji kroz koju telo prolazi usled nedostatka hrane, smatraju se neophodnim za borbu sa bolešću. Takođe, terapija je usmerena na pronalaženje novih obrazaca ponašanja i načina na koje se osoba može suočiti sa stresom. Uključivanje čitave porodice u tretman razotkriva nekorisne obrasce funkcionisanja, kao i moguće konflikte koji su zamaskirani anoreksijom. Potpuno je očekivano da se pojave oscilacije u motivaciji  za lečenje, te motivacija predstavlja polje u koje konstantno ulažu i terapeuti i obolela osoba. Na ovaj način, zajednička borba protiv anoreksije dobija više snaga za pobedu i napuštanje samo prividnih dobiti.

Anđelka Jelčić

specijalni pedagog i porodični savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com