Partnerski OKP je podvrsta OKP-a gde su opsesivne misli najizraženije u domenu partnerske veze (detaljnije o partnerskom OKP-u pročitajte ovde). Okidač za njih nije veza sama po sebi, već tendencija da se intruzivne misli na određenu temu (u ovom slučaju partnerstva) prekomerno preispituju jer izazivaju intenzivnu neprijatnost. Postoje realni dokazi da je odnos stabilan, harmoničan i da je ljubav iskrena i obostrana. Za osobu sa partnerskim OKP-om veza je prioritetni segment života, a pomisao da se ona završi je izazivač veoma visokog nivoa stresa.
Kao i kod drugih oblika OKP-a, karakteristično je postojanje neproduktivnog perfekcionizma kao crte ličnosti – osoba je u stalnoj težnji za postizanjem savršenstva. Misaoni proces se odvija u pravcu ’’sve ili ništa’’. Na osnovu svojih perfekcionističkih stavova, osoba formira i određena pravila i zakonitosti o partnerskom odnosu. Sve što je u suprotnosti sa tim, smatra se neprihvatljivim i dovodi do povišene anksioznosti.
Opsesivne misli najčešće i samoj osobi koja ih ima zvuče besmisleno kada nije preplavljena njima i anksioznošću. Kada uđe u određeni, uznemiravajući misaoni tok, svaki detalj veze podleže katastrofizaciji. Okidač za razvoj i održavanje opsesivnih misli su, dakle, situacije i mentalni impulsi koji aktiviraju disfunkcionalna uverenja koje je osoba formirala kroz odrastanje i iskustvo.
Uverenja kroz koja osobe sa partnerskim OKP-om najčešće posmatraju realnost mogu se naći u nekim od sledećih oblika:
- ,,Ako vremenom nivo strasti opada i veza postaje monotona, to definitivno znači da nešto sa nama nije u redu.’’ Osoba odbija da prihvati očekivani tok i razvoj veze, kao i fluidnost osećanja. Stalno upoređuje početak veze, kada je sve delovalo idealno, sa sadašnjošću u kojoj svog partnera poznaje mnogo bolje – sa svim njegovim manama, zanemarujući prednosti trenutne faze i nivoa bliskosti.
- ,,Ako je ova veza adekvatna, druge ljude ne treba da opažamo kao lepe i zgodne.’’ Atraktivnost se povezuje isključivo sa seksualnom privlačnošću, i bilo kakav pozitivan komentar o nekoj osobi izaziva aktiviranje opsesivnih misli i erupciju emocije straha. To naravno ne znači da treba imati razumevanja za komentare koji su objektivno neprihvatljivi, ugrožavajući i imaju cilj da izazovu povređenost i ljubomoru (više o ugrožavajućim odnosima pročitajte ovde).
- ,,Ako je on/-a pravi/-a, ne treba da vidim njegove/njene mane.’’ Svako od nas ima mane, i niko od nas nije idealno biće. Čvrst odnos podrazumeva upravo to – da budemo svesni partnerovih mana i da ih prihvatamo. Sasvim je u redu da nas neke od njih i frustriraju, i to ne znači da ne volimo partnera.
- ,,Ako se u svakom trenutku ne osećam srećno i zadovoljno, on/-a verovatno nije pravi/-a.’’ Veza se posmatra idealizovano, kao stavka koja bez prestanka treba da izaziva pozitivne emocije – neraspoloženje se automatski pripisuje neadekvatnosti partnerskog odnosa, dok se bilo kakav uticaj drugih segmenata života na funkcionisanje zanemaruje (,,Iako sam pod stresom zbog ispitnog roka, valjda treba da budem srećan/-na jer imam nju/njega???’’).
- ,,Sigurno svi oko nas imaju ispunjenije i kvalitetnije veze.’’ Osoba je sklona tome da zaključke o vezi u kojoj je donosi na osnovu poređenja sa vezama svojih prijatelja, sa brakom svojih roditelja, sa vezama osoba koje joj nisu bliske, a ima površan uvid u njihov život na osnovu društvenih mreža.
- ,,Ako mi ne nedostaje kad se ne vidimo nekoliko dana, to sigurno znači da ga/je ne volim dovoljno.’’ Osoba smatra da je neprihvatljivo da, kako ona sama tako i partner, imaju potrebu za ličnim prostorom, slobodom, aktivnostima koje obavljaju individualno.
- ,,Ako mi ne odgovori odmah na poruku, to sigurno znači da i on/-a smatra da naša veza nema budućnost.’’ Opsesivne misli nameću tendenciju da se postupci partnera proučavaju kroz ,,čitanje misli’’ – donose se zaključci koji su uvek negativni, a uzimaju se kao dokaz da su opsesivne misli zapravo tačne. Takođe, smatra se da svaki postupak ima određenu pozadinu koja proističe iz neadekvatnosti odnosa.
Začarani krug partnerskog OKP-a
Kada se javi određena intruzivna misao (na primer ,,Šta ako ova veza nema budućnost?’’), ona je tada samo to – misao, mentalni događaj. Međutim, ako joj se budemo vraćali iznova i iznova, analizirali je i razlagali do najsitnijih detalja kroz prizmu disfunkcionalnih uverenja, ona će postati opsesivna, a takav način razmišljanja postaće navika. Opsesivna misao, dalje, vodiće u povišenu anksioznost i sve propratne senzacije. Kako bi se preplavljujuća anksioznost eliminisala, automatski će se pribegavati kompulzijama (na primer, razuveravanju – svakodnevnom traženju dokaza od partnera da on smatra da veza ipak ima budućnost) čiji efekat je samo trenutni. Dugoročno gledano, uz pomoć njih opsesivne misli će postajati sve intenzivnije i brojnije. Takođe, mogu početi i da menjaju oblik. Često se dešava da se posledično javi i homoseksualni OKP – ,,Ako preispitujem svoju ljubav prema njoj/njemu, da li to možda znači da sam homoseksualno orijentisan/-a?’’ (detaljnije o tom obliku OKP-a pročitajte ovde).
Kako prevazići partnerski OKP?
Zašto onda osoba primenjuje neadekvatne obrasce za prevazilaženje anksioznosti? Zato što je to jedini način na koji zna da reaguje, i osećaj olakšanja nastupa odmah. Šta je onda adekvatno preduzeti? Kao prvo, neophodno je razumeti mehanizam intruzivnih misli, i na koji način jedna intruzivna misao postaje opsesivna. Zatim je potrebno usvojiti novu naviku, odnosno modifikovati način razmišljanja i prethodno navedena uverenja. U krajnjem, potrebno je naučiti ne plašiti se svoje anksioznosti i ne pribegavati kompulzijama u cilju njenog prevazilaženja. Da bi se usvojio adekvatan način reagovanja – puštanje misli da dolaze i prolaze bez udubljivanja u njih – potrebno je vreme i svakodnevna vežba. Za brži i uspešniji proces, preporučljiva je psihoterapija, kroz koju se dolazi i do toga kako su se i zašto formirala disfunkcionalna uverenja.
Mr Anđela Zlatković
dipl.defektolog-specijalni pedagog
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
8 thoughts on “Uverenja koja stoje iza partnerskog OKP-a”
Postovani
Moj partner ima bas taj partnerski opsesivno kompulzivni poremecaj…i svaki dan postaje sve gori i gori,ne zeli strucnu pomoc a ja sam nemocna da mu pomognem.Najgore od svega toga sto ja podnosim najgori deo njegove opsesije…kako dalje?. HVALA UNAPRED..
Poštovana Danijela,
Pre svega je bitno da Vaš partner sam osvesti svoj problem, i naravno da bude motivisan da radi na njegovom prevazilaženju, kako zbog kvaliteta vašeg odnosa, tako i zbog njegovih iracionalnih strahova koji iscrpljuju i njega i Vas. Na tom putu Vaša podrška i razumevanje su veliki plus, ali imajte na umu da opstanak veze zavisi od oboje.
Srdačan pozdrav!
Postovani, ja imam taj partnerski opsesivno kompulzivni sindrom. Svaki put preispitujem postupke i reci svog partnera posle naseg susreta. U grcu sam ako se ne javi par dana i odmah mislim da me je ostavio. Uzasno se plasim da me ne ostavi. Kako da pomognem sebi? Unapred hvala na odgovoru
Poštovana Ivana,
Ukoliko ne postoje nikakvi dokazi da Vaša veza nije kvalitetna, prvi korak bi bio da osvestite problem, odnosno svoja iracionalna uverenja, misli i strahove, kao i to kakav uticaj Vaš disfunkcionalan način razmišljanja ima na vezu, i koliko iscrpljuje i Vas i Vašeg partnera. Naredni korak je usvajanje novih, funkcionalnih obrazaca mišljenja i ponašanja. Ukoliko Vam ne polazi za rukom da to postignete samostalno, možete se obratiti nama ili drugom stručnom licu za psihološku pomoć. Na tom putu je značajna i podrška partnera i njegovo razumevanje Vašeg problema.
Srdačan pozdrav!
Postovani, citajuci vas tekstove ali I neke strane sumnjam da imam ROCD, tj partnerski OPK. U srecnom sam braku 5 godina, ukupno 11 godina zajedno sa suprugom, sve je bilo odlicno do momenta kad smo se preselili u novo kupljeni stan, kada ja pocinjem da imam opsesivne misli, uzrokovane jednom bizarnom situacijom kada mi je (a da nisam ni trazila) jedan astrolog rekao da ne kupujemo stan jer necemo biti zadovoljni njim, kao I da cemo se mozda razvesti, tipa da bi to mogla biti prevara sa moje strane, neki komsija, kolega, itd. Sa stanom smo imali manjih problema, i to je bilo okidac po principu ako se oko stana obistinilo da nije sve islo glatko onda ce se obistiniti I ovo oko razvoda, tako da tad krece moja mentalna tortura. Skenjiranje svih komsija, onda shvatanje da je jedan od komsija na oko atraktivan covek, onda povezivanje da je to „opasnost“ za nas brak iako svesno znam da ne bih imala nista sa tim covekom I ni sa kim drugim, to je doslo do te faze da ja ne smem ni iz daljine da pogledam tog kosmsiju, stvaraju mi se svi moguci scenariji „sta ako“, anksioznost je jedva podnosljiva. Takodje su prisutna preispitivanja braka, muza, cele bracne istorije, osecanja, ogromna osecaj anksioznosti pri samoj pomjsli da sam se usudila da primetim da je taj komsija atraktivan,po ceo dan analiziranje mog osecanja (anksioznosti) kad primetim tog kosmsiju, izbegavanje, itd. Brak mi je neizmerno vazan, i odnos sa suprugom koji mi je I ogromna podrska u ovome, ali jednostavno ova mentalna tortura me sprecava da zivim normalno kao I do sada, da uzivam kao sto I jesam. U momentima kad nekako uspem da zaustavim misli, sve mi bude maltene smesno al recimo svaki izlazak napolje (gde potencijalno mogu da vidim tog komsiju) mi izazova iznova anksioznost, razuveravanje, analizu, malo je reci horor scenarije u glavi. Molim vas za savet!
Poštovani, ja sumnjam da imam partnerski OKP. U srećnoj sam vezi punih 5 godina. Od kako smo zajedno ja sam bila svesna sta mi smeta u vezi i svaki put bi sa partnerom to rešili razgovorom. Naravno da smo u toku veze imali svadje kao i svi partneri ne neke ozbiljne ali sve bi smo uvek rešavali kroz razgovor. Vezu sam pocela da preispitujem pre oko 2 nedelje kada moje misli kreću da me opsedaju i izazivaju veliku nelagodu i strah da sada kada treba da provodim vreme sa momkom ne izaziva mi tu radost kao nekad. On je upućen u to i reko mi je da su to samo misli i da nema istine u tome sto se meni odvija u glavi. Stalno proveravam svoje uzbudjenje kada treba da se vidimo dal je prisutno onda da li sam izgubila osećanja, da mi se možda smučio da ne želim sa njim da budem u braku i td itd.. Meni nije jasno kako mogu da budem zaljubljena i da volim 5 godina i odjednom da se izgubi sve to i da mi dosadi ispada da ga onda nikad nisam ni volela a to nije istina.. Kada pomislim na raskid bude mi loše i ne želim to ali ako ove misli ne odu plasim se da do toga ne dodje. Molim vas ako može neki savet? Da napomenem da sam marta ove godine imala strah od ludila, samoubistva, gubitka kontrole itd ali to je prošlo mislim te misli i ti strahovi su prošli sada udara na vezu i ne znam šta se sa mnom dešava do ove godine sve je bilo ok.. Zivot mi se oteo kontroli, doduse dosta sam srecna bila kada su ove prve misli prošle ali onda sada veza.. Hvala unapred na odgovoru
Poštovana Ivana,
Priroda opsesivnih misli je takva da one menjaju oblik, ,,skaču“ sa teme na temu, tj. lepe se za ono što osoba u datom trenutku visoko vrednuje. Međutim, one su samo pokazatelj da ste u povišenoj anksioznosti i stresu, i najgore što može da se desi jeste to da misli utiču na Vaše raspoloženja onda kada im pridate pažnju i značaj.
Kada se radi na prevažilaženju opsesivnih misli, cilj je da osoba nauči da ih pušta da dolaze i prolaze kroz glavu bez da se one tu zaglave (a zaglave se kad im se prida pažnja), zatim da osoba prihvati činjenicu da nije sve što nam prođe kroz glavu bitno, da određene misli iako su prisutne ne govore ništa ni o nama samima niti o našim namerama, i sl.
Ukoliko Vam ne polazi za rukom da ovo postignete sami i misli dosta utiču na Vaše funkcionisanje, možete se javiti da zakažemo seansu i radimo na tome.
Srdačan pozdrav!
Hvala vam puno na odgovoru. Ja sam probala sama da ne obraćam pažnju na misli i da im ne pridajem značaj i nekako mi je krenulo nisam se toliko bavila više vezom osvrnula sam se na svakodnevne aktivnosti i sa njim je isto sve nekako došlo na mesto ali ima dana kada imam osećaj kao da hitno moram nešto da rešim npr mi smo dugo u vezi ali ja sad ne znam da li želim brak sa njim i zamišljam tako da me prosi da li bih htela to ili ne tj šta bi u tom trenutku osećala da li želim to.. Kao da me je strah da ne pogrešim jer opet treba celog života da budemo zajedno i strah me je da budemo nesrećni i da se posle ne razvodimo a sa druge stane želim da budem u vezi sa njim tj kao da nisam sigurna sta hocu.. Ne znam da li Vam to liči na okp da je on takav da nas tera da sumnjamo u sve..?