Reč misophonia označava mržnju prema zvucima. Predstavlja stanje u kom osoba doživljava negativne emocionalne reakcije na specifične svakodnevne zvuke, kao što su žvakanje, disanje, gutanje, zvuk cipela tokom hodanja, kucanje po tastaturi računara, paljenje i gašenje hemijske olovke i sl. Istraživanja ovog stanja su još uvek u toku, te je obraćanje lekaru i upućivanje na dijagnostičke procedure po nalogu lekara, prvi korak ka rešenju problema.
Kako se oseća osoba koja pati od misophonie?
Osoba koja pati od mispohonie oseća bes, iritiranost, stres, povišenu anksioznost, nestrpljivost. Ujedno, ima doživljaj da je zarobljena. Kako ovo stanje počinje obično u detinjstvu ili adolescenciji, značajno utiče na kvalitet života. Intenzivne negativne emocionalne reakcije ponekad mogu biti vezane za određenu osobu koja proizvodi zvuk koji trigeruje emocije. Osim opsanih emocionalnih reakcija, ponekad se javlja potreba da se osoba koja proizvodi zvuk fizički zaustavi. Pošto je reč o zvucima koji su prisutni u svakodnevnom životu i osoba ne može predvideti gde će se pojaviti, često je povišena anksioznost stalni pratilac osobe sa mispohoniom. Preterana fokusiranost na to gde će čuti zvuk, može dovesti do planskog izbegavanja određenih situacija i osoba, što samo pogoršava već postojeću anksioznost. Izbegavajuća ponašanja mogu uključiti i nošenje slušalica na ušima, čime se problem ne rešava.
Kako se leči misophonia?
Kako je reč o stanju koje se još uvek istražuje, neke od psihoterapijskih tehnika koje mogu pomoći osobi da smanji nivo anksioznosti i stresa, bazirane su na razvoju tolerancije na stres, prihvatanju, relaksaciji, treningu pažnje, pozitivnoj imaginaciji, izlaganju zvucima i učenju kako reagovati kada trigeruju negativne emocije. Takođe, nekim osobama je korisno da rade na razvoju empatije, razmišljajući šta je sve druga osoba, osim nekoga ko proizvodi iritirajući zvuk. Svaka osoba ima svoje specifične trigere, ujedno i istorijat razvoja problema, tako da je i tretman prilagođen i u skladu sa potencijalnim drugim poteškoćama.
Mr Anđelka Jelčić
specijalni pedagog i porodični savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
4 thoughts on “Šta je misophonia?”
Da li je misophonija u pitanju,ako nam smeta buka koju proizvode automobili?..Svi ostali zvuci koji se susreću u svakodnevnom životu nisu iritirajući.
Hvala unapred!
Poštovana Svetlana,
Kao što je navedeno u tekstu, najsigurnije je najpre se obratiti lekaru kako bi se izvršile odgovarajuće dijagnostičke procedure. Istraživanja ovog stanja su u toku, nema još uvek potpuno jasnih smernica koji sve zvuci mogu prouzrokovati simptome misophonije.
Srdačan pozdrav
Poštovani, imam ovo stanje od najranijeg detinjstva koje je nestalo samo od sebe jer više nema okidača u mom okruženju. Tek skoro sam saznala da se zove misophonija. Naime, meni je okidač kao detetu bio- šapat. Ali ne svaki, jer ne proizvod svako isti zvuk dok šapuće već najčešće onaj koji je dolazio od baš starih baka u to doba, one su uglavnom vrlo slično šaputale kad neko spava ili u autobusu. Nikad nisam odreagovala besom niti imala ispad kad bih čula tako specifičan šapat ali u meni je kiptelo od besa i želje da što pre prestane.
Poštovana Dragana,
U ovom stanju određeni zvuci pokreću emocionalni i psihički odgovor koji često deluje neprimereno uzroku, kao da zaista nema razloga da neki zvuk, kao što je šapat, pokrene takvu reakciju. Nažalost, anksioznost, ljutnja, gađenje, panika, strah, gotovo su neizostavni. Psihoterapija može puno pomoći u procesu učenja kako kontrolisati negativan emocionalni, misaoni i telesni odgovor. Kada se usvoje takva znanje i veštine, život postaje daleko lakši. Posebno u aspektu uklanjanja anticipatorne anksioznosti, odnosno predviđanja neprijatnosti koje će se dogoditi pri izlaganju zvucima na javnim mestima.