Šta je nasilje u porodici/partnerskoj vezi?

Nasilje u porodici je kompleksno i može se pojaviti u bilo kojoj okolnosti porodičnog života. Posledice su uvek štetne, često se prenose kroz generacije, ostavljajući trag na svima koji su učestvovali/svedočili nasilju. Suštinski, nasilje u porodici je bilo koji čin kojim se ispoljava ponašanje koje oslikava zloupotrebu moći, kontrolu, pretnje, zastrašivanje, na emocionalnom, psihološkom, seksualnom, ekonomskom polju.

Vrste porodičnog nasilja

Fizičko nasilje – obuhvata bilo koju fizičku aktivnost kojom se drugoj osobi narušava njen telesni integritet (od čupanja za kosu, udaranja, guranja, šamaranja, šutiranja do nanošenja lakših ili težih telesnih povreda);
Seksualno nasilje – obuhvata sve aktivnosti od seksualnog uznemiravanja na bilo koji način, seksualne zloupotrebe, prisiljavanje na seksualne aktivnosti (čak i kada su osobe u braku);
Ekonomsko nasilje – uskraćivanje finsnsijskih sredstava, manipulisanje i stavljanje partnera ili dece u zavisničku poziciju u odnosu na obezbeđivanje, ponekad i elementarnih životnih potreba;
Emocionalno/psihičko nasilje – neizostavan je element svih prethodno navedenih vrsta nasilja, a kada se javlja izolovano obuhvata pretnje, zabrane, ograničavanje aktivnosti ili kretanja pod pretnjom, ucenjivanje, zastrašivanje, omalovažavanje, ponižavanje;
Zanemarivanje – obuhvata vid pasivnog nasilja koji se izjednačava sa zlostavljanjem.

Šta se dešava sa decom kada postoji partnersko nasilje?

Važno je naglasiti da kada postoji bilo koji oblik nasilja među partnerima, deca su uvek žrtve nasilja, samim tim što su svedoci nasilnog čina. Posledice nasilja su dalekodosežne, ostavljaju svoje dugoročne posledice na decu, u vidu “povreda” koje deca nose celog života, a jedan od načina njihovog zacelenja je upravo psihoterapijski rad. U trenutku nasilja u porodici, deca ili staju između roditelja, ili se povlače u svoj svet i u tišini, ne deleći ni sa kim, počinju da nose teret nasilja. Ako par ima dvoje ili više dece, obično će se ona pozicionirati tako da jedno dete bude zaštitnik, a drugo povučeno dete. Još jedna otežavajuća okolnost za razrešenje kruga nasilja u porodici jeste tradicionalno uverenje da je to porodična stvar i da se ne tiče nikoga van porodice. Neretko je deci ta poruka nametnuta, te osim tereta nasilja nose i teret tajne.

Kako se oseća žrtva nasilja?

Nemoć, sramota, zbunjenost (onaj ko bi trebao da štiti i podržava zapravo čini suprotno), strah od osvete, krivica, preispitivanje sebe, traganje za sopstvenom odgovornošću, prihvatanje ”etiketa” koje nasilnik nameće žrtvi, poistovećivanje slike o sebi sa onom koja je od strane nasilnika nametnuta… Sva ova osećanja i razmišljanja zaustavlja žrtvu da potraži stručnu pomoć i napusti krug nasilja. Veoma često, nasilje ostaje sakriveno i od najbližih osoba, upravo zbog sramote i krivice koje žrtva oseća.

Nasilje među intimnim partnerima

Kada govorimo o nasilju, neizostavno je pomenuti nasilje među intimnim partnerima. Bez ulaska u teorije kojima se objašnjava lična patologija nasilnika, izdvajamo značajne faktore rizika koji utiču na pojavu nasilja među intimnim partnerima:
● Problemi sa mentalnim zdravljem
● Zloupotreba/zavisnost od psihoaktivnih supstanci, uključujući i alkohol
● Rigidni stavovi o rodnim ulogama (žena je za kuću, muškarac je taj koji radi)
● Istorija nasilja u porodici porekla
● Stresori koji su neposredno delovali spolja (razdvajanje, gubitak posla, konflikti u drugim relacijama)

Ko je odgovoran za nasilje u partnerskoj vezi/porodici?

Odgovornost za nasilje uvek pripada nasilniku, dok odgovornost da se zaštiti ima žrtva, osim kada su u pitannju deca, kada ta odgovornost pripada osobi koja o njima brine. Šire sagledavanje donose teorije koje uključuju i uticaj rodnih nejednakosti i socijalnih uticaja na porodicu/par. Ovakav model izmešta gledište sa individualne patologije muškarca i žene.

Šta je krug nasilja?

Postoji takozvani krug nasilja u kom par/porodica prolazi kroz određene faze. Kao i kod većine parova, postoji tenzija koja raste, a zatim u jednom momentu, usled previše tenzije koja se ne razrešava, javljaju se pojačana kontrola sa jedne i povišeno osećanje straha sa druge strane. Nasilni čin, eksplozija nasilja, je faza koja sledi. Nakon nasilja, javlja se pokajanje (izvinjavanja, izražavanje emocija, krivice i bespomoćnosti). U narednoj fazi, nasilnik obećava, kupuje poklone, iskazuje bespomoćnost. Sledi faza “medeng meseca” u kojoj se teškoće poriču, komunikacija poboljšava, partneri postaju fizički bliži. Kada se okonča ova faza, tenzija ponovo počinje da raste, okrećući još jedan krug sa neizvesnim i uvek rizičnim završetkom.

Da li je moguće prekinuti krug nasilja?

Krug nasilja je moguće i najbolje prekinuti u fazi medenog meseca, traženjem stručne pomoći. Ukoliko su i žrtva i nasilnik motivisani da prihvate stručnu pomoć, ukoliko nema rizika od nanošenja telesnih povreda, ukoliko žrtva razume sve opasnosti i ima svoj sigurnosni plan (zna šta će učiniti i kome se obratiti u slučaju ponovne izloženosti nasilju), ukoliko odrasla osoba preuzima odgovornost za zlostavljanje deteta, partneri mogu ući u psihoterapijski proces. Određene procene odnose se i na isključivanje zloupotrebe alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, kao i isključivanje druge problematike.

Mr Anđelka Jelčić

specijalni pedagog i porodični savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com