Šta je masturbacija?
Masturbacija, onanisanje ili samozadovoljavanje predstavlja izazivanje seksualnog zadovoljstva putem dodirivanja sopstvenog tela, uključujući i polne organe. Uprkos mnogim zabludama, masturbacija je sastavni deo života čoveka, od detinjstva, preko adolescencije do odraslog doba.
Iako je sa ovog stanovišta masturbacija prirodna, razvojna pojava, mnogi ljudi osećaju stid, sramotu, kao da kriju nekakvu tajnu zbog toga što se samozadovoljavaju. Uverenja koja održavaju stid i sramotu zasnovana su na uticajima dominantne kulture, porukama porodice i društva, kao i na rodno zasnovanim razlikama.
Ipak, za svaku osobu, samozadovoljavanje je mnogo više od seksualne pobuđenosti. Masturbacija je vid upoznavanja sopstvenog tela, saznavanja gde osoba želi, a gde ne da bude dodirnuta, na koji način i slično.
Ko sve masturbira?
Da li masturbiraju samo osobe koje nisu u partnerskim vezama, ili je to deo intime i osoba koje imaju seksualne odnose sa partnerima?
Jedna od veoma čestih zabluda, vezana za osobe koje su u partnerskim vezama, jeste da je masturbacija vid izdaje partnera, siguran znak da partner više nije zainteresovan za seksualne aktivnosti u vezi.
Ipak, postoje i razlozi i periodi života u kojima i zbog kojih osoba ulazi u intimni trenutak seksualne pobuđenosti bez seksualne razmene sa partnerom. Neki od razloga za samozadovoljenje može biti vid rasterećenja od stresa, prevazilaženje razlika u seksualnim potrebama sa partnerom, osećaj prijatnosti.
Masturbiranje u vezi ili braku ne mora biti znak da nešto među partnerima ne funkcioniše kako treba, već je onanisanje znak prostog razdvajanja samozadovoljenja i seksualnog odnosa sa partnerom.
Kada samozadovoljavanje nije korisno?
Kada osoba ima poteškoće sa ostvarivanjem partnerskih odnosa u odraslom dobu, kroz masturbaciju ili onanisanje može težiti kreiranju imaginarnog, samocentriranog sveta, u kom nema rizika za ispoljavanje seksualnosti.
Polazeći od ideje da u ovom svetu fantazija osoba može ostvariti na seksualnom planu mnogo više nego što može u realnom svetu, kao i da sama sebe može prihvatiti u većoj meri nego što bi bila prihvaćena u realnom svetu, osoba se postepeno zatvara, sve više udaljava od ulaska u partnerske relacije, te se javlja masturbiranje.
Strahovi koji održavaju imaginarni svet mogu biti različiti: strah od odbacivanja, strah od povređivanja tokom seksualnog odnosa, strah od gubitka, strah od toga da će neko drugi uspeti da dominira nad životom, da će biti izloženi osudi, da nisu dovoljno dobri kao osobe, da nemaju šta da pruže.
Takođe, kod osoba sa narcisoidnom ličnošću, postoji ideja teškoće davanja od sebe ka drugima, te ovakav svet fantazija predstavlja idealno mesto za onanisanje. Ukratko, za osobu koja oseća bilo kakav oblik blokirajuće nesigurnosti da se upusti u emocionalnu i seksualnu vezu, masturbacija je vrsta bega od realnosti.
Ipak, svaki čin masturbiranja uključuje fantazije o osobama, tako da je i ovaj samokreirani svet fantazija zapravo prijatan zbog prisustva drugih osoba-makar i u fantaziji. Ova činjenica bi trebalo biti jasan poziv za izlazak iz njega i kreiranje zdravih partnerskih odnosa.
Mr Anđelka Jelčić
specijalni pedagog i porodični savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
