Depresija podrazumeva skup simptoma koji se ispoljavaju na emocionalnom, kognitivnom, bihejvioralnom i fiziološkom planu, a prisutni su u kontinuitetu više nedelja ili meseci. Sve češće čujemo da se mlade osobe suočavaju sa ovim stanjem. Detaljnije o samoj depresiji kod mladih pročitajte ovde . U izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, depresija se navodi kao jedan od glavnih uzroka mnogih drugih bolesti i problema kod mladih između 10. i 19. godine života. Ukoliko se blagovremeno prepozna, veće su šanse, s jedne strane, da se osobi pruži adekvatna pomoć, dok se, s druge strane, umanjuje šansa da se depresivne epizode vraćaju.

Depresivni adolescent se neće tek tako sam obratiti za psihološku pomoć, pa čak ni sa bliskim osobama lako podeliti svoje misli i osećanja. Značajan faktor mentalnog zdravlja i stabilnosti, naročito tokom perioda adolescencije, jesu funkcionalna porodica i vršnjačka grupa. Stoga su bliske osobe – socijalna podrška – u prepoznavanju i preduzimanju koraka ka pomoći adolescentu ključna karika. U daljem tekstu ćemo se bazirati na to šta po tom pitanju mogu preduzeti roditelji, dok ćemo se u nekom od narednih detaljnije osvrnuti na ulogu vršnjaka.

Šta mogu da preduzmu roditelji?

Komunikacija. Slušajte tinejdžera i ne minimizirajte njegova osećanja. Ako njegovu tugu i bol okarakterišete kao „Nije to ništa, proći će“ poslaćete mu poruku da ne shvatate njegova osećanja ozbiljno pa postoji šansa da naredni put neće ni želeti da sa vama nešto podeli. Ukoliko je adolescent svestan da može da vam se poveri i da neće naići na nerazumevanje („Umišljaš/ Nije ti ništa/ Ti si samo razmažen-a/ To je samo tvoja lenjost, pokreni se!“ i slično), to će u nekom trenutku i učiniti. Iako on/ona ne želi da priča o svojim osećanjima baš onda kada vi to želite, budite mu na raspolaganju onda kada napravi korak ka tome. Takođe, ukoliko tinejdžer vas ubeđuje da je sve u redu, a vama instinkt govori drugačije, posavetujte se sa stručnom osobom o simptomima koje ispoljava i da li je potrebno nešto preduzeti.

Socijalne interakcije. Potrudite se da u svakom danu odvojite vreme kada ćete u potpunosti biti fokusirani na svog adolescenta. Na taj način ćete mu stavljati do znanja da u vama može da nađe podršku, razumevanje i bliskost. Osnažujte ga u tome da se odaziva na pozive prijatelja, da poziva prijatelje kod sebe, da se uključuje u vanškolske aktivnosti koje su u skladu sa njegovim interesovanjima. Poželjan je i volonterski rad kroz koji će moći da pomaže drugima – dokazano je da aktivnosti tog tipa poboljšavaju raspoloženje i učvršćuju samopouzdanje jer izazivaju osećaj svrsishodnosti, nauprot beznadežnosti.

Zdrave životne navike. Fizička aktivnost, i pokret sam po sebi, deluju kao antidepresiv. To ne mora podrazumevati naporne treninge, sasvim je u redu i da zadatak vašeg adolescenta bude da šeta psa. Ukoliko nije motivisan za samostalne fizičke aktivnosti, možete osmisliti i zajedničke, kao što su šetnja, odlazak na bazen, vožnja biciklom, igranje uz muziku koju oboje volite. Takođe, veoma je značajna zdrava ishrana, kao i kvalitetan san. Ove bismo mogli da navedemo i ograničavanje vremena provedeneog ispred ekrana. O tome kako životne navike mogu negativno uticati na raspoloženje pročitajte ovde , a o uticaju društvenih mreža na samopouzdanje ovde.

Stručna pomoć. Kada prethodno navedeno ne daje zadovoljavajuće rezultate, profesionalna pomoć je neophodna kako se problem ne bi usložnjavao. Pri izboru stručnog lica treba uvažiti kriterijume koje ima adolescent – da li želi da njegov savetnik/terapeut bude osoba muškog ili ženskog pola, mlađa ili starija, i slično. To će osnažiti motivaciju za uključivanje u tretman, kao i saveznički odnos sa savetnikom/terapeutom. Ovde možete pročitati šta još treba uzeti u obzir prilikom izbora stručnjaka sa kojim će vaše dete sarađivati.

Važno je da i vi budete uključeni u tretman. Kako?

1) Tako što ćete ispratiti da li vaš adolescent primenjuje tehike kojima ovladava kroz seanse, i da li, ukoliko je prepisana, redovno uzima medikamentoznu terapiju;
2) Tako što ćete terapeutu ukazivati na eventualna pogoršanja, kao i na poboljšanja u koja sam adolescent nema uvid;
3) Tako što ćete poštovati svoje zadatke i zaduženja ukoliko ih i vama savetnik/terapeut dodeli.

Razumite da nije nužno da budete upućeni u sve ono o čemu adolescent priča na seansama, poštujte njegovu potrebu za privatnošću. Obaveza savetnika/terapeuta je da vam svakako skrene pažnju na bitne stvari ili ako je adolescent na neki način ugrožen.

Strpljenje. Ovo je neophodna stavka i kada je u pitanju adolescent, i kada su u pitanju roditelji. Oporavak može trjati kraće ili duže, što je individualno. Čak i kada je adolescent uključen u savetodavni/psihoterapijski proces, može proći više nedelja ili meseci pre nego što se uoči određeni pomak. Vaša ljubav i podrška su mu u svemu tome neophodni, te nemojte smatrati da se nešto podrazumeva već što češće verbalizujte svoja osećanja. Prevazilaženje depresije je proces koji ima svoje uspone i padove, ali bitno je biti svestan svakog, čak i najmanjeg napretka.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com