Osim spoljašnjih uticaja, svaka porodica je definisana i unutrašnjim odnosima. Oni se od osnivanja porodice, do starosti njenih članova, konstantno menjaju i ponavljaju. Delujući kroz porodična i individualna uverenja, olakšavaju ili otežavaju prilagođavanje njenih članova i rešavanje životnih zadataka.

Moć, bliskost i granice nameću neka od sledećih pitanja: kako se izražava bliskost, da li se govori o osećanjima ili se ona “guraju pod tepih”, da li su roditelji ti koji moraju biti upućeni u sve ili se deci daje prostora za njihov svet, kako se razdvaja partnerski/bračni sistem od roditeljskog, koji sadržaji dolaze do dece, na koji način se iskazuje podrška, saosećanje, kako se i da li priča o seksualnosti. Oživljavajući navedene komponente u svakodnevnici, porodica uspostavlja pravila i određuje šta je čija odgovornost, obaveza, kako će se one izvršiti.

Pitanje granica je od posebnog značaja. Granice dele lični prostor svakog člana porodice i označavaju zajednički prostor. U porodicama gde deca ostaju da žive sa roditeljima do odraslog doba, ili po osnivanju svoje porodice, separacija može biti otežana, a uspostavljanje granica pretvara se u dugoročnu investiciju. Prostor između ličnog i porodičnog života konstantno je na testu. U praksi se odrasla deca iz ovakvih porodica obraćaju za pomoć zbog anksioznosti, kao posledice visoke umreženosti, problema u komunikaciji koji se transformšu do nivoa verbalnog nasilja, straha da se odvoje i osnuju svoje porodice.

Šta se dešava u fazi odlaska dece iz porodice?

Kada deca odrastu, porodica je pred zadatkom redefinisanja uloga i granica. Odnos roditelj-dete više ne odlikuje nejednakost pozicija. Sada roditelj i dete mogu razgovarati na nivou jednakih. Složenost ove faze ogleda se i u najvećem broju novih uloga i pozicija, iz porodice izlaze deca i ulaze novi članovi (bračni partneri, njihovo potomstvo). Nivo razdvojenosti deteta i porodice postaje jasno uočljiv, isto kao i sve disfunkcionalnosti koje je porodica tokom svog rasta očuvala. Visoka umreženost, previše propustljive granice individualnog i porodičnog sveta, duple poruke (“odrasti-nemoj nikad da odrasteš”), otežavaju i roditeljima i deci da ispune svoje dalje životne zadatke. Smatra se da način na koji neko napušta svoju porodicu porekla u značajnoj meri određuje njegov dalji život, sposobnost za brak, socijalne odnose, profesionalne ambicije. Roditelji se pripremaju za nove uloge i nalaze se pred velikim izazovima. Jedan od njih je povratak na bračni odnos. Roditelji imaju više vremena da se posvete jedno drugome, te za parove koji su naučili da funkcionišu samo u roditeljskom sistemu ova faza može biti jako teška. Nosi i rizik od aktiviranja mehanizama kojima će se deca što duže zadržati u porodici, kako je bračni odnos polje prepuno straha, zaboravljeno, zapušteno. Drugi veliki izazov je briga o svojim roditeljima, gde se u praksi ponovo susreću bračni parovi koji prave separaciju i vraćaju se svojim roditeljima pod idejom brige o njima ili nasleđu, prestaju da brinu o svom braku. Ovo za roditelje može biti i uzbudljiva, kreativna faza, povratak starim, napuštenim hobijima, druženjima, putovanjima. Kada se razmotre i rodne razlike, uviđa se da su žene dugo posvećene ulozi majke i da se sa teškoćom vraćaju drugim životnim ulogama. Dominantna uloga brige o drugima osiromašila je ženin život, zbog čega može težiti da što duže zadrži decu kraj sebe. Kod muškaraca se mogu javiti osećaj nedostatka bliskosti u braku i sa decom, što može voditi i bračnoj krizi, pa i razvodu braka kao rešenju.

Šta se dešava kada je faza “lansiranja” dece iz porodice odložena?

Odnos roditelj-dete jedan je od najdužih i emocionalno najintenzivnijih odnosa. Iako se posmatra kao izvor podrške, takođe uključuje i osećanja iritiranosti, tenzije i ambivalentnosti. Relaciona tenzija pokrenuta je davanjem saveta kada se ne traže, učestalošću kontakta (roditelj i dete su previše često u kontaktu iako bi trebali da se razdvajaju), razlikama u ličnosti, potrebom roditelja da i dalje neguju svoje odraslo dete, prošlim nerazrešenim konfliktima. Tenzija koja se unosi sa individualnog polja u odnos potiče iz problema na poslu ili studijama, problema sa finansijama, zdravljem, životnim stilom i brigom oko domaćinstva. I roditelj i dete su izazvani novim ulogama koje predstoje, potrebom za ličnim prostorom i ličnim aranžmanima življenja. Kada su nove uloge aktivirane, a nije došlo do odvajanja, u konstantnom su riziku od razrešavanja svakodnevnih zadataka na stare, sada već nekorisne i prevaziđene načine (briga se izražava kroz kontrolu izlazaka, ishrane, od roditelja se traži prećutno ili eksplicitno da vode brigu o troškovima, domaćinstvu).

Da li je korisno postaviti pravila u zajednici odraslog deteta i roditelja?

Pravila su više nego dobrodošla, čak se preporučuje i formiranje ugovora o zajedničkom životu. Ugovor će se svakako pojaviti ako nije napravljen, ali obično u onom trenutku kada je tenzija previše visoka i kada se ponovo uđe u stare, nekorisne uloge. Polja dogovora bi trebala biti:
●  Troškovi života (izdavanje stana, račune)
● Kuvanje, pranje veša, održavanje domaćinstva (jasna raspodela poslova, učestalost odlazaka u kupovinu, čišćenje, pranje, održavanje dvorišta itd.)
● Pod kojim uslovima se nastavlja školovanje (npr. ako je osoba na studijama, a ne daje redovno ispite, da li se mora zaposliti i učestvovati u životnim troškovima)
● Kakva podrška se očekuje i kakvu podršku je moguće pružiti u slučaju gubitka posla (uz jasnu vremensku granicu)
● Dogovor oko korišćenja automobila
● Gde su granice ličnog i zajedničkog (konkretno o kojim temama je dozvoljeno, a o kojim ne razgovarati; od posebnog je značaja za osećaj samostalnosti, preuzimanja odgovornosti za lične životne izbore)
● Poštovanje svih osoba u domaćinstvu

Uz jasno postavljena pravila, svako sa vremenskim granicama i posledicama usled neispunjavanja, otvara se mogućnost i roditelju i detetu, da uprkos životu u zajednici, prihvate nove životne uloge i razrešavaju svoje poteškoće i probleme kroz njih.

Mr Anđelka Jelčić

specijalni pedagog i porodični savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com