Šta znači termin homoseksualnost?

Termin homoseksualnost tiče se emocionalne i seksualne orijentacije neke osobe, ne ističe druge karakteristike ličnosti. Svaka osoba je mnogo više od njene emocionalne orijentacije. Suštinski, termin istopolna afektivna vezanost je daleko prikladniji, objašnjava kompleksnost odnosa, pol kao predmet ljubavi, romantičnu i seksualnu privlačnost ka osobama istog pola.

Da li je istopolna afektivna vezanost bolest?

Istopolna afektivna vezanost nije ni mentalna, ni fizička bolest. Nije stanje na koje se preventivno deluje da se ne bi razvilo, ne predstavlja nikakvu vrstu patologije. To je samo emocionalna i seksualna orijentacija, jedan deo identiteta. Sve zdravstvene organizacije na svetu potvrdile su da istopolna afektivna vezanost nije prepreka za zdrav, srećan i produktivan život i konstruktivno funkcionisanje u svim socijalnim i interpersonalnim odnosima. Ipak, poznavanje istorije i teškoća sa kojima su se ove osobe suočavale, omogućava pojedincu da shvati kulturološku opterećenost, prisustvo straha od stigme i diskriminacije, još uvek prisutnu homofobiju u mnogim društvima. Dominantna heteroseksualna kultura pruža malo podrške, a veoma mnogo zastrašivanja, što dovodi do nemogućnosti ispoljavanja sopstvenog identiteta, povlačenja, strahova, krivice, anksioznosti, depresije, kao refleksije unutrašnjeg konflikta između ličnih emocionalnih potreba i usvojenih negativnih kulturoloških vrednosti.

Šta je homofobija?

Homofobija označava mržnju ili strah prema osobama istoplone afektivne vezanosti. Uključuje dijapazon različitih osećanja, koja se kreću od odbojnosti, anksioznosti, ka gađenju i preziru. Homofobija može biti i internalizovana, što znači da osoba pounutruje osećanja, odigravajući unutrašnji sukob izazvan stvarnom ili izmišljenom seksualnom i emocionalnom orijentacijom.
Ovo internalizovanje negativnog stava prema vlastitoj seksualnosti, prema polu kao predmetu ljubavi, strukturiše životne šanse, odnose sa drugim ljudima (od površnih do intimnih), osećanje ličnog samopoštovanja i psihološki integritet. Izolacija, odbacivanje drugih, krhki partnerski i prijateljski odnosi, povlačenje u sebe, odabir da se skriva sopstvena seksualnost, vođenje paralelnog života, samo su neke od strategija preživljavanja.

Šta je homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj?

Homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj spada u anksiozne poremećaje i javlja se kod osoba heteroseksualne orjentacije. Za ovaj poremećaj su karakteristične misli i slike homoseksualnog sadržaja koje kod osobe izazivaju strah. Osobe koje razvijaju ovakav poremećaj obično su neurotske strukture ličnosti, mogu imati homofobne stavove, ali i na neki drugi način imati problema sa u muško-ženskim odnosima, u komunikaciji, manjku seksualnog iskustva, problema sa erekcijom i sl. Više o ovom poremećaju pročitajte OVDE.

Kako upoznati sopstvenu emocionalnu i seksualnu orijentaciju?

Seksualna orijentacija je trajna emocionalna, romantična, seksualna i afektivna privlačnost prema drugoj osobi. Ukoliko se osoba istog pola uklapa u ovu definiciju, u njenoj kompleksnosti, ne samo u jednom delu, tek se onda može razmišljati o tome da li postoji istopolna vezanost. Usled uticaja dominantne kulture, vrednosti kojima se oblikuje slika o muškaracu i ženi, može doći do straha i pogrešnog tumačenja sopstvene seksualne i emocionalne orijentacije. Kada su postavljena očekivanja društva van trenutnih domašaja osobe (žena mora rađati decu, zasnovati porodicu, muškarac mora pružiti sigurnost, obezbediti egzistenciju, biti potentan), dolazi do straha i pogrešnih uverenja da su neispunjena očekivanja odraz pogrešno protumačene seksualnosti. Previše moram uvodi u strah, ponekad i homofobiju, kao oblik pogrešnog mehanizma odbrane od stresa koje osoba doživljava.

Šta je autovanje?

Autovanje je psihološki i socijalni proces prihvatanja sopstvene emocionalnosti i seksualnosti, u sklopu prihvatanja sopstvenog identiteta. Ovaj proces se stalno ponavlja, ne teče linearno i bez obzira na postojanje faza, one se mogu i preskakati, ili se osoba može više puta vraćati na neku od njih.

Koje su faze prihvatanja identiteta?

U prvoj fazi javlja se konfuzija identiteta, primećuju se prve privlačnosti ka osobama istog pola. U drugoj fazi odvija se proces poređenja identiteta sa drugim osobama. To već označava iskrenost i otvorenost prema sebi, bez otvaranja svog sveta prema drugima. Treći korak je početak tolerancije na sopstveni identitet, uspostavljanje prijateljskih odnosa i slobodnije funkcionisanje u socijalnim kontekstima, i dalje bez otvaranja prema drugima. Četvrta faza je prihvatanje sopstvenog identiteta, kada osoba počinje da otkriva svoje uvide bliskim prijateljima i porodici, zapravo osobama u koje ima poverenja, veruje da će od njih biti prihvaćena. Peta faza je ponos na sopstveni identitet, umanjivanje straha i otvorenost i prema osobama od kojih se ne očekuje prihvatanje. U poslednjem stadijumu osoba vrši sintezu svog identiteta, prihvatajući svoju celokupnu ličnost i integrišući svoj seksualni i emocionalni identitet sa ostalim aspektima ličnosti.

Mr Anđelka Jelčić

dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com