Problemi sa mentalnim zdravljem mogu imati značajnog uticaja na život osobe, istovremeno se odražavajući i na njene bliske relacije. Partnerski odnos je najpodložniji uticaju ličnih problema koje imaju partneri, ali ujedno i mesto gde je oporavak moguć.

U zavisnosti od problema sa kojim se osoba suočava, ali daleko više od samog tretmana i stručne podrške koju dobija, moguće je ostvariti zdravu, podržavajuću vezu sa nekim ko ima psihičkih poteškoća.

Svaki odnos je jedinstven, te će i učestalost ili intenzitet problema koji se smatraju univerzalnim, biti različit za svaki par. Neke od najčešćih kategorija problema, prisutnih zbog mentalnog problema partnera, su:

Negativna osećanja povezana sa stigmom – nositi teret stigme paralelno sa težinom osećanja vezanih za sam problem, izaziva dodatni stres. Stid, sramota, krivica, doživljaj nepravde, su osećanja koja osobu sa psihičkim problemima mogu navesti da iste skriva, potiskuje, ujedno skrivajući i svoje siptome. Sa druge strane, partner se može osećati zbunjeno ili frustrirano jer ne može pomoći na adekvatan način, ili jer previše očekuje od sebe (partner koji od sebe zahteva da bude partneru psihoterapeut). Neka ponašanja koja su povezana sa određenim psihičkim stanjima, kao što je izbegavanje kod anksioznih poremećaja ili problem da se bude u društvu, nedostatak volje i motivacije kod depresije, mogu učiniti da se drugi partner oseća napušteno, odbačeno i nepovezano.

Problemi sa intimnim odnosima – seksualna želja može biti umanjena kao posledica stanja ili terapije koju osoba uzima. Sam problem, posebno ukoliko se osoba poistovećuje sa njim, može dovesti do osećaja neadekvatnosti, povišene anksioznosti pred sam odnos i niske slike o sebi. Ukoliko partneri ne razgovaraju otvoreno o ovome i ne rade na povezanosti, ponovo se otvara prostor za osećanje napuštenosti u odnosu.

Rizik od kozavisničkih ponašanja – kozavisnički odnos je nezdrava relacija u kojoj jedan partner omogućava drugom da ostane u lošem mentalnom stanju. Ovo su takozvane sekundarne dobiti, koje se obično ne odnose na materijalne stvari, već na doživljaj nadmoći i procene vrednosti sopstvene ličnosti na osnovu toga koliko je osoba potrebna drugoj osobi, koliko može da se brine o njoj. U nekim slučajevima, ovakva ponašanja mogu povisiti rizik od nasilja, manipulacije i drugih nezdravih dinamika. Uviđanje razlike između ovakvih ponašanja i pružanja zdrave podrške, može biti od pomoći.

Stres se u odnosu kreće u oba smera, te i osoba koja nema problem može razviti određene psihičke poteškoće, ukoliko ne razvije zdrave mehanizme nošenja sa stresom.

Kako pomoći?

Koristite moć i empatije i validacije. Empatija govori: Ne znam kako ti je, ne snalazim se kako da ti pomognem, ali mi deluje kao veoma teško i bolno iskustvo, a ne: Znam da ti je teško, ali barem nisi sam, imaš krov nad glavom, moglo je biti i gore. Iako se i druge izjave daju iz najbolje namere, mogu učiniti da se vaš partner oseti neshvaćeno, krivo što nije dobro, odaljiti se i zatvoriti svoju ranjivost. Validirati prosto znači prihvatiti da partner ima osećanja, bez obzira što vi ne bi reagovali na isti način ili imali ista osećanja u istoj situaciji. Dajte slobodu partneru da ispolji svoja osećanja i da ih pusti da prođu.

Oduprite se potrebi da kažete “Pokušaj više”. Mentalne bolesti nisu odraz slabosti ličnosti, bezobrazluka ili razmaženosti. To su medicinska stanja koja se tretiraju na taj način. Ukoliko ne bi nekome ko ima napad slepog creva rekli pokušaj više, onda to nije primereno reći ni osobi koja ima napad panike.

Informišite se o simptomima i ne posmatrajte svog partnera kao nekoga koga odeđuju ti simptomi. Zakažite savetovanje sa stručnim licem za sebe, aktivirajte bliske osobe koje vam mogu pomoći da bolje razumete i sebe i partnera. Ključ zdrave obrade sopstvenih osećanja nalazi se u informisanosti o bolesti, kao i o istraživanju opcija lečenja.

Zaboravite na vremenske odrednice i “trebalo bi”. Trebalo bi da se oporavi do tada, trebalo bi da možemo planirati decu za par meseci… Ovo su zamke koje na oba partnera vrše pritisak. Poštujte svog partnera i kada napreduje i postiže uspehe na dnevnom nivou, i kada to sporije čini, i kada deluje kao da nema nikakvog pomaka. Napustite idealizacije i rešenja koja čujete od drugih, svako ima svoj tempo.

Budite tu i kada vas guraa od sebe. Ponekad se partneri udalje jer partner koji ima psihičkih poteškoća može osećati da deluje toksično na svoje okruženje, ili da vas svojim prisustvom povređuje, jer ne uspeva da se nosi sa svojim mislima i osećanjima. Dajte mu vremena, ali ne odlazite, uputite jasnu poruku da razumete potrebu za samoćom i da ste tu.

Krenite na lični rad, započnite psihoterapiju za sebe. Zapamtite da ne možete biti psihoterapeut vašem partneru. Emocije koje vas vežu sputavaju vas da budete neutralni. Krenite na partnersku terapiju, ili se angažujte kod različitih psihoterapeuta. Univerzalnost problema, saznanje da u nečemu niste sami, puno olakšava sam proces izlečenja i stabilizacije.

To je ista osoba koju ste i pre voleli. Osobe sa mentalnim problemima nisu od jednom postale neko drugi, drugačije, nisu im izbrisane emocije niti sećanja. Kada se bore sa poteškoćom nisu drugačiji na loš način, kada im je bolje nisu potpuno novi ljudi. Svako od nas je ono što jeste. Istina je da mentalne bolesti mogu promeniti ponašanja, pa čak i samu ličnost, ali su i dalje iste one osobe koje ste i ranije voleli i potrebno im je da osete da ih tako i posmatrate.

Mr Anđelka Jelčić

dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com