Samopouzdanje i nivo zadovoljstva partnerstvom nalaze se u bliskoj povezanosti. Samopouzdanje ne određuje samo način na koji osoba doživljava samu sebe, već i njenu sposobnost da prihvati ljubav i privrženost u partnerskom odnosu.

Nisko samopouzdanje obično vuče korene iz disfunkcionalnih porodica, u kojima je vladala napeta atmosfera, nalik na stalno prisutnu opasnost. Roditelji su demonstrirali nisko samopouzdanje, bili neadekvatni modeli za učenje o komunikaciji, izražavanju osećanja i rešavanju problema. Obično je pravo glasa bilo neravnopravno raspodeljeno, a deci oduzeto. Na ovaj način se uselilo osećanje emocionalne napuštenosti. Deca, u sopstvenoj nemoći da povrate sigurnost, daju sebi poziciju krivca za roditeljske probleme, čime se internalizuje toksično osećanje stida. Nesigurnost, anksioznost, bes, nepoverenje ne mogu podneti da budu ili previše blizu ili bez svog partnera u sebe i druge, potreba da se udovolji drugima, kozavisnost, postaju sastavni deo prtljaga koji vuku kroz život.

Kroz nagomilani stid, nesigurnost, nedostatak samopouzdanja, deca mogu razviti nesiguran obrazac vezivanja koji ima tendenciju da se prenese i na partnerske veze. U nekim situacijama, osobe. Suštinski, to nema veze sa partnerstvom već sa ožiljcima bazične nesigurnosti, ponete iz porodice porekla.

Kako se ispoljava nedostatak samopouzdanja u partnerstvu?

U partnerstvu su prisutni različiti ponašajni obrasci koji su manifestacija unutrašnjih procesa vođenih nedostatkom samopouzdanja:

– Žrtvovanje sopstvenih potreba kako bi se udovoljilo partneru;

– Preokupiranost partnerom i partnerskim odnosom, zabrinutost za odnos, stalno preispitivanje o tome da li partner želi manje bliskosti;

– Projekcija negativnih ishoda, razmišljanje o tome kako se odnos odvija u negativnom smeru, osećaj neispunjenosti i nesreće (posledica je neizgovorenih i neispunjenih potreba);

– Skrivanje sopstvenih pogrešnih uverenja (što dovodi do distance u odnosu, a pravi uzrok se ne prepoznaje);

– Ljubomora i traženje dokaza koji će razuveriti da postoje razlozi za nju (iz čega se aktiviraju ponašanja koja partnera samo teraju još dalje);

– Izbegavanje bliskosti i intimnosti (druga krajnost nesigurnosti), flertovanje sa drugim osobama, ignorisanje partnera, njegovih potreba i osećanja, donošenje odluka bez dogovora.

Komunikacione veštine, koje su kao model nedostajale u disfunkcionalnoj porodici, ključne su za bilo koji intimni odnos. Što je odnos intimniji, to su zahtevi za komunikacijom veći i složeniji. Nedostatak samopouzdanja može se videti i kroz konkretne komunikacijske primere: poricanje sopstvenih osećanja i potreba (u bazi koja je trebala biti sigurna, osećanja i potrebe su bili zanemareni), kako bi se izbegla kritika ili odbacivanje od partnera; izbegavanje pitanja, pretpostavke šta partner misli i oseća, preterana brižnost, okrivaljavanje partnera, laganje, kriticizam, izbegavanje rešavanja problema, ignorisanje ili kontrolisanje partnera.

Kako nisko samopouzdanje postaje deo dinamike odnosa?

Sličnost u samopouzdanju, pre nego komplementarnost, ima uticaj na funkcionalnost para i zadovoljstvo partnerskim odnosom. Osobe koje imaju sličnosti u samopouzdanju imaju slične načine komunikacije i ispoljavanja osećanja na svakodnevnom nivou. Međutim, ova sličnost može bit ii maladaptabilna, kako je istraživanjima utvrđeno da dominantne osobe imaju viši nivo zadovoljstva kada su u odnosu sa submisivnim osobama i obrnuto.

Osobe sa niskim samopouzdanjem imaju uverenje da ih partner vidi jednako negativno kao što sami sebe vide, što dovodi do manjeg zadovoljstva partnerskim odnosom.

Procenjujući partnera kao osobu sa niskim samopouzdanjem, drugi partner može izbegavati da podeli sopstvene uspehe ili druga pozitivna iskustva. Ovo posledično takođe dovodi do manjeg zadovoljstva partnerskim odnosom kod oboje, iako partner koji ima nisko samopouzdanje obično pozitivno reaguje na uspehe drugog partnera.

Osobe sa niskim samopouzdanjem više prihvataju podršku koja će potvrditi njihovo uverenje o negativnim karakteristikama vezanim za sopstvenu ličnost, nego pozitivna rešenja i pozitivna viđenja ponašanja. Ovo takođe dovodi do pada u zadovoljstvu odnosom, jer drugi partner može smatrati da se njegova podrška ne ceni.

Kako se nisko samopouzdanje može menjati u partnerstvu?

Partnerski odnos je zapravo idealan za rad na sopstvenom niskom samopouzdanju. Porodica porekla, koja je bila disfunkcionalna, takođe je imala niti koje su povezivale njene članove. Iako su ove niti mahom bile toksične, sam model održavanja odnosa kroz niti je korisno iskustvo. Veze kroz koje se par spaja određuju sigurnost u odnosu, te sam odnos ima tendenciju da postane nova sigurna baza. Tako se gradi novo iskustvo u kom se narušeno samopouzdanje da oporaviti. Umesto preuzimanja odgovornosti za tuđa ponašanja i osećanja, prihvatanje i jasno iskazivanje sopstvenih osećanja, preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke, put je prolaska kroz strah od odbacivanja i napuštanja. Veze sa porodicom porekla su već oslabljene ili čak prekinute, te odrasla osoba treba prihvatiti sopstvenu odgovornost, shvatiti da više nije nezaštićeno dete i da se može, sme i mora menjati, ukoliko želi da raste kroz nove odnose. Defanzivne reakcije ne moraju više stalno biti uključene, kako odrasla ličnost sada može zaštititi sebe, može proceniti trenutak kada su one realno potrebne.

Ostvariti bliskost i povezanost, balansirati individualnost i zajedništvo u partnerskom odnosu, zahteva da postoje autonomija i samopouzdanje. Kada osoba ne prihvata samu sebe, a odnose doživljava kao prostor u kom postoji konstantan rizik od povređivanja, udaljava se od mogućnosti da promeni i izleči sopstvenu ličnost. Put promene je put prihvatanja svoje ličnosti, uverenje da zaslužuje ljubav, poštovanje, prihvatanje, poverenje, da može uspostaviti asertivnu komunikaciju, da kritike i odbacivanja nisu zaslužene postojanjem i da se kofer sa teretom iz porodice porekla sme pustiti.

Toksični stid i nepoverenje u odnosu se mogu izlečiti, samopouzdanje se može odnegovati. Rad na sebi kroz psihoterapiju, individualnu ili partnersku, omogućava suočavanje sa stahovima, prolazak kroz njih, učenje o sopstvenim snagama i fleksibilnosti kojom se stvaraju sigurni obrasci vezivanja.

Mr Anđelka Jelčić

dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com