Emocionalne veze u kojima postoji zlostavljanje imaju sličnu dinamiku. Zasnovane su na nesigurnostima oba partnera, konstantno prisutnom strahu kojim se nesigurnost hrani. Nasilna osoba ima iskrivljenu sliku o sebi i sopstvenoj vrednosti, koje pokušava da promeni kroz dominaciju i kontrolu. Strah koji hrani nesigurnost ide iz dva izvora: strah da neće biti voljeni i strah da će se pokazati kao slabi. Paradoks je što je nasilnik već u samom startu slab, to je zapravo i razlog zašto teži ostvarivanju kontrole. Žrtva je takođe nesigurna i to može biti iz sličnih razloga. Ima ideju o sopstvenoj niskoj vrednosti, strah da neće biti voljena, te prihvata nesigurnost kako bi zadobila pažnju i stekla uverenje da je voljena. U ulozi žrtve i nasilnika mogu se naći osobe oba pola.

Osim fizičkog nasilja, pod nasiljem u bliskom emocionalnom odnosu, podrazumevaju se i sledeći postupci partnera, kojima pokušava da uspostavi kontrolu i dominaciju: konstantno slanje poruka ili pozivi kada par nije zajedno, proveravanje vremena provedenog van zajedništva i traženje izveštaja gde se nalazi partner, vređanje, ponižavanje, omalovažavanje.

Šta su posledice dinamike zlostavljanja u partnerskom odnosu?

Kao posledica ovakvih ponašanja, partner u pozicije žrtve može imati povišenu anksioznost ili strah i težiti da udovolji svom partneru. Iz tih razloga javlja se izbegavanje socijalizacije, posebno sa osobama suprotnog pola, ponekad i sa članovima porodice. Takođe, često je prisutno opravdavanje partnerovog ponašanja, nalaženje izgovora za posesivno ponašanje, traženje dozvole. Pristup donošenju odluka i finansijskom upravljanju je lmitiran ili ga uopšte nema. Praktično, to izgleda tako što partner u poziciji žrtve ne raspolaže svojim novcem, traži novac od partnera i opravdava sve što je potrošeno.

Posledice u ličnosti, ponašanju i fizičkoj pojavi su uočljive. Osoba u nasilnoj vezi se oseća depresivno, anksiozno, čak može imati i crne ili suicidalne misli, izražavati samoprezir ili preplavljujući stid. Često su prisutne promene raspoloženja, iznenadno plakanje ili bes. Može postojati i strah od fizičkog kontakta i izbegavanje kontakta očima u komunikaciji. Briga o sopstvenim mentalnim, emocionalnim, fizičkim i duhovnim potrebama jenjava, može potpuno nestati. Interesi za hobije, aktivnosti, se gube, postoji povišen rizik od ulaska u štetnu upotrebu alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, promene su uočljive u poremećaju sna i apetitu.

Dinamika nasilnog odnosa predstavlja kontinuirano traumatsko iskustvo. Ovakve veze mogu trajno oštetiti samopouzdanje, ali neke osobe ulaze u ovakve veze sa već niskim samopouzdanjem. Razlozi za to mogu poticati iz života u disfunkcionalnoj porodici, uverenja da su nekako inferiorni i da je sve što oni žele, misle, osećaju, manje vredno od drugih. Ovo je njihov skriveni toksični stid. Nose duboko uverenje da zaista ne zaslužuju da budu voljeni samo zbog toga šta su, već da moraju zaslužiti, zaraditi ljubav. Ovako se formira bazična nesigurnost i strah od napuštanja.

Dinamika partnerskog odnosa u kom postoji zlostavljanje

U ovakvom odnosu, oba partnera su u reaktivnim pozicijama, fokusiraju se na drugoga, ne na sebe, tenzija i strah od pogrešnih poteza su stalno prisutni, skrivanje sebe, sopstvenih potreba, misli i osećanja, ključni su deo dinamike. Pokušavajući da kontrolišu ono što se ne može kontrolisati, žrtvuju sebe i sve više pokušavaju da udovolje partneru. Neki nasilnici se kreću od idealizovanog, brižnog ponašanja sve do potpuno poništavajućeg i odbacujućeg ponašanja. Ponekad se nasilnik ponaša kao da nema nikakve potrebe, emocionalno je hladan, sa nedostatkom dobronamernog, prijateljskog ponašanja prema partneru.

Što je ljubav više nedosledna, nesigurna, to partneri mogu pokušavati više da je osvoje, upadajući u zamku u kojoj se smisao o sebi okreće ka partneru, validira kroz partnera.

Ovakav neizgovoren ugovor se održava neko vreme, kako toplina i povezanost, kao niti koje održavaju partnersku vezu, izostaju. Zbog ličnih nesigurnosti, partneri počinju da absorbuju stid, krivicu, projekcije, teška osećanja koja se javljaju prebacivanjem krivice na njih. Što se veza više pogoršava, tako tone slika o sebi i samopouzdanje.

Neke osobe pokušavaju da se adaptiraju na ovakvu dinamiku, ostajući u začaranom krugu dugi niz godina, ponekad i doživotno. Ipak, ponekad se partner u poziciji žrtve izbori za drugačiji ishod, počnu da odbijaju odgovornost za tuđa osećanja i počnu da se fokusiraju na sebe. Dinamika partnerskog odnosa u kom postoji nasilje se može promeniti, a moć za promenu ima žrtva.

Koji je put do promene dinamike nasilnog odnosa?

Traženje pomoći i podrške je suprotno izolaciji u kojoj se žrtva zapravo nalazi. Veoma je teško, gotovo nemoguće, promeniti dinamiku nasilnog partnerskog odnosa bez podrške i pomoći spolja, van začaranog kruga nasilja. Uzeti u obzir i druge poglede realnosti, jer zbunjenost stalnim napadima i optuživanjima ne daje realnu sliku ni sebe, niti mogućih rešenja situacije u kojij se osoba nalazi.

Promena suštinski ne može nastati dok se osoba u poziciji žrtve ne fokusira na sebe i sopstveni oporavak, na svoje osnaživanje. Promena nije o promeni druge osobe, već sebe, svoje slike o sebi, sagledavanju svojih potreba i uklanjanju toksičnog stida i osećaja krivice. Ovo žrtvi vraća odgovornost za sopstveni život.

Izlazak iz poricanja realnosti nasilja uvek uključuje edukovanje, informisanje o nasilju.

Odvajanje ne znači uvek napuštanje partnera i prekid odnosa. Odvajanje uvek najpre počinje na psihološkom nivou, razdvajanjem tuđih reči od slike o sebi. Čak i ako reči zabole, ne znači da su tačne. Odvajanje je uključivanje i kritičkog mišljenja i stabilizovanje slike o sebi.

Svest o sopstvenoj moći/nemoći po pitanju nasilja uključuje i razloge nečijeg nasilnog ponašanja. Kada se pominje moć i nemoć, misli se primarno na probleme kod partnera koji zahtevaju stručnu pomoć. Ovo takođe eliminiše mogućnost ulaska u poricanje.

Učenje o sopstvenim potrebama kroz mrežu podrške, kroz osobe koje su podržavajuće, koje su ispravna ogledala realnosti i slike o sebi. Unošenje jasnoće o tome šta su sopstvene potrebe, misli, osećanja, ciljevi, učvršćuje samopouzdanje i daje jasan put u ponuđenoj nejasnoći nasilja.

Postavljanje jasnih granica, asertivno ponašanje, iskazivanje šta osoba želi, a šta ne želi, osnažuje veze sa drugim ljudima, otvara svet ka spolja. Kada se ovo postigne, osoba koja je bila u poziciji žrtve, može insistirati da partner dobije stručnu pomoć ili odlučiti da napusti nasilan odnos.

Mr Anđelka Jelčić

dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com