Ljudi su socijalna bića. Kvalitet našeg društvenog života je aspekt koji se značajno odražava na naše mentalno zdravlje i osećaj sveopšteg zadovoljstva i ispunjenosti. Nasuprot tome, kada potrebu za društvom ne zadovoljavamo na adekvatan način, otvaramo vrata stresu, anksioznosti, usamljenosti, osećaju bezvrednosti, odbačenosti, depresivnosti.

Većina ljudi u današnje vreme, kako mlađe tako i starije generacije, korisnici su društvenih mreža. Međutim, društvene mreže su ,,mač sa dve oštrice’’. Komunikacija u virtuelnom prostoru nudi određene prednosti, ali ne može biti, niti se treba shvatati kao zamena za neposredni kontakt – oči u oči. Šta više, istraživanja pokazuju da što smo umreženiji, to smo usamljeniji. Dakle, što više vremena posvećujemo ovakvom načinu komunikacije, bez obzira na to što imamo veliki broj online prijatelja i pratilaca – veća je verovatnoća da ćemo se osećati nesrećno, nezadovoljno, anksiozno i/ili depresivno.

Ukoliko se pronalazite u ovome, vreme je da menjate svoje navike. U daljem tekstu pročitajte koji su to aspekti gde možete izvući najbolje iz upotrebe društvenih mreža, a šta je to što bi trebalo da minimizirate i u vezi sa čim da budete oprezni.

Pozitivne strane upotrebe društvenih mreža

Održavanje kontakata sa prijateljima i članovima porodice koji žive u drugom gradu, državi, kontinentu. Društvene mreže su nam omogućile da sa svojim bližnjima koji su nam fizički daleko komuniciramo brzo, lako i bez skupih telefonskih poziva, te da tako sprečimo da se od njih distanciramo i održimo bliskost. Video pozivi su dodatna pogodnost u tom smislu – komunikaciju čine sličnijom komunikaciji uživo. Takođe, društvene mreže su nam pružile priliku da potražimo poznanike sa kojima smo davno izgubili kontakt.

Povezivanje i upoznavanje sa osobama sličnih interesovanja. S obzirom na to da društvene mreže pružaju mogućnost formiranja ličnog profila do najsitnijih detalja, to je povećalo šansu da se povežemo sa ljudima iz različitih delova sveta na osnovu zajedničkih interesovanja. U tome dodatno pomažu grupe i stranice kojima se možemo priključiti ili ih formirati. Ovako ostvarena poznanstva mogu i izaći iz viruelnog prostora te postati prava, neposredna.

Prezentovanje kreativnosti i stvaralaštva. Društvene mreže su mnogim ljudima omogućile da svoje stvaralaštvo predstave široj populaciji nego što je to ranije bio slučaj. Njihova poezija, proza, umetničke fotografije, stripovi, zanimljivi video klipovi, izrada nakita, odeće, proizvodnja domaće hrane i slično sada lakše nalaze put do krajnjih korisnika.

Virtuelne grupe podrške. ,,Umrežavanje’’ je pružilo mogućnost mnogim ljudima sa različitim vrstama problema da se međusobno povezuju, te da jedni drugima pružaju pomoć i podršku. Posebno su značajne zajednice za podršku osobama sa mentalnim poremećajima. Ovo je prednost naročito za one osobe koje nemaju oslonac u svom najbližem okruženju i koje se kroz ovaj način komunikacije, čitajući iskustva drugih, mogu osnažiti i za obraćanje stručnom licu.

Dostupnost informacija. Vesti se dele nikad brže i jednostavnije, a javnost ima mogućnost da se informiše iz različitih izvora. Sa pojavom i ekspanzijom društvenih mreža postalo je jednostavnije i tražiti i dobiti pomoć po pitanju različitih stvari – ako ste izgubili ili pronašli nečiji novčanik ili kućnog ljubimca, ako je potrebno da dođete do davalaca određene krvne grupe i slično postoje zajednice gde to možete oglasiti i uz pomoć kojih će to doći do velikog broja ljudi.

Dostupnost edukativnog materijala. Postoje brojne zajednice za razmenu različite vrste literature koje Vam mogu pomoći da značajno umanjite vreme potrege za nekom knjigom, udžbenikom, i slično.
Negativne strane upotrebe društvenih mreža

Uticaj na samopouzdanje. Kroz mnoga istraživanja dokazano je da se neadekvatna i prekomerna upotreba društvenih mreža može značajno odraziti na samopouzdanje, naročito na samopouzdanje mladih osoba koje su još u procesu formiranja svog identiteta. Međutim, čak i kada smo svesni da je ono što vidimo ulepšana slika nečijeg života ili samo određeni segment a ne celina, nije lako odupreti se poređenju, koje vodi u zavist, osećaj nezadovoljstva sopstvenim životom i slično.

Ovde pročitajte detaljnije o tome kako društvene mreže mogu pogodovati javljanju i održavanju osećaja nesigurnosti.

Socijalna izolacija i otuđenost. Osobe koje prekomerno upotrebljavaju društvene mreže, za koje se može reći i da imaju razvijenu zavisnost od istih, u povećanom su riziku da se izoluju od svojih neposrednih kontakata jer virtuelni svet počinje da im bude privlačniji, komforniji, što otvara polje za anksioznost, depresiju i druge emocionalne probleme. Takođe, vremenom se može uočiti i deficit u njihovim socijalnim veštinama. Čest je prizor da ljudi koji dok sede zajedno ne pričaju međusobno već gledaju u mobilne telefone i dopisuju se sa nekim drugim.

Anksioznost i depresija. Kao što smo prethodno već naveli, kontakt ,,lice u lice’’ je nezamenljiv i to je ono što društveni život čini protektivnim faktorom za mentalne poremećaje. Kada se akcenat stavlja na online komunikaciju – osoba je u riziku da razvije neki od ovih poremećaja.

,,Strah od propuštanja nečeg’’. Zavisnost od društvenih mreža kod osobe koja je razvila istu stvara osećaj da ako nije non-stop online i u toku sa objavama drugih ljudi koje poznaje ili ne poznaje, sa komentarima koje dobija na svoje objave i fotografije, ako ne isprati gde se ko prijavio i slično – da će nešto važno propustiti. Iz toga sledi kompulzivno danonoćno listanje društvenih mreža, što se može odraziti na kvalitet sna, zapostavljanje obaveza, pažnju i koncentraciju kada je potrebno fokusirati se na nešto drugo.

Promovisanje narcizma. Društvene mreže su prostor u kome je veoma jednostavno plasirati idealizovanu, grandioznu sliku sebe, i isto tako naći publiku koja će svojim lajkovima, komentarima i slično sve to podržati.

Ovde pročitajte detaljnije o tome kako društvene mreže neguju narcizam.

Cyber nasilje. Društvene mreže su pogodno tlo i za različite vrste nasilja. Žrtve vršnjačkog nasilja, na primer, u velikom broju slučajeva izjavljuju da se isto vrši ne samo u školi ili u kraju u kom žive već i putem društvenih mreža – objavljivanjem tračeva i laži o njima, fotografijama i uvredljivim komentarima, upućivanjem pretnji, izbacivanjem iz grupa, i slično.

Možemo da zaključimo da je, kao i u većini drugih životnih segmenata, odgovor na pitanje ,,Šta je najbolja preporuka, kako se postaviti?’’ – umerenost. U nekim od narednih tekstova bavićemo se detaljnije temom kako prepoznati zavisnost od društvenih mreža i kako prevenirati istu.

Mr Anđela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com