Zavisnost od društvenih mreža javlja se u sklopu Internet zavisnosti i deo je današnjice koji ne možemo ignorisati i negirati. Ekspanzija društvenih mreža donela nam je mnoge olakšice u svakodnevnom životu, ali tu su i mane koje prističu iz prekomerne i neadekvatne upotrebe istih. O tome detaljnije pročitajte ovde, a o samoj zavisnosti od društvenih mreža pročitajte ovde.
U ovom tekstu donosimo Vam nekoliko saveta o tome kako možete sprečiti ili prevazići ovu vrstu zavisnosti. Međutim, ukoliko Vam ne polazi za rukom da ih uspešno sprovedete u praksi, najbolje rešenje je da se obratite i za stručnu pomoć. Značajnu ulogu u prevazilaženju ovog problema može imati i Vaše okruženje – porodica, partner, prijatelji – koji će Vas podržati na tom putu.
Uočite obrasce upotrebe društvenih mreža. Bilo bi dobro da, za početak, vodite dnevnik korišćenja društvenih mreža – kada i koliko vremena im posvećujete i u koju svrhu. To će Vam pomoći da osvestite da li je upotreba svrsishodna ili je bespotrebna, šta je drugo korisno za to vreme moglo da se uradi, koliki deo dana posvećujete ovoj aktivnosti, i slično.
Prepoznajte okidače. Da li društvene mreže koristite kada Vam je dosadno? Ili možda kada ste usamljeni? Ili kada Vam je neprijatno, recimo, u situaciji dok čekate nekog? Anksioznost, depresivnost, dosada – sve su to stanja koja bi trebalo prevazilati na konstruktivniji način. Ako Vam je dosadno – razmislite šta bi mogao da bude Vaš novi hobi. Ako ste usamljeni – pozovite nekog prijatelja ili poznanika na kafu. Ako ste anksiozni ili depresivni – u svoju dnevnu rutinu uključite fizičku aktivnost, tehnike relaksacije, šetnju. Takođe, razmislite o psihoterapiji.
Da li ste pasivni ili aktivni korisnik? Pasivno listanje tuđih objava može dodatno pojačati Vaša nezdrava osećanja. Potrudite se da izvučete najbolje od onoga što društvene mreže pružaju – da održavate kontakt sa prijateljima i rođacima koji ne žive u istom gradu, da pratite objave u skladu sa svojim interesovanjima, a ne nešto što je u trendu, te da tom vremenu koje provodite na društvneim mrežama date određeni smisao.
Pravite razliku između virtuelnog i realnog sveta. Ljudi su socijalna bića, i kao takvima tehnologija ne može biti zamena za neposrednu, lice u lice, komunikaciju koja je bitan faktor za sveopšti osećaj zadovoljstva, pripadnosti, prihvatanja. Važnu ulogu u međuljudskoj interakciji igra i neverbalna komunikacija (gledanje u oči, zagrljaj, facijalna ekspresija) koja izostaje u virtuelnom prostoru. Stoga, društvene mreže posmatrajte kao pomoćno sredstvo, a ne kao prioritet.
Ojačajte svoje socijalne veštine. Da li je upotreba društvenih mreža ono što Vam pomaže da se nosite sa svojom socijalnom anksioznošću jer se u virtuelnom prostoru osećate sigurnije, lakše uspostavljate i održavate komunikaciju? Ako je odgovor potvrdan, vreme je da to menjate jer Vam neće značajno pomoći u prevazilaženju problema. Ovo može biti jedan od načina da se povezujete sa ljudima sličnih interesovanja, ali da bi ste ovladali socijalnim veštinama neophodno je izlaganje u realnim situacijama. Trudite se da uspostavljate kontakt sa kolegama sa posla, pridružite se kada Vas zovu na druženja, priključite se nekom sportskom klubu, krenite na ples, prijavite se za volontiranje u nekoj humanitarnoj organizaciji. Sigurno ćete i tamo naići na osobe sa kojima ćete imati zajedničke teme.
Uvedite sebi određena pravila. Krenite od toga koliko vremena dnevno ćete koristiti društvene mreže, i aktivirajte opciju da Vas aplikacije upozoravaju kada to vreme prekoračite. Takođe, ako ste osoba koja na svakih par minuta proverava telefon, postepeno ukidajte ovu naviku. Za početak se ograničite, recimo, na proveravanje na svakih 15 minuta, zatim na 30 minuta, i tako sve dok se ta kompulzivna radnja ne eliminiše. Možete uvesti „slobodne zone“ – mesta i situacije kad isključujete Internet: tokom obroka, druženja sa prijateljima ili porodicom, dok vežbate, šetate, vozite. Preporuka je da slobodna zona bude i spavaća soba – ne idite na spavanje sa telefonom. Svetlost ekrana nepovoljno utiče na kvalitet sna. Zamenite ekran knjigom.
Deinstalirajte društvene mreže iz telefona. Dozvolite sebi da im pristupate samo povremeno kada ste na računaru. Ovo bi posebno trebalo da urade osobe kojima se društvene mreže nepovoljno odražavaju na samopouzdanje tako što se konstantno porede sa drugima. Istraživanja, a i sama praksa, pokazuju da ovaj korak dosta pozitivno utiče na raspoloženje kod ovih osoba. Na početku im odvikavanje bude teško, ali čim uoče benefite počinju da se osećaju bolje.
Dozvolite sebi da propuštate stvari. Strah od propuštanja nečeg na društvenim mrežama stvara kompulzivnu upotrebu istih, kao i sveopštu mentalnu iscrpljenost. Osvestite da je nemoguće, ali i nepotrebno, da budete u toku sa mnogobrojnim informacijama koje se plasiraju na društvenim mrežama. Pitajte sebe koje su to aktivnosti kojima biste kvalitetnije mogli da ispunite vreme. Možete napraviti i listu aktivnosti, te ih postepeno uvoditi u svoju dnevnu rutinu, smanjujući vreme koje posvećujete društvenim mrežama.
Mr Anđela Zlatković
specijalni pedagog i KBT savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
