Alkohol, droga i anksioznost

Anksioznost je problem mentalnog zdravlja sa kojim se u današnje vreme sreće najveći broj ljudi. Tema ovog teksta biće to na koji način anksioznost može biti povezana sa zloupotrebom alkohola i različitih droga (psihoaktivnih supstanci). Ovu korelaciju možemo sagledavati na dva nivoa:

– Zloupotreba alkohola i droga može predstavljati beg od anksioznosti (ili drugih životnih problema), odnosno sigurno ponašanje u okviru anksioznih poremećaja;

– Zloupotreba alkohola i droga može biti i samo po sebi ponašanje koje je uzrok nastanka anksioznih poremećaja.

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci kao sigurno ponašanje

Sigurna ponašanja su disfunkcionalne strategije rešavanja problema. Kada ih posmatramo u kontekstu anksioznih poremećaja, to su najčešće načini na koje osoba izbegava svoju anksioznost, trenutno je dovode do rasterećenja od napetosti, ali, dugoročno gledano, održavaju i/ili intenziviraju anksioznost. Često se u praksi susrećemo sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci kao sigurnim ponašanjem kod anksioznih poremećaja.

Osobe koje pribegavaju konzmiranju alkohola i/ili droga kao sigurnom ponašanju imaju razvijeno uverenje da ih to čini opuštenijima, da tako bolje funkcionišu u socijalnim situacijama, da na taj način „uspešno“ rešavaju nesanicu, da tako „umiruju“ mozak koji neprestano razmišlja, da tako „zaborave“ na svoje opsesivne misli, i slično. Kao što smo već i naveli, to jeste ono što se u datom trenutku postigne. Međutim, treba uzeti u obzir i posledice ovog instant rešenja koje su mnogobrojne.

Prvenstveno, anksioznost se na ovaj način ne rešava, već se „gura pod tepih“, kao i sve ono što je uzrok iste. Tu su još i mamurluk, dehidratacija organizma, „spuštanje“ sa droge, fleševi i slično koji bivaju okidač za jaku anksioznost i nove panične napade. Stimulansi (alkohol, amfetamin, spid, ekstazi, kokain…) inače imaju funkciju da u telu aktiviraju simpatički nervni sistem i adrenalin kako bi ispoljavali svoje dejstvo, što je slična reakcija kao i u povišenoj anksioznosti. Ukoliko osoba ima razvijen ,,strah od straha’’, senzacije koje će stimulans proizvesti često može pripisivati anksioznosti umesto supstanci, te ući u ovaj začarani krug i tako pojačavati svoju anksioznost. Takođe, tu je i rizik da će se dodatno razviti i bolest zavisnosti – alkoholizam i/ili narkomanija.

Umerene količine alkohola privremeno bacaju u senku onaj deo našeg mozga koji je zadužen za naše inhibicije, ali sa većim količinama i redovnom upotrebom, to počinje da utiče i na druge delove mozga, stvarajući biohemijski disbalans. To dalje vodi u ispoljavanje nezdravih emocija i ugrožavajućih oblika ponašanja kao što su bes, impulsivnost, agresivnost, još jača anksioznost, bezvoljnost, depresivnost. Kada je reč o anksioznosti, ona može postati izražena i u onim situacijama u kojima se ranije nije ispoljavala. Na primer, osoba sa socijalnom anksioznošću koja je ranije odlazila na žurku trezna i uspevala da ostvaruje socijalne kontakte u treznom stanju, te u društvu počinjala sa konzumiranjem alkohola, vremenom počinje da pije kući sama i da na žurku dolazi u već pijanom stanju.

S druge strane, različite droge mogu i trenutno ispoljavati svoje negativno dejstvo te dovoditi do pojačane anksioznosti, paničnih napada, paranoje. Ovo se dešava i kada je u pitanju marihuana koju mnogi, neopravdano, smatraju lakom drogom. Rezultati nekih istraživanja pokazuju da ona može izazvati određene promene na mozgu, čak i u ranim fazama upotrebe, a posebno kod mladih čiji mozak je još u razvoju. Takođe, njen efekat se može razlikovati od upotrebe do upotrebe, budući da zavisi od količine THC-a, psihoaktivne supstance u ovoj biljci.

Zloupotreba psihoaktinih supstanci kao uzrok anksioznih poremećaja

U najnovijem izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-V) po prvi put se, u okviru anksioznih poremećaja, uvodi kategorija„ ,,anksiozni poremećaj usled upotrebe psihoaktivnih supstanci – medikamenata“. To se, osim alkohola i droga, odnosi i na druge supstance koje mogu ispoljiti ovakvo dejstvo (intoksikacije lekovima svih kategorija, ukidanje terapije nakon duže upotrebe, i slično).

Da bi se ova dijagnoza postavila potrebno je, dakle, da se anksioznost, panika i svi prateći simptomi razvijaju tokom ili u roku od mesec dana nakon upotrebe psihoaktivne supstance (ili određenih medikamenata). Uslov je i da se takva anksioznost ne može pripisati drugom poremećaju, i da se mora tačno znati koja suspstanca je dovela do ovog stanja.

Ovaj poremećaj najčešće se dijagnostikuje u adolescenciji i mlađem odraslom dobu. Simptomi se povlače nakon što nastupi detoksikacija (što može trajati i do četiri nedelje). Mamurluk nakon upotrebe veće količine alkohola, odnosno „spuštanje“ sa droge, sami po sebi u organizmu će često aktivirati anksioznost kao odbrambenu reakciju i alarm da je telo u disbalansu. Ukoliko simptomi traju duže vreme, potrebno je revidirati dijagnozu te utvrditi da li neki od anksioznih poremećaja ipak postoji nezavisno od supstance. Takođe, neophodno je utvrditi i da li se razvila zavisnost te primarno raditi na prevazilaženju tog problema.

Mr Anđela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com