Većina ljudi za sebe može da kaže da ponekad ima osećaj kao da ne može da ,,utiša’’ svoj mozak. Svakome od nas se verovatno nekad desilo da, na primer, ne može iz glave da izbaci neku pesmu. Ljudski mozak svakodnevno obrađuje desetine hiljada informacija, i to je ono što smatramo prirodnom pojavom. Međutim, pojam preteranog razmišljanja odnosi se na razmišljanje koje je značajno opterećujuće, blokirajuće, veoma mentalno iscrpljujuće, a najčešće proističe iz iracionalnih strahova, te je samim tim negativno obojeno. Takođe, oduzima dosta vremena, a ne dovodi ni do kakvih zaključaka i rešenja, ne priprema osobu za suočavanje sa potencijalnim opasnostima, iako ona često veruje u suprotno. Javlja se u sklopu povišene anksioznosti i depresije, a i samo po sebi može dovoditi do razvijanja krivice, strahova, besa, ljubomore, nesigurnosti. Smatra se problemom upravo iz tog razloga što može značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje osobe i odraziti se na kvalitet njenog života.
Detaljnije o preteranom razmišljanju, te kako da prepoznate da li neko Vama blizak ili Vi sami imate ovaj problem, pročitajte ovde.

Preterano razmišljanje se može javiti u nekoliko oblika. Svi oni su podjednako opterećujući za osobu koja se sa istim suočava. Kod jedne iste osobe možemo uočiti i više, pa čak i sve oblike preteranog razmišljanja.
Oblici preteranog razmišljanja su:

1) Ruminacija o prošlosti, koja Vas može voditi u osećaj krivice, stida, tuge, te u preterani samokriticizam, demotivisanost i bezvoljnost da u budućnosti ispravite neke greške koje ste eventualno ranije napravili. Pojam ruminacije odnosi se, dakle, na sklonost osobe ka oživljavanju slika iz prošlosti, nekih grešaka i/ili propuštenih prilika. Samim tim, negativne misli se stalno održavaju u svesti, što se odražava i na samo raspoloženje osobe. Dodatno, kada preterano analizirate prošlost često ćete doći do negativnih zaključaka iako ih u datom trenutku uopšte niste bili svesni. Na primer, ako osoba nakon položenog ispita, koja je na prvi mah bila u potpunosti zadovoljna rezultatom, uđe u ruminaciju postoji verovatnoća da će naći sebi puno mana („Mogla sam mnogo bolje’’, ,, Ja nisam dovoljno dobar, mnogi su uspešniji od mene’’, i slično).

2) Preterana briga o budućnosti (proricanje) koja Vas može voditi u različite iracionalne strahove, najčešće od neizvesnosti, greške, negativnih emocija te u odustajanje da se upuštate u mnoge aktivnosti koje procenite kao potencijalno rizične. Na primer, majka koja je sklona ovom obliku preteranog razmišljanja može o budućnosti svog deteta razmišljati na sledeći način: „Šta ako moje dete bude bilo loš đak, upiše lošu srednju školu i ne uspe da ode na fakultet?“ te živeti u konstantnoj strepnji i strahu. Osoba koja razmislja ovako: ,,Sviđa mi se ta devojka, ali šta ako započnemo vezu i ja budem povređen? Bolje ne počinjati ništa’’ sebi će uskratiti mnoga životna iskustva.

3) Preterana analiza, koja Vam oduzima previše vremena kako biste doneli neku odluku, na primer o tome koji auto da kupite. Istražujete, čitate iskustva drugih ljudi, ali ne donosite odluku već odlažete da je donesete, a možda i odustanete jer „shvatite“ da Vam auto možda i ne treba, te da svaki ima neku manu. Takođe, preteranoj analizi sklon je i student koji puno vremena posveti planiranju pripremanja ispita, a na kraju odustane jer dođe do zaključka da će ,,sigurno’’ pasti i da nema dovoljno vremena da sprovede svoj plan. U ovom kontekstu, analiza je, dakle, parališuća. Ovom obliku preteranog razmišljanja sklone su osobe kod kojih je izražena crta nezdravog perfekcionizma, uz koji idu strah od greške, sklonost ka prokrastinaciji, i naravno povišena anksioznost.

4) Čitanje tuđih misli, koje hrani već postojeću nesigurnost, a može uticati i na to da osoba počne da izbegava socijalne interakcije. Najčešće se javlja kod osoba koje imaju povišenu socijalnu anksioznost i opsesivne misli. Osoba doživljava da svi vide njene ,,mane’’, njenu ,,neadekvatnost’’, baš onako kako ih ona sama vidi. Na primer, osoba koja razmislja na ovaj način: ,,Šta ako se svi oni sa mnom druže samo iz sažaljenja?’’ ili ,,Sigurno su svi videli da sam pocrveneo i pomislili da nešto nije u redu sa mnom’’ sklona je ovom obliku preteranog razmišljanja.

Da li prepoznajete sebe u nekom od ovih oblika preteranog razmišljanja? Kako se ono odražava na to kako se osećate? Da li uspevate da prekinete lanac preteranog razmišljanja i na koji način? U nekom od narednih tekstova pisaćemo o tehnikama koje Vam u tome mogu pomoći.

Mr Anđela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com