Poslednjih decenija svedoci smo omasovljene upotrebe novih tehnologija i Interneta, kao i prednosti koje je to stvorilo za kvalitetnije svakodnevno funkcionisanje – veće mogućnosti za informisanje, učenje, istraživanje, komunikaciju. Digitalna pismenost iz dana u dan postaje sve neophodnija (čak i starijim generacijama). Međutim, bitno je naglasiti da digitalna pismenost ne podrazumeva samo umeće upotrebe računara, pametnih mobilnih telefona i Interneta, već i veštinu konstruktivnog korišćenja istih, kao i zaštitu od potencijalnih rizika i nasilja u cyber prostoru.

Tu vrstu nasilja nazivamo digitalnim nasiljem. Ono podrazumeva (zlo)upotrebu digitalne tehnologije u cilju da se druga osoba uznemiri, ponizi, povredi i da joj se nanese šteta, što znači da kao posledicu može imati ozbiljne psihičke, emocionalne i socijalne povrede. U literature se sreću i sledeći sinonimi za ovaj oblik nasilja: cyber nasilje, internet nasilje, elektronsko nasilje.

Digitalnom nasilju najviše su izložena deca i mladi. Istraživanja pokazuju da je čak oko 70% mladih bilo izloženo nekom obliku digitalnog nasilja i da je najveći broj žrtava uzrasta od 10-21 godine. Odvija se putem društvenih mreža (Facebook, Instagram, TikTok, Snapchat, Youtube, e-mail), SMS-ova, poziva, foruma, platformi za video igre, blogova. Oko 85% dece i mladih u istraživanjima potvrđuje da je sebe jednom ili više puta izložilo nekom od potencijalno rizičnih ponašanja na Internetu – prihvatilo zahtev od nepoznate osobe, komuniciralo sa nepoznatim osobama, dogovaralo viđanje sa osobama koje su upoznali preko neke društvene mreže.

Ovde pročitajte detaljnije o prednostima i manama društvenih mreža.

Digitalno nasilje se može sprovoditi direktno ili indirektno, preko posrednika (uz pomoć trećeg lica). Kao što smo već pomenuli, najčešće je među mladima, i najzastupljeniji oblici su oni koje možemo nazvati vršnjačkim digitalnim nasiljem (cyberbullying). Međutim, cyber prostor pogoduje i odraslim osobama koje sprovode nasilje nad decom i mladima (seksualnim predatorima, pedofilima, osobama koje su uključene u trgovinu ljudima, vođama sekti). Oni se često kriju iza lažnih profila.

Najzastupljeniji oblici digitalnog nasilja su sledeći:

– Neprimereno, uvredljivo komentarisanje tuđih fotografija, objava, videa;

– Ismevanje određene osobe u online grupama, bilo da je osoba član ili ne;

– Ignorisanje ili izbacivanje iz grupa na društvenim mrežama (recimo izbacivanje iz Viber grupe odeljenja);

– Nedozvoljeno objavljivanje ličnih informacija ili glasina o drugoj osobi;

– Lažno predstavljanje i korišćenje tuđeg identiteta;

– Nedozvoljeno snimanje i/ili deljenje fotografija, poruka i video materijala seksualnog sadržaja (osvetnička pornografija);

– Podsticanje mržnje, postavljanje pretećih poruka, slika ili snimaka po različitim osnovama (nacionalnoj, rasnoj, navijačkoj, po osnovu seksualne orijentacije, i sl.);

– Uznemiravanje telefonskim pozivima (lažno prestavljanje, vređanje, pretnje);

– Organizovano grupno negativno komentarisanje nečije fotografije, objave, videa;

– Postavljanje Internet anketa o žrtvi;

– Krađa lozinki i profila.

Ono po čemu je digitalno nasilje naročito specifično jeste sledeće:

– Nasilnicima može pružiti anonimnost ukoliko to žele, kao i mogućnost da žrtvu uznemiravaju i 24h dnevno;
– Žrtva može trpeti veliku štetu, a nemati mogućnost da se zaštiti, sakrije, pobegne; i kada blokira nasilnika, on je može uznemiravati sa novog naloga;

– Plasirane informacije se brzo šire, i ako ne budu blagovremeno prijavljene i uklonjene, postaju trajne;

– Nasilnici često imaju osećaj da naspram sebe nemaju osobu sa osećanjima već avatara, usled čega lako popuštaju sva moralna ograničenja i samokontrola;

– Žrtva može iznova i iznova sebe izlagati viktimizaciji, vraćajući se na objavljeni sadržaj o sebi, iščitavajući pretnje, uvrede koje su joj upućene;

– Ukoliko je žrtva po svojoj strukturi ličnosti visoko osetljiva možda neće uočiti da naspram sebe ima nasilnika već će uvrede ,,prisvajati’’ i na osnovu njih formirati sliku o sebi, ili biti laka meta manipulacija.

Posledice koje digitalno nasilje može imati su:

– Psihičke i emocionalne – uznemirenost, napetost, ljutnja, bes, rasejanost, razdražljivost, osećaj neadekvatnosti, srama, izmenjena slika o sebi, gubitak interesovanja, bezvoljnost, loša koncentracija;

– Fizičke – promene u ritmu spavanja, noćne more, izmenjen apetit (naglo mršavljenje ili gojenje), osećaj iscrpljenosti, pospanost, somatski problemi (glavobolje, problem sa stomakom, blago povišena temperature, oslabljen imunitet);

– Socijalne – povlačenje, izolovanje, izbegavanje odlaženja u školu, narušena reputacija, odbacivanje
Sve navedeno, ukoliko se blagovremeno ne uoči i osoba ne dobije adekvatnu pomoć i podršku, može voditi u anksiozne poremećaje, depresiju, a u ekstremnim slučajevima i u suicidalne misli i ideje.

Ukoliko se prepoznaješ u opisanom i misliš da si izložen/-a nekom od oblika digitalnog nasilja, prvenstveno je potrebno da to podeliš sa nekom odraslom osobom iz svog okruženja (roditeljima ili drugim članom porodice, omiljenim nastavnikom, školskim psihologom/pedagogom). Nasilnika prijavi društvenoj mreži putem koje te uznemirava, i blokiraj ga. Bilo bi dobro da sačuvaš sadržaj koji pokazuje da si bio/-la izložen/-na nasilju (napravi snimke ekrana). Možeš pozvati i broj 19833 (Nacionalni centar za bezbednost dece na Internetu) koji je besplatan i putem kog možeš prijaviti nasilje i dobiti uputstva kako da postupiš. Za pomoć se, takođe, možeš obratiti i Net patroli za prijavu nelegalnih i štetnih Internet sadržaja (prijava@netpatrola.rs), i/ili Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP Republike Srbije (childprotection@mup.gov.rs). Tu je i SOS telefon Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 0800 200 201.

Ukoliko prisustvuješ digitalnom nasilju (prepoznaš da ga neko vrši), nemoj podržavati nasilnika već pokaži solidarnost i odgovornost prema žrtvi, informiši je o koracima koje može da preduzme, obrati se za pomoć odraslima.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com