U prethodnom tekstu, koji možete pročitati ovde bavili smo se vezom između fizičke aktivnosti i mentalnog zdravlja. Opšti zaključak je da je korelacija značajna, odnosno da će se fizička aktivnost, kondicija i generalno pokret sam po sebi odražavati kako na opšte zdravlje, tako i na to kako se osoba psihički oseća, te da je fizička aktivnost važan faktor u upravljanju stresom, u radu na prevazilaženju povišene anksioznosti i depresije.
To je lako reći, ali kod značajnog broja osoba koje se susreću sa ovim problemima postoje različiti otpori i potrebno je probuditi motivaciju. Često su prisutna neka od ovih uverenja:

„,Nije fizička aktivnost za mene, ja sam ona osoba koja je bežala sa časova fizičkog ili uvek bila na klupi“;

„,Dugo već nisam u kondiciji, teško ću je povratiti“;

„,Izgledam loše u sportskoj opremi (previše sam debeo/-la, star-/a), svi će mi se smejati“;

„,Imam previše obaveza, nemam vremena da uvedem još i neku fizičku aktivnost“.

Tu je i automatska slika da se fizička aktivnost odnosi na svakodnevne naporne treninge u teretani ili na grupne treninge koji su u tačno određeno vreme koje osoba ne može da ispoštuje. Očekivano je da sve ovo deluje demotivišuće. Takođe, anksioznost i /ili depresija su stanja koja se hrane ovakvim uverenjima i slikama. Na primer, osoba koja ima panične napade fizičku aktivnost (pa čak i šetnju) može posmatrati kao okidač za iste. Do toga dolazi ukoliko različite telesne senzacije koje se prirodno javljaju usled takvih aktivnosti (ubrzan rad srca, znojenje, tremor mišića, vrtoglavica) automatski pripisuje panici i ulazi u začarani krug „straha od straha“. Tu je, dakle, primarno raditi na modifikovanju ovakvih uverenja, razvijati toleranciju na simptome fizičkog napora koji mogu biti isti kao simptomi anksioznosti, izlagati se i osvešćivati da nema nikakvih negativnih ishoda, te da je najgore što se može dogoditi samo trenutna telesna neprijatnost kojoj neprijatan ton daje isključivo Vaše negativno tumačenje, a da su benefiti zapravo mnogobrojni. Dodatno, bitno je osvestiti i disfunkcionalnu sekundarnu „dobit“ od blokirajućih uverenja – da ona ,,pomažu’’ u izbegavanju osećaja neprijatnosti.

U daljem tekstu pročitajte nekoliko saveta koji Vam mogu pomoći da u sebi probudite motivaciju za fizičku aktivnost.

Postavite realne ciljeve. Ukoliko sebi postavite cilj da svakoga dana pretrčite 10 kilometara, a niste trčali mesecima ili godinama unazad, logično je da to nećete ostvariti i da Vas to može obeshrabriti i odvratiti od daljeg truda. Stoga, jako je važno postaviti sebi ciljeve koji su realni u datom trenutku. Upamtite da je svaki korak na putu do cilja bitan, čak i onaj najmanji.

Odlučite se za aktivnosti koje Vam prijajaju. Nemojte forsirati sebe da idete u teretanu i radite vežbe snage ako to jednostavno nije nešto što Vas ispunjava. Imaćete osećaj da sve radite na silu i to će Vas odvratiti od daljeg truda. Bilo kakav pokret je u redu. Možda ste osoba koja uživa da pusti muziku i pleše, možda volite da vozite bicikl, da lagano džogirate ili da idete u duge šetnje. Isprobajte više stvari kako biste otkrili šta Vama i Vašem telu prija.

Vežbajte sa nekim. Sa partnerom, prijateljem, decom vežbanje će biti interesantnije – društvo može delovati motivišuće na vas. Zajednički ćete lakše održavati i određenu rutinu vežbanja i podsticati jedni druge da ostvarujete postavljene ciljeve. Ukoliko odlazak u kafić ili gledanje jedne epizode serije zamenite šetnjom, odlaskom na bazen ili vežbama koje možete zajedno uraditi i kući, primetićete brzo kako se to odražava na Vaše raspoloženje.

Kad god možete, pešačite. Do posla, fakulteta, prodavnice, kada treba da se nađete sa prijateljima i slično trudite se da izbegnete gradski prevoz ili automobil. Idite stepenicama umesto liftom. Iako možda treba da krenete malo ranije, na ovaj način ćete ujedno uraditi i fin trening. Preporučljivo je da se dnevno prelazi minimum 5 kilometara. Možete instalirati aplikaciju koja broji Vaše korake i kilometre, što Vas može motivisati da ostvarujete dnevni cilj.

Osećajte se komforno. Odaberite sportsku opremu u kojoj će Vama biti prijatno i u kojoj se dobro osećate, a ne ono što je moderno, neudobno, u čemu vam je nelagodno. Trudite se da ne budete previše samokritični – to će Vas demotivisati – već se ohrabrujte i budite nežni prema sebi. Fizička aktivnost može biti značajan faktor kada je jačanje Vašeg samopouzdanja u pitanju. Važno je premostiti početnu nelagodnost i istrajati.

Nagradite sebe. Dugoročni efekti vežbanja, kao što su na primer kvalitetniji san, energičnost, smanjenje kilaže i sveopšte zadovoljstvo vremenom postaju motivacija sami po sebi. Međutim, na početku, pre nego što oni postanu vidljivi, nakon uspešno odrađenog treninga ili nekog ostvarenog cilja nagradite sebe nečim – toplom kupkom, omiljenom kafom i slično. Takve sitnice Vas mogu motivisasti da istrajete.

Osvestite i modifikujte svoja blokirajuća uverenja. Način na koji razmišljamo direktno utiče na naše ponašanje. Čim sebi kažemo da nešto ne možemo – značajno umanjemo šanse i da pokušamo, i da samim tim dokažemo sebi da nije sve baš tako apsolutno. Trudite se da ,,uhvatite’’ ta uverenja (često su nesvesna), kako biste mogli da im odgovorite racionalno. Recimo, racionalan odgovor na misao: ,,Već dugo nisam bio/-la fizički aktivan/-na, teško će to ići, bolje i da ne počinjem’’ bio bi: ,,Dugo nisam bio/-la fizički aktivan/-na, ali pokušaću da se malo po malo vratim u formu, verujem da bi mi to prijalo’’. I kada počnete da uvodite neke promene, očekivano je da će blokirajuća uverenja biti tu da Vam kažu da je prošlo već nekoliko nedelja kako vežbate i ništa se nije postiglo, i slično. Osvešćujte ih, i odgovarajte na njih jer su ona tu samo da Vas sabotiraju.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com