Posesivnost je kreacija misli, ponašanja i osećanja kojima se ispoljava ekstremni strah od gubitka voljene osobe. Konstantna briga, ljutnja, tuga, dominantna su osećanja, pokrenuta mislima da će partner pronaći neku drugu, adekvatniju osobu, da će se upustiti u ponašanja koja će povrediti odnos. Ove misli i osećanja osobu aktiviraju ka kontrolišućim ponašanjima: proveravanju, praćenju, ubrzavanju odluka, limitiranju kontakata sa prijateljima, ograničavanju kretanja i mogu voditi ka veoma ozbiljnim posledicama. Ipak, postoje načini kako se misli i osećanja mogu regulisati, a samim tim i kontrolišuća ponašanja promeniti.
Šta se nalazi u pozadini posesivnog ponašanja?
Postoje mnogi uzroci posesivnosti, a neki od njih se vezuju za granični poremećaj ličnosti, zatim za paranoju, odnosno osećaj prisustva pretnje od strane drugih, uprkos izostanku dokaza za takva uverenja. Uzroci u daljem tesktu se ne odnose na takva psihička stanja, u kojima se posesivnost javlja kao jedan od simptoma složene kliničke slike pacijenta. Osećaj neadekvatnosti, osećaj nesigurnosti i odbacivanje sopstvene ličnosti, uvek su bar jedan deo uzroka posesivnosti. Ujedno, predstavljaju polja na kojima se može uvesti promena.
Osećaj neadekvatnosti obično predstavlja tihu ljubomoru, misli koje osoba čuva u sebi. Kroz njih se iznova i iznova samouverava da nije vredna partnerove ljubavi. Dok je osećaj neadekvatnosti unutrašnja pretnja za vezu i unutrašnji pokretač ljubomore, nesigurnost je percepcija spoljašnjih pretnji po odnos. Dakle, na neki način neadekvatnost je odraz nesigurnosti u ogledalu. Glas nesigurnosti govori da drugi imaju veće i bolje potencijale, da ih osoba nikada neće doseći, da nije dovoljno pametna, lepa, načitana, sposobna kao partner ili kao drugi. Takav način razmišljanja dovodi do stanja ljubomore i posesivnosti u kom je ceo svet spolja opažen kao ozbiljno ugrožavajuće mesto, neretko ispunjeno nepravdom. Koren ovog lica i naličja, nesigurnosti i neadekvatnosti je različit. Osoba gonjena osećajem neadekvatnosti obično koren ovog doživljaja sebe vuče iz traume iz detinjstva, dok je osećaj nesigurnosti uglavnom oformljen spoljašnjim dešavanjima, koja takođe mogu biti i traumatska. Nesigurnost ne mora biti apsolutna. Neko se može osećati sigurno po pitanju svog izgleda, finansijskih i profesionalnih postignuća, a opet osećati se nesigurno u bliskim prijateljskim ili partnerskim odnosima. U partnerskom odnosu, otvorena komunikacija može mnogo pomoći u rešavanju ovog problema, kao i postavljanje malih ciljeva, kao ličnih tako i zajedničkih. Uz pomoć podržavajućih bliskih osoba, osećaj neadekvatnosti se može transformisati u prihvatanje i uvažavanje sebe.
Napuštanje sebe, gubitak značajne relacije sa sopstvenom ličnošću, kroz ideju o tome da su drugi odgovorni za naša osećanja, doživljaj sopstvene vrednosti, osećaj sigurnosti i prebacivanje ove odgovornosti na partnera, siguran je put ka posesivnosti. Moć je data partneru, a zadatak je da stvori permanentan osećaj sigurnosti i voljenosti. Izvor je konstantno spoljašnji, te je normalno da se javlja strah, ravan strahu da prestajemo da postojimo ukoliko partner apsolutno ne napaja našu sliku o sebi sigurnošću i ljubavlju. Ovo nije održivo jer niko spolja ne može napraviti lični osećaj vrednosti. Umesto da se tle ličnosti napaja vodom spolja, zadatak je pronaći bogatstvo svojih unutrašnjih izvora. To je učenje da se vidi, ceni i voli sopstvena ličnost. Ukoliko postoji duboko odbacivanje sebe, pri ulasku u emotivni odnos, strahovi se mogu trigerovati i projektovati u partnera, praćeni mislima o bezvrednosti i partnerovoj potrebi da više vremena provodi sa drugima. Uzimanjem odgovornosti za sopstvena osećanja, definisanjem sopstvene vrednosti, posesivnost se leči. Problem je što pojedine osobe, zbog raznih povreda koje su doživele u životu, izgube kontakt sa sopstvenim vrednostima, posmatraju samo rane, ali ne i činjenicu da su uspeli da prežive. Ukoliko smo uspeli sami sebe da odbacimo, koliko teško može biti stvoriti uverenje da nas i drugi mogu tako lako odbaciti?
Mr Anđelka Jelčić
dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
