U ovom videu možete saznati koji su simptomi homoseksualnog opsesivno-kompulzivnog poremećaja (HOKP), koji su pogrešni načini ponašanja koje osobe koriste kako bi prevazišle ove simptome i koji su koraci kako se on tretira u okviru kognitivno-bihejvioralne psihoterapije (KBT).
Impulsivnost i impulsivno ponašanje – kada je vreme potražiti stručnu pomoć
септембар 25, 2024
Нема коментара
Šta je impulsivnost i kako se manifestuje? Impulsivnost je tendencija ličnosti ka zadovoljenju sopstvenih nagona, bez uključenosti racionalnog mišljenja i
4 thoughts on “Šta je i kako se tretira homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj (HOKP)?”
Ako bi ste mogli da objasnite da ih vidimo kao mentalne dogadjaje, nije mi bas najsnije , da nisu deo realnosti ili…?
Poštovani/-a, tako je, opsesivne misli nisu deo realnosti, kao što nisu recimo ni snovi koji su takođe mentalni događaji. Mozak non-stop radi i obrađuje različite informacije, a veliki deo toga nije realnost.
Srdačan pozdrav!
Zdravo,zeljela bih da vam se obratim za savjet.Imam 17 (skoro 18) i od kad znam za sebe privlačili su me muškarci,i čitavu ovu godinu sam s uživanjem zamišljala romantične i seksualne kontatke s njima,ali zadnji mjesec i više dana u meni su počele da rade neke opsesivne misli(to je HOKP).Ja ne znam šta da radim,bacilo me je u jaku depresiju.Nzm da li ovo može imati veze i sa hormonima,posto imam mali disbalans i u septembru ću početi da primam hormonaku terapiju. Da li je moguće da se orijentacija tako naglo promijeni,nadam se da ne.
Pozdrav, imala sam HOKP ovog proljeća i mogu da kažem da je to nešto najteže s čim sam se suočila u životu.
Za sebe bih rekla da sam sikriljiva osoba, i uvijek sam se radi necega stresirala. Inteligentna sam i moj mozak cesto analizira sve. Problem je nastao kada sam prekinula sa momkom kojeg sam jako volila i koji mi je bio prva ljubav. I tako jednog dana sam ja bila kod jedne prijateljice koja mi je rekla da sumnja u svoju seksualnost ali da misli da ću je osuđivati jer sam ja za nju „najstrejt osoba ikad“. Ja sam od tada stalno razmišljala o tome sve dok nisam sama sebi postavila taj problem. Mislila sam kako sam oduvijek biseksualna (jer sam znala da mi se sviđajuju i momci) i kako sam uvijek to sebi poricala. Kada sam rekla svojima prvo su se smijali kao i prijatelji i niko nije mogao da vjeruje. Ubrzo je se to sve pretvorilo u pakao gdje ja nisam mogla normalno da funkcioniram od nezeljenih misli, nekoliko puta sam imala i napade panike. Onda su mi dogovorili posjet kod psihijatra koji mi nista nije pomogao nit je shvatio moj problem ozbiljno jer sam ja cijelo vrijeme pravdala to jer sam prekinula sa deckom pa to iz patnje umisljam. Nisam ni znala sta je HOKP. Mislim da bi mi bilo puno lakse da se izborim sa time da sam odma znala dijagnozozu. Najgore od svega mi je bilo da cu na kraju morati priznati sebi, iako ja nisam ni imala sta da priznam, znala sam da sam strejt. Posle sam krenula kod skolskog psihologa, ni on nije utvrdio da imam HOKP ali pomogao mi je da se izborim sa tim mislima. Strah je nestao, ali me je moj mozak pokusavao nekako uvjeriti da mi se dopada neka prijateljica ali nije bilo tog straha niti nezeljenih misla.
U 6 mjesecu mi je nekako i stao HOKP skoro pa potpuno i tada mi je se javio taj bivsi decko koji je se zelio pomiriti sa mnom. Ne razmisljajuci pristala sam jer sam znala da ce pomirenje da potpuno stopira HOKP. To je se desilo i zavolila sam tog decka ponovo, ali evo opet smo raskinuli. Nisam sigurna jel se vratio HOKP ali nekada se javi samo taj strah i umisljanja ali to brzo prestane. Bojim se da sada kada krenem u srednju da to opet ne eskalira, a psiholog koji mi je pomogao radi samo u osnovoj skoli koju sam zavrsila.
Unaprijed hvala na odgovoru