Veliki broj ljudi susreće se sa uverenjem (i pratećim neprijatnim osećanjima) da svoje uspehe ne mogu pripisati sopstvenoj sposobnosti, zalaganju, veštinama i talentima, već da su oni nastali usled puke sreće i da njihovo postignuće i nije realno već preuveličano od strane okruženja. Ovaj osećaj često je praćen i strahom da će to u nekom trenutku sigurno biti razotkriveno, da će biti okarakterisani kao varalice, prevaranti te da će im sve što su stvorili biti oduzeto. Ovu pojavu nazivamo sindromom uljeza (eng. imposter syndrome). 

Sindrom uljeza u psihijatrijskim nomenklaturama nije prepoznat kao nezavisan mentalni poremećaj. Međutim, ukoliko počne značajno da se odražava na svakodnevno funkcionisanje i blagovremeno se ne prepozna, osoba može biti u riziku da razvije neki od anksioznih poremećaja i/ili depresivnih stanja. U poslovnom kontekstu, recimo, zbog uverenja da ne zaslužuju bolje ili da bi unapređenje bilo prevara mogu izbegavati da daju svoj maksimum, da iznose svoje stavove i mišljenja pa dugo ostaju na pozicijama koje nisu u skladu sa njihovim sposobnostima. To onda može biti okidač za intenzivan osećaj nezadovoljstva, i, posledično, za povišenu anksioznost, depresivnost.

Kod osoba koje razvijaju sindrom uljeza uglavnom je prisutna i sklonost ka nezdravom perfekcionizmu, koji ih, s jedne strane, može voditi u prekomeran rad i zatrpavanje obavezama (i dalje u sindrom sagorevanja), ili, s druge strane, u izbegavanje onoga što procene da ne mogu da odrade savršeno i nagomilavanje obaveza (prokrastinaciju). U oba slučaja, to postaje sabotirajuće za osobu. Kritike dosta teško i lično podnose, doživljavaju ih veoma burno, kao veliki sopstveni neuspeh i duboko se urezuju u njih. Osećaj nepripadnosti, neprijatnosti i intenzivne nelagode takođe može delovati dosta opterećujuće i ometajuće na osobu sa imposter sindromom kada dobija priznanja, komplimente, pohvale.

Neka od tipičnih uverenja koja ćemo prepoznati kod osoba koje se osećaju kao uljezi u svojim postignućima su:

,,Sve ovo je samo splet srećnih okolnosti“;

,,Ne zaslužujem da budem ovde“;

,,Neko će otkriti da sam nekompetentan/-na za ovo što radim“;

,,Ovi ljudi ne znaju ništa o meni, imaju lažnu sliku, hvale me/daju mi zasluge bez osnove’’;

,,Nisam ja telentovan/-na već su zadaci bili baš laki“;

,,Nije ovo ništa posebno, i mnogi drugi ljudi su to postigli“;

,,Mora još mnogo truda da se uloži da bi se opravdali ovi nezasluženi komplimenti“;

,,Drugi su loše prošli pa sam se ja samo istakao/-la iako sam jedva prosečan/-na“.

Kod osoba koje razvijaju sindrom uljeza uglavnom se uočava da su u detinjstvu, od strane roditelja ili drugih značajnih osoba, bili izloženi čestim kritikama ili poređenjima sa drugom decom usled čega su o sebi razvili sliku da nikada nisu dovoljno dobri i da ne zaslužuju pohvalu. Kasnije, i kada istu dobiju, ne mogu da se poistovete sa njom jer duboko veruju da šta god da urade nije dovoljno. Takođe, i druga krajnost je disfunkcionalna – usled preteranih pohvala (,,Ti si najlepše/najpametnije/ najkulturnije/ najbolje dete na svetu!“) kod osobe se može razviti uverenje da tu sliku mora da opravda, i stalno biva pod pritiskom visokih očekivanja okruženja, potiskujući svoju autentičnost.

Rad na prevazilaženju sindroma uljeza podrazumevao bi osvešćivanje disfunkcionalnih, blokirajućih uverenja, njihovu modifikaciju koja bi se zasnivala na sagledavanju realnih činjenica, njihovo prihvatanje i primenu novih obrazaca mišljenja i postupanja u svakodnevnom životu. Kada se, na primer, javlja osećaj krivice, neprijatnosti i nelagode zbog pohvala i komplimenta, potrebno je da osoba iz situacije u situaciju uvežbava da govori sebi da taj osećaj pokazuje jedino to da se aktivirao neki stari naučeni obrazac koji je sada i ovde iracionalan, a ne da ona nešto ne zaslužuje. Neophodno je raditi i na usvajanju univerzalnih uverenja da je čovek pogrešivo biće, da je u redu dati sebi oduška, imati vreme za sebe, za odmor, i slično.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com