Normalna i patološka briga
Najopštije rečeno, generalizovani anksiozni poremećaj karkterišu intenzivno stanje uznemirenosti ili napetosti i stalna, sveprožimajuća briga. Iako u svakodnevnom govoru na pitanje kako si, nekada odgovaramo sa brinem se, zabrinuta sam, osećam da će se nešto loše desiti, briga zapravo nije osećanje. Ona predstavlja misaoni proces, koji je sačinjen od lanca misli (i/ili ređe slika) kojima se predviđa negativan ishod određenih situacija koje osoba zamišlja, a propraćen je negativnim emocijama (najčešće anksioznošću).
Kada govorimo o brizi, važno je naglasiti razliku između normalne brige, sa kojom se svi ljudi susreću, i hronične brige. Svi ljudi brinu u određenoj meri i ovaj misaoni proces nam nekada može biti od koristi u iznalaženju i kasije primeni praktičnih rešenja za razne životne probleme. Međutim, kod hronične brige opseg situacija povodom kojih se osoba uznemirava obično je širi – može se odnositi na nečije radno, zdravstveno, finansijsko ili porodično funkcionisanje, dok je anksioznosti sveprisutna. Osobe koje pate od GAP-a ne uspevaju da izađu na kraj sa brigom, pa tako ona vremenom postaje stalna preokupacija koja u velikoj meri može ometati ili čak onesposobiti nečije funkcionisanje.
Šta je generalizovani anksiozni poremećaj i koji su njegovi simptomi
Generalizovani anksiozni poremećaj predstavlja jednu vrstu anksioznih poremećaja i jedan od njegovih glavnih simptoma jeste ranije pomenuta veoma izražena, patološka briga, koju prati anksioznost. Za postavljanje dijagnoze, potrebno je da u periodu od najmanje 6 meseci ovakva anksioznost bude prisutna u većem broju dana nego što je nije bilo. Ostali simptomi GAP-a manifestuju se na psihičkom i telesnom planu, a neki od njih jesu – pojačan umor, razdražljivost, mišićna napetost, uznemirenost, prisutnost tenzionih glavobolja, poteškoće u koncentraciji i fokusiranju pažnje, problemi sa spavanjem, problema sa pamćenjem itd.
Osobe koje pate od GAP-a stalno brinu o raznim životnim događajima ili situacijama koje hipotetički mogu poći po zlu. Za brigu su karakteristična ,,šta ako’’ pitanja, koja predstavljaju jedan vid predviđanja budućnosti, a propraćena su katastrofičnim – tj. najgorim mogućim ishodima – primeri toga jesu misli – šta ako zakasnim na posao i dobijem otkaz, šta ako se članovi moje porodice razbole ili preminu i ostanem sama/sam, šta ako krenemo na putovanje i doživimo saobraćajnu nezgodu, šta ako nastavim da brinem i razbolim se od brige – što bi bio primer meta brige – pokušaja zaplašivanja sebe sa ciljem da se prestane ili zabrani sebi da se brine, koji je kontraproduktivan. Centralna tema GAP-a jeste izuzetno teško podnošenje neizvesnosti i želja za uspostavljanje kontrole nad svim aspektima života, pri čemu se neizvesnost izjednačava sa najgorim mogućim ishodima neke situacije.
Ko može razviti generalizovani anksiozni poremećaj
Prema poslednjim podacima GAP pogađa od 3 do 6% ljudi, što ga čini jednim od najčešćih anksioznih poremećaja kako u opštoj tako i u kliničkoj populaciji. Može se javiti u adolescenciji pa sve do kasnih godina života, dok je dva ili tri puta češći kod žena nego kod muškaraca. Nastaje kao rezultat sadejstva bioloških i sredinskih faktora. Neki od riziko faktora za razvoj poremećaja jesu hronična izloženost stresu u ranoj životnoj dobi, život u urbanoj sredini, niži finansijski prihodi, kod osoba koje su nezaposlene, udovaca/udovica, rastavljenih ili razvedenih i onih osoba čiji su i roditelji anksiozni imaju veću šansu da obole. Takođe, razvoj GAP zavisi i od određenih karakteristika ličnosti – u ovom slučaju visokog neuroticizma, koji je u doslednoj vezi sa svim anksioznim poremećajima. Ovaj poremećaj ima hroničan tok i retko se javlja kao odvojen poremećaj, obično je u komorbiditetu sa depresijom, upotrebom i zloupotrebom supstanci i drugim anksioznim poremećajima – paničnim poremećajem, socijalnom fobijom i specifičnim fobijama.
Lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja
Poput i drugih anksioznih poremećaja, generalizovani anksiozni poremećaj može se tretirati psihoterapijom ili farmakoterapijom, kao i njihovom kombinacijom. Kognitivno bihejvioralna terapija predstavlja terapiju izbora, u toku koje osoba uči da menja disfunkcionalne obrasce mišljenja i ponašanja, za koje se smatra da održavaju i pospešuju anksioznost i patološku brigu. Pored kognitivne restrukturacije i izlaganja situacijama kojih se osoba plaši, tretman uključuje i rad na svim telesnim manifestacijama anksioznosti, kroz tehnike relaksacije i pune svesnosti. Ovakak muntidimenzionalan pristup omogućava osobi da usvajanjem novih, adaptivnih načina mišljenja i ponašanja poveća svoj kvalitet života, kroz izlaženje na kraj sa patološkom brigom.
Maša Stevanić
dipl. psiholog i REiKBT savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
