Fobija je intenzivni, preplavljujući, prenaglašeni i, pre svega, iracionalni strah od određenog specifičnog okidača (neke životinje, situacije, objekta, mesta). Posmatra se kao poremećaj onda kada utiče na svakodnevne aktivnosti osobe, te kroz brojna izbegavajuća ponašanja počne da ometa njeno socijalno, radno, porodično i/ili psihičko funkcionisanje. Fobije se svrstavaju u anksiozne poremećaje.

Šta je arahnofobija?

Jedna od često zastupljenih specifičnih fobija jeste arahnofobija – strah od paukova. Preciznije rečeno, ovaj pojam se odnosi na strah od paukolikih zglavkara, u koje, pored paukova, spadaju i škorpije, krpelji, kosci, grinje (u daljem tekstu, jednim imenom ćemo ih nazivati paukovima). Određena doza straha ili gađenja nam je prirodno i evolutivno data kako bismo se zaštitili od potencijalnih bolnih i/ili otrovnih ujeda u prisustvu istih. Međutim, kada govorimo o arahnofobiji, tu mislimo na ekstremni strah i odbojnost koji se najčešće javljaju i na samu pomisao na paukove, i bez njihovog neposrednog prisustva u blizini. Na primer, osoba sa arahnofobijom može izbegavati da boravi u prirodi jer će možda videti pauka, ili će osetiti fobični strah kada vidi škorpiju na TV-u.

Kod koga se može javiti arahnofobija?

Strah od paukova, kao i bilo koju drugu vrstu fobije, može razviti svako i u bilo kom periodu života. Smatra se da čak oko 15% populacije ima ovu vrstu fobije, te da je kod osoba ženskog pola nešto zastupljenija nego kod osoba muškog pola. Kada radimo na prevazilaženju fobija, uglavnom uvek dođemo do podatka da su one prisutne od detinjstva ili adolescencije. Međutim, nije isključeno da se mogu razviti i kasnije. Arahnofobija konkretno se može razviti i kasnije tokom života, posebno ukoliko osoba doživi neko neprijatno iskustvo koje je u vezi sa paucima pa onda na svaki okidač koji je podseti na to iskustvo reaguje preplavljujućom anksioznošću i panikom.

Šta sve može biti okidač za arahnofobiju?

Najčešći okidač za ovaj preplavljujući strah jeste prisustvo pauka u neposrednoj blizini. Takođe, fotografije i snimci paukova, uočavanje paukove mreže, razgovori o paucima, razmišljanje o njima, o tome da ih u svakom trenutku ima mnogo više oko nas nego što ih vidimo, čitanje članaka na tu temu i slično, kod osoba sa arahnofobijom će vrlo verovatno pokrenuti ovu intenzivnu emociju straha.

Koji su simptomi arahnofobije?

Telesni simptomi koje će osetiti osoba sa arahnofobijom u trenucima kada se ista aktivira su najčešće: pojačano znojenje, podrhtavanje celog ili određenih delova tela, jeza, vrtoglavica, magljenje vida, suva usta, otežano ili plitko i ubrzano disanje, ubrzan rad srca, stomačni problemi. Za decu je karakteristično da se, u prisustvu fobičnog stimulusa, jave tantrumi (izlivi besa) i intenzivan plač. Na emotivnom planu tu je, dakle, dominantna intenzivna, preplavljujuća anksioznost, odnosno iracionalni strah, koji veoma brzo može obuzeti osobu i dostići nivo panike. Sve će se to odraziti i na ponašajni nivo pa će osoba razviti izbegavajuće obrasce ponašanja i držaće se svoje zone komfora. U neposrednom prisustvu pauka verovatno će vrištati, plakati, dozivati pomoć ili pobeći sa tog mesta.

Šta može biti uzrok arahnofobije?

Kada govorimo o uzrocima fobija (kao i o uzrocima poremećaja mentalnog zdravlja uopšteno) uvek u obzir uzimamo biopsihosocijalni kontekst. To znači da sagledavamo da li postoji genetska predispozicija, odnosno da li su među članovima uže porodice prisutni anksiozni poremećaji u bilo kojoj formi. Zatim, uzimamo u obzir karakteristike ličnosti koje mogu pogodovati razvoju fobija (recimo, visoka senzitivnost, izražena potreba osobe da sve drži pod kontrolom, nepostojanje tolerancije na neizvesnost, i sl.), a takođe je važno da znamo i da li je osoba prošla kroz neko traumatično iskustvo na kom se fobija temelji. Uzrok može ležati i u učenju po modelu – ukoliko, recimo, neko od roditelja panično reaguje kada vidi pauka, dete će ga imitirati (jer je roditelj detetu model) i tako preuzeti taj obrazac ponašanja.

Kada se obratiti za pomoć ukoliko imate arahnofobiju?

S obzirom na to da su vezane za specifične okidače (osoba je potpuno svesna čega se plaši), fobije obično podležu samodijagnostici. Za stručnu pomoć je potrebno da se obratite onda kada uočite da se fobija, u ovom slučaju arahnofobija, značajno loše odražava na kvalitet Vašeg života:

• Ograničava Vaše kretanje, sprečava Vas da idete na izlete ili putovanja;
• Utiče na Vaš fokus pažnje i koncentraciju tako što stalno iščekujete da li će se neki pauk pojaviti;
• Ometa kvalitet Vašeg sna tako što se plašite da se opustite i zaspite kako pauk ne bi, recimo, ušao u prostoriju ili krevet;
• Sprečava Vas da se družite i provodite vreme sa bliskim osobama.

KBT i arahnofobija

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) smatra se efikasnom u prevazilaženju specifičnih fobija uopšteno, pa tako i arahnofobije. Kognitivni deo ovog pristupa podrazumeva da, uz pomoć stručnog lica, radite na informisanju i edukaciji, kao i na usvajanju novih funkcionalnijih obrazaca mišljenja koji više nisu obojeni katastrofizacijama. Tipične karakteristike disfunkcionalnog misaonog obrasca jesu da je, s jedne strane, opasnost mnogo veća nego što zaista jeste (,,Svi paukovi su opasni, otrovni, ujedaju’’), a, s druge, da je osoba u toj situaciji krajnje bespomoćna (,,Napašće me, neću uspeti da se odbranim, uješće me, otrovaće me’’). Potrebno je doći do misaonog obrasca koji se temelji na realnoj proceni opasnosti vođenoj činjenicama u konkretnoj situaciji, kao i na realnom sagledavanju sopstvenih kapaciteta da se sa potencijalnom opasnošću u datom trenutku izađe na kraj.

Bihejvioralni deo podrazumeva da se, uz vođenje stručnog lica, postepeno, hijerarhijski izlažete i suočavate sa okidačima, umesto da ih izbegavate – prvo onima koji izazivaju niže, pa kasnije i onima koji izazivaju najviše nivoe straha i užasavanja. Naravno, sve to onoliko koliko okolnosti dozvoljavaju i onoliko koliko neće biti ugrožavajuće za Vas. Recimo, među prvim zadacima će verovatno biti da gledate fotografije paukova, a kasnije da, kada u nekoj prostoriji vidite paučinu određeno vreme boravite u njoj i izdržite da je ne očistite. Cilj je da se, kroz neko vreme, uvežbaju novi oblici ponašanja i njima svojstvena nova razmišljanja, te dođe i do desenzitizacije, to jest do toga da se fobični, ometajući strah zameni normalnim, funkcionalnim strahom od insekata koji se aktivira samo onda kada nam je zaista potreban i koristan.

Novije studije pokazuju da je i terapija virtuelnom realnošću, kao oblik izlaganja, takođe veoma učinkovita u tretiranju fobija.

Uz pomoć stručnog lica, možete da ovladate i tehnikama abdominalnog disanja, progresivne mišićne relaksacije, koje će pomoći u relaksaciji i otpuštanju mišićne napetosti. Ukoliko se proceni da je potrebno, može biti predložena i medikamentozna terapija.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417