Telesni dismorfni poremećaj karakteriše preterana preokupiranost osobe sopstvenim telesnim nedostacima koji su, zapravo, minimalni, jedva uočljivi ili nepostojeći. Osoba te delove tela doživljava kao ružne, odvratne, svima vidljive i zanemaruje sve druge aspekte svoje ličnosti. Ona, dakle, ima iskrivljenu sliku o svom izgledu koja nema veze sa realnošću i misli da svi vide samo taj njen nedostatak. Recimo, ako je osoba sa telesnim dismorfnim poremećajem preokupirana svojim tenom, a izađe joj bubuljica, ona ima doživljaj da nju svi posmatraju kao jednu ogromnu bubuljicu koja izaziva gađenje i to joj stvara intenzivnu anksioznost, bes, očaj.

Ovaj poremećaj najčešće nastaje u adolescenciji. Podjednako je zastupljen kod oba pola. Ako se blagovremeno ne prepozna i ne tretira, može opstajati i čitavog života. Osobe ženskog pola fokus uglavnom stavljaju na lice, kožu, kosu, nos, grudi, stomak, butine, a muškarci na visinu, ramena, mišiće, genitalije, gubitak kose. Fokus može i ,,šetati’’ sa jednog na drugi deo tela.

Kako telesni dismorfni poremećaj utiče na kvalitet života?

Ta opsednutost izgledom može oduzimati i više sati dnevno što onda dosta utiče na kvalitet života jer je veliki deo dana podređen tim radnjama – ritualima, čiji je cilj prikrivanje ,,mana’’ i samo trenutno neutralisanje neprijatnih emocija. Osoba se, recimo, predugo šminka, čak i više puta dnevno, ili predugo bira odeću pa onda svuda kasni, zapostavlja svoje obaveze ili odlučuje da negde i ne ode jer nije zadovoljna svojim izgledom (na primer, ne ode na plažu). Javlja se, takođe, i teškoća u uspostavljanu kvalitetnog partnerskog odnosa jer veza bude obično dosta opterećena nesigurnostima osobe sa dismorfofobijom.

Ponašanja koja mogu ukazivati na telesni dismorfni poremećaj

Rituali i/ili kompulzije koji se još sreću su:
– Stalno upoređivanje sa drugima, kao i kritikovanje tuđih mana koje posmatraju zumirano isto kao i svoje (recimo: ,,Kako neko može da dođe na bazen sa takvim celulitom?’’);
– Stalno ogledanje u ogledalu ili drugim reflektujućim površinama, ili, pak, izbegavanje ogledanja;
– Stalno fotografisanje i objavljivanje fotografija na društvenim mrežama, ili izbegavanje fotografisanja;
– Stalno dodirivanje i nameštanje tog ,,kritičnog’’ dela tela (recimo, kose);
– Kompulzivno držanje dijeta i prekomerno vežbanje;
– Trošenje mnogo novca na kozmetičke preparate i/ili suplemente;
– Kompulzivno podvrgavanje estetskim zahvatima kada je problem već dosta razvijen;
– Traženje razuveravanja, koje dobijaju i putem društvenih mreža kroz lajkove i komentare.

Društvene mreže i telesni dismorfni poremećaj

Mnoga istraživanja danas već pokazuju da društvene mreže dosta mogu uticati na sliku koju osoba razvija o svom telu jer se kroz filtere i Photoshop nameću standardi fizičkog izgleda. Prekomerna upotreba društvenih mreža se dovodi i u direktnu vezu sa razvojem telesnog dismorfnog poremećaja. Tu značajnu ulogu igra, takođe, i ekspanzija pornografije.

Koji poremećaji se javljaju udruženo sa dismorfofobijom?

Telesni dismorfni poremećaj se često javlja udruženo sa anksioznim poremećajima (posebno sa socijalnom anksioznošću), zatim sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, depresijom, poremećajima ishrane, sa narcističkim, histrioničnim i/ili graničnim poremećajima ličnosti.
Usled prekomerne upotrebe kozmetičkih preparata, estetskih zahvata, iscrpljivanja organizma prekomernim vežbanjem, suplementima i restriktivnom ishranom mogu se javiti i ozbiljna fizička oštećenja. Svi ti tretmani, zapravo, ne rešavaju problem već ga održavaju i pogoršavaju jer je problem isključivo u vlastitom doživljaju svog tela. Uverenja (na primer: ,,Ružan/-na sam’’, ,,Nisam privlačan/-na’’, ,,Drugi ne smeju da vide moje mane’’…) opstaju bez obzira na sve te površne pokušaje osobe da ih promeni.

Tretman telesnog dismorfnog poremećaja

Kroz kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT) radi se na modifikovanju tih disfunkcionalnih, nerealističnih uverenja koja osoba ima o svom izgledu i o fizičkom izgledu uopšteno. Zatim, radi se na osvešćivanju i odupiranju tim ritualima i kompulzijama kojima se samo trenutno neutrališu neprijatne emocije, dok se, dugoročno posmatrano, produbljuje problem, kao i na tome da osoba uči da sebe posmatra i prihvata kao celovito, autentično biće. Radi se, takođe, i na prevazilaženju zavisnosti od društvenih mreža. Ukoliko se proceni da je potrebno, predlaže se i uvođenje medikamenata.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417