Prema poslednjim podacima Nacionalne Asocijacije Poremećaja u Ishrani (NEDA), procenjuje se da se preko 70 miliona ljudi širom sveta suočava sa jednim ili više poremećaja u ishrani. Sredina poslednje nedelje februara i početak marta meseca obeležava nedelja podizanja svesti o poremećajima ishrane i shodno tome, u današnjem videu ću Vam ponuditi 5 opštih smernica kako da pomognete nekome ko se bori sa ovom vrstom poremećaja.
Prva stvar koju možete uraditi kako biste pomogli nekome ko se suočava sa bilo kojim mentalnim poremećajem ili problemom jeste da se edukujete o istom. U nedostatku informacija, ljudi i kroz najbolje namere nekim ponašanjima i pristupima mogu negativno uticati na nečiji oporavak, kao i otežati osobi da uopšte potraži pomoć i govori o svom iskustvu. Ova grupa poremećaja obojena je najrazličitijim stigmama i jedan od faktora koji podupire stigmu jeste činjenica da se o njima ne govori dovoljno. Stigme se ogledaju u mišljenjima da su poremećaji ishrane prolaznog karaktera, da su stvar ličnog izbora ili neki vid hira koji osoba ispoljava. Ona dalje generišu ideje da osoba koja pati od tipične forme anoreksije nervoze može jednostavno početi ,,normalno“ da jede ili da osoba koja pati od bulimije nervoze može odlučiti da prestane sa epizodama prejedanja i prisilnih pražnjenja. Ovakva mišljenja su daleko od istine i mogu biti od štetnog uticaja, s obzirom da se radi o grupi kompleksnih, mentalnih poremećaja koji imaju visoki stepen smrtnosti, drugi po redu od svih psihijatrijskih dijagnoza. Zbog toga je od izuzetne važnosti ili početi sa samostalnom edukacijom ili pronaći stručno lice koje se bavi ovom tematikom i zakazati jednu psihoedukativnu, informativnu seasnsu, kako biste od psihologa ili psihijatra dobili potrebne informacije o različitim vrstama/tipovima poremećaja ishrane, njihovoj simptomatologiji, uzrocima, kao i toku i prognozi poremećaja i opcijama lečenja. Psiholog ili psihijatar će Vam u ovom smislu pomoći da bolje razumete sam problem i da na najbolji mogući način ukažete pomoć.
Druga smernica bi bila da ohrabrite osobu da potraži stručnu pomoć ukoliko već nije u procesu lečenja. Bilo da se radi o članu porodice, partneru ili prijatelju, započinjanje razgovora o ovoj temi bi trebalo da kreće iz jedne empatične, neosuđujuće pozicije. Budite voljni da aktivno slušate osobu sa kojom govorite i pokušajte da sagledate problem mimo kriticizma i da iskažete brigu za njegovo/njeno dobrostanje. Vaš govor bi trebalo da prenese poruku da ste tu za njega/nju, da Vam je stalo i da ste voljni da saslušate, čak i ako možda ne možete u celosti razumeti tačku gledišta osobe prekoputa Vas. Građenje sigurnog okruženja i okruženja podrške je od velike važnosti za dalji oporavak.
Treća smernica je usko povezana sa prvom, a odnosi se na prepoznavanje okidača na koje osoba može biti osetljiva. Kontrola telesne tezine i preokupiranost fizičkim izgledom i hranom jesu glavni simptomi ovih poremećaja. Jedna opšta preporuka bi bila da izbegavate komentarisanje fizičkog izgleda i promene istog, kao i navike u ishrani i izbore hrane. Takođe, ovi poremećaji su prožeti osećanjima stida i krivice i u skladu sa tim bi bilo dobro postati osetljiv na komentare (bilo pozitivne ili negativne) koji mogu podsticati dalja nezdrava i disfunkcionalna ponašanja.
Četvrta preporuka jeste da podržite osobu u svim aktivnostima koje se odnose na brigu o sebi i predložite zajedničke aktivnosti – poremećaji ishrane zbog svoje simptomatologije vremenom mogu doveti do povlačenja osobe iz društvenih aktivnosti koja vodi ka jednoj formi samoizolacije, koja sa sobom nosi duboku usamljenost i progres bolesti. Pokušajte da inicirate kontakt i organizujete zajedničko vreme i aktivnosti koje bi bile obostrano prijatne.
Peta smernica jeste da se brinete i o sebi. Biti direktno suočen sa nečijom patnjom, pogotovo u dužem vremenskom periodu može biti emocionalno izazovno i za Vas. Zbog toga je važno da vodite računa i o svojim potrebama i razgovarate o stvarima koje Vas muče kako Vaše mentalno zdravlje ne bi ispaštalo, bilo sa osobom iz okruženja u koju imate poverenja ili kroz razgovor sa stručnim licem.
Maša Stevanić
dipl. psiholog i REiKBT savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
