Bes i mržnja predstavljaju najotrovnija osećanja, kako za one koje su besni tako i za njihovu okolinu. Bes i mržnja su pre svega štetni za osobe koje su hronično besne. Reč je o veoma intenzivnim afektima. Svaki intenzivni afekat ometa osobu u konstruktivnom razmišljanju, rešavanju problema i komunikaciji sa drugima.
Intenzivan bes energetski crpi osobu i zatvara njegove / njene kapacitet za radost, ljubav i uživanje. Na seksualnom planu bes može dovesti do anorgazmije (odsustva orgazma), kao i sklonosti ka seksualnim perverzijama kao jedinom načinu zadovoljenja. Osobe koje su hronično besne su u stalnom konfliktu sa svojom okolinom ili sa samim sobom. Problemi sa besom kod nekih ljudi mogu biti povezani i sa osećanjima krivice, stidom i anksioznošću. Glavne informacije o besu možete pročitati na ovom sajtu u tekstu: bes.
Tipovi besa
Pojednostavljeno rečeno možemo reći da postoje tri vrste osoba koje imaju problem sa besom. Jedna vrsta su osobe koje u situacijama za koje procenjuju da su ugrožavajuće po njih ne reaguju već trpe i gutaju nezadovoljstvo što u jednom momentu rezultira eksplozijom, odnosno preteranom reakcijom, izlivom besa čiji intenzitet nije u skladu sa datom situacijom. Ovde je reč o osobama koje se osećaju nesigurno i koje se inače plaše i stide da izraze svoje nezadovoljstvo, neslaganje ili negodovanje. Zbog straha i stida ove osobe odlažu izražavanje svog nezadovoljstva, zbog čega postaju besni na sebe i druge, gomilaju i drže sve to u sebi dok ne puknu i onda ne kažu sve ono što misle ali i ne misle. Posle toga oni se ponekad osećaju krivim zbog onoga što su rekli ili uradili u afektu. Tretman ove vrste problema sastoji se u učenju klijenata asertivnim veštinama, odnosno tome kako da izraze svoje nezadovoljstvo, osećanja i stavove na način koji nije agresivan i povređujući za druge ali je u skladu sa onim što oni žele. Pored toga klijent uči da svoje nezadovoljstvo izražava pravovremeno bez preteranog odlaganja i na taj način on/ona prestaje da trpi i drži nezadovoljstvo u sebi.
Drugi tip ljudi su osobe koje na svaku frustraciju, stvarni ili zamišljeni napad odmah, impulsivno reaguju agresivno, svađaju se, vređaju druge, arogantni su i netolerantni prema drugima. Ovde je reč o osobama koje imaju problem sa kontrolom impulsa. Nasuprot prvom tipu gde se problem rešava učenjem kako da izraze svoje nezadvoljstvo, ovde se primenjuje sasvim druga strategija. Ovakve klijente učimo pre svega da odlože trenutne hostilne impulse, da ovladaju sobom i svojim reakcijama, učimo ih da ne moraju da na svaku nelagodnost reaguju besom itd. Kod nekih klijenata iza ove površne i impulsivne agresivnosti može stajati neka dublja agresivnost, bol i nezadovoljstvo sobom.
Treći tip su osobe koje o nisu toliko agresivne već svoju agresivnost koriste uglavnom instrumentalno, kako bi ostvarili svoje ciljeve. To su ljudi koji su naučili da se neki ljudi plaše agresivnog ponašanja i da su spremni da popuste i učine nešto što inače ne bi učinili da nisu izloženi pritisku agresivnog ponašanja. Ova vrsta ljudi retko kada dolazi na psihoterapiju i retko kad odustaje od ovog svog ponašanja jer za to ima snažnu dobit.
Šta ljude čini besnim?
Ono što je generalno karakteristično za osobe koje imaju problem sa besom jeste njihova tendencija da sve što nije u skladu sa njihovim željama ili interesima opažaju kao nešto što je isključivo lično upereno protiv njih. Upravo ta iskrivljena percepcija realnosti u kojoj drugi lično i namerno njima čine nešto loše dovodi do agresivne reakcije. Tokom psihoterapijskog tretmana mi učimo klijente kao da promene ovo svoje iskrivljeno viđenje drugih i njihovih postupaka kako bi postali više tolerantni i manje agresivni. Tokom terapije učimo klijente i to u čemu je razlika između nezadovoljstva i frustracije s jedne strane i besa i mržnje s druge strane. Biti nezadovoljan nije isto što i biti besan. Nezadovoljstvo podstiče na akciju, a bes samo na reakciju, obično agresivnu.
Bes na sebe
Bes i mržnja mogu biti upereni i prema samom sebi. To je najgora vrsta besa koju osoba najteže toleriše, zbog čega je prinuđena da bar jedan deo te mržnje evakuiše i preusmeri spolja (na druge). Ovoj vrsti besa sklone su osobe koje pate o tzv. poremećaja ličnosti kao što su granični i narcistički poremećaj ličnosti (o poremećajima ličnosti možete pročitati tekst na ovom sajtu pod nazivom: Poremećaji ličnosti). Ove osobe se duboko u sebi osećanju veoma inferirono i prazno, zavide drugima i misle da oni nikada neće biti u stanju da budu kao drugi. Rad sa ovakvom vrstom autoagresije je najteži i podrazumeva dugogodišnji psihoterapijski tretman.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email: onlinepsihoterapija@gmail.com
skype: vaspsiholog
www.vaspsiholog.com
17 thoughts on “Tri tipa besa”
one koje „gutaju“ svoj bes ucimo da reaguju.
one koje reaguju ucimo da „gutaju“ svoj bes.
a od onih, koji imaju korist od svog besa, zaradjujemo.
@zastojeovoobavezno
Oni koji gutaju bes su pasivni, ne bore se za sebe, učimo ih da reaguju *asertivno*.
Oni koji reaguju, reaguju preagresivno i takođe ih učimo da reaguju asertivno, što je neka sredina između pasivnosti i agresivnosti. Ovde nije reč ni o kakvom gutanju, već o tome da se uči adekvatnija reakcija, da se osoba izbori za svoja prava ali na način na koji se ne povredi druga strana.
Kako dubokoumno…
Prekrasni ste! Pozdrav
@zastojeovoobavezno – imam potrebu da prokomentarisem, iako nisam psiholog ali sam pristalica psihoterapije. I prva i druga grupa ljudi treba da nauce da izraze ili kontrolisu svoj bes i da budu svesni svojih osecanja, i izraze ih. To ne znaci da ce prvi da „buknu“ a drugi da „zaneme“ u situacijama koje ih ljute, vec da ce se pribliziti sredini.
Ljudi pre svega treba da nauce da ne budu besni jer je bez izraz nemoci. Umesto besa bolje je biti nezadovoljan ili razocaran i onda iz tog stanja tragati za resenjem problema, osoba u besu nije u stanju da resi nijedan problem. Izrazavanje besa dovodi do stvaranja navike da se cesto besni. Neizrazavanje i gutanje besa dovodi do psihosomtaksih smetnji. Dakle, nijedno od ta dva nije resenje
Ja imam sve žešće napade besa, i istina, nalazim da su odraz nemoći. Kada partner počne da me vređa i psuje, i kada bukvalno počnem da ga molim da to ne radi, a on nastavlja dalje, ja poludim i pobijem se sa njim. Iako sam žensko, iz mene izađe neverovatna snaga. Sada sve češće povređujem sebe da ne bih povredila njega. Nakon napada se stidim sebe, i žao mi je komšiluka koji sve to sluša. Ali njega mi nije žao. Jer se povlačim koliko mogu, a kad ne mogu puknem i sva frustracija izađe iz mene. Godinama pokušavam da rešim problem komunikacije između nas, ali ne uspevam. On odbija saradnju, te moji odlasci psihoterapeutu, hobi, posao i sve ostalo pada u vodu jer nikad ne dobijem povratnu informaciju. Na kraju sam zaključila da sam pre svega besna i ljuta na sebe jer afektivno reagujem. Odustala sam od njega i rešila da se razvedem. Iako REBT kaže da nas ne uzbuđuju stvari po sebi, već naša reakcija na njih, smatram da sa nekim ljudima nema komunikacije i da samo mogu da izvuku najgore iz nas, a onda je najpametnije povući se. Hvala na dobrom članku, srdačan pozdrav!
Imam problem sa napadima besa godinama, a sada vrlo cesto. Problem je u tome sto sada imam i malo dete koje nekad i udarim u tim napadima. Ne moram da naglasavam da se posle osecam uzasno. Krivica me razjeda danima. Vidim i u detetovom ponasanju zacetke takvog ponasanja, jer naravno uci od svoje mame. A i temperament nam je isti. Zelim da krenem na neku ozbiljnu terapiju. Da li mogu da pomognu tablete za smirenje koje sam pocela da koristim, na savet jednom psihijatra? Da li psihijatar moze da pomogne svojim savetima ili bolje da odem kod nekog psihologa?
Unapred zahvalna!
Draga Ljiljana, ja imam isti problem kao I vi. Ne vjerujem da tablete mogu nesto da pomognu. Meni je pomoglo dosta 5HTP ali ni to nije rijesenje. Ja sam odlucila da uzmem trending psihologa i nadam se da ce mi pomoci. Mislim da nas bijes dolazi od nezadovoljstva sobom ili situacije u kojoj se nalazimo ili u mom slucaju nemogu da kontrolisem situaciju a naravno nismo ni kao mali nauceni da kontrolisemo bijes… Ja se iskreno nadam da ce terapija da uspije pa da ne unistim Moje dijete radi moji slabosti/nemogu. Pozdrav
Imam osecaj besa sve cesce, pogotovo na moje ukucane, ne trpim kad mi nesto pridikuju i uglavnom reagujem burno kroz viku a posle osecam bol u zelucu koliko me to izjede,sve cesce imam taj osecaj u zelucu, i sve vise stvari pocinje da mi smeta, pogotovo u kuci, gde sam medju svojima pa mogu na njih da iskalim taj osecaj iako nista nisu ni krivi, samo su mi se pogresno obratili u pogresno vreme 🙂 i najvise osecam taj bes u kuci . Sta da radim da se izborim sa tim odvratnim osecajem?! Ranije je pomagao onaj princip, udahenm duboko, izbrojim do 10 i onda nastavim razgovor normalno, vise ne pomaze i uglavnom reagujem burno na prvu. Jel ima neka metoda da se taj osecaj koji je sve prisutniji prevazidje ili imate preporuku za nekog dobrog psihogologa?!c Hvala unapred, molim vas da mi pomognete.
Studiram psihologiju, redovno posećujem Vaš sajt. Toliko je dobar, sve je objašnjeno baš kako treba.
Samo kada vidim da ne odgovarate ljudima koji ovde traže tračak nade i koje čak možete da uputite na dalje rešavanje njihovih problema – osećam se jako loše umesto Vas.
Imam epilepsiju bez napada 15 godina. Moj suprug mě smatra zdravom.Smatra mě razmaženom. Kako já dá mu objasním dá utuvi dá já ne snem dá rádim 3 směnu?Zbog tog njegovog izraza negodovanja dá sám lenja i razmažena osećam strahovit běs. Malopre sam vrištala i plakala od nemoći.Bacala sam stvari po sobi. Osećam se kao beskorisni invalid.
Uvaženom autoru teksta toplo preporučujem, da tekstu doda dio koji je veoma važan za razumijevanje agresivnih osjećanja. Prvo, bijes je u mnogim situacijama potrebno i primjereno osjećanje, a koje se razlikuje od mržnje po strukturi i po kvalitetu. Naime bijes je, kao eskalacija ljutnje, osjećanje koje osjećamo u vezi sa naprihvatljivim ponašanjem ljudi oko sebe. Što znači, da kada ga izrazimo, je poziv drugome da promijeni neprihvatljivo ponašanje. Ili da prestane raditi no što radi, pa nam to smeta, ili da uradi nešto što zahtijevamo. Uglavnom je bijes prijetnja nasiljem. Zbog toga ljudi često, kad osječamo bijes, usmjerimo agresivnost na predmete oko sebe i ne na osobu. Mržnja je sasvim drugo osjećanje, koje je usmjereno na biće osobe, a koju doživljavamo kao zlu. Ponašanje iz mržnje je destruktivno.
Svakako, bijes, kao i sva druga osjećanja, može biti neprimjereno.
ja cu da poludim, bliziu sam, frustriran…zena mi je doktorka, deca divna, ja sam neostvaren….uzas….mnogo je tesko podici se. stagniram…idem na psihoterapiju, asertivne treninge….pijem lekove…
umesto da uzivas sto imas divnu zenu i decu ti trazis problem bez problema
Ilija ti si ostvaren samim tim što imaš tako divnu porodicu. Pametna žena i uz to obrazovana ne bi bila sa tobom da nisi vredan toga. Dakle ti si samim tim ostvaren, odnosno to je dokaz da si uspešan i sposoban. Imati divnu decu, jeste takođe zasluga roditelja. Da nisi dobar roditelj i da nisi na tom polju ostvaren i dokazan kao dobar roditelj, ne bi imao divnu, već problematičnu decu. Mislim da neopravdano potcenjuješ sebe. Ti si ostvaren u najvažnijim stvarima u životu, a razmisli i sam o ovome što sam napisao. Mislim da je sve što sam naveo logično.
Mene naljute stvari koje ne funkcionišu dobro. Na primer telefon koji zabaguje baš kada najmanje treba. Znam da je smešno, ali u tom momentu ga doživim kao malo bezobrazno biće koje mi to namerno radi. Svestan sam naravno da nije, ali ga tako nekako doživim, a onda da nije toliko skup, razleteo bi se po sobi u delovima. U sobi mi je i televizor, tako da bi šteta bila još veća, pa se nekako savladam, ali mi to jonda još teže padne. Mislim se, obogatiću se jednom samo da bih mogao do mile volje telefone da razbijam.