Nezadovoljstvo, konflikti i neslaganja uobičajeni su pratioci komunikacije među ljudima. Različiti ljudi imaju različite motive, želje i ciljeve i mogu u nekom momentu biti namerno ili nenamerno prepreka jedni drugima. Isto važi i za bračne partnere i parove. Mnogi konflikti u braku ili vezama nastaju zbog nedostatka komunikacijskih veština jednog ili oba partnera. Pročijate nešto o asertivnosti na našem sajtu.

Šta se dešava kada komunikacija prestane?

Nedostatak ovih veština može voditi u prećutkivanje i gomilanje nezadovoljstva u sebi ili može voditi u hroničnu ljutnju i svađe. Hronična ljutnja se može pretvoriti u kriticizam i prezir. Kriticiam i prezir su dva najveća neprijatelja komunikacije, međusobnog razumevanja i ljubavi među partnerima. Neophodno je da s vremena na vreme kažemo partneru šta nam smeta kako nezdovoljstvo nebi preraslo u bes. Ne možete imati samopouzdanje a da ne kažete drugima šta mislite i želite. Morate naučiti i da kažete Ne. To činite zbog sebe ali i zbog unapređenja odnosa.

Kako da sprečite da vaše nezadovoljstvo dovede do prezira i kriticizma? Kako da iskažete da ste nezadovoljni nečim a da pritom ne povredite drugu stranu?

Praktični saveti za konstruktivno izražavanje nezadovoljstva partneru

Kažite šta vam smeta ali ne okrivljujte – jednostavno se požalite na situaciju ali ne i na ličnost partnera. Navedite konkretna ponašanja koja vam smetaju i predložite šta očekujete umesto njih.

Rečenice treba da počnu sa Ja a ne sa Ti – ovakve izjave manje su kritične i manje izazivaju odbranu druge strane. Umesto: Ti radiš … Vi kažite: Meni smeta kada ti radiš … Ja se loše osećam kada ti radiš …

Opišite šta se desilo – nemojte procenjivati  i suditi. Tako sprečavate da se partner oseća napadnutim, sprečava defanzivu.

Budite jasni – ne očekujte od partnera da ti čita vaše misli, nastojte da budete jasni i precizni, kažite sve što mislite da se podrazumeva. Ono što se podrazumeva za vas možda se ne podrazumeva za nekog ko nije u vašim cipelama i ko ne oseća to što osećate vi.

Budite ljubazani – izražavanje nezadovoljstva ne mora nužno biti praćeno izlivima besa i destruktivnom kritikom, naročito ako svoje nezadovoljstvo izražavate umesto da ga gomilate i prećutkujete. Ako ste ljubazni i dobronamerni u izlaganju onoga što vam smeta imaćete veći uticaj na partnera i postojaće veća šansa da će vas on / ona saslušati nego ako pristupite neprijateljski i ljutito.

Pokažite razumevanje za drugu stranu – nemojte tražiti krivca u drugoj strani već nastojte da razumete motive vašeg partnera. Nastojte da shvatite zašto on / ona čini ono što vam smeta. To često ne mora biti nešto što je lično upereno protiv vas. U mnogo situacija mi činimo nešto što smeta drugoj strani iz razloga koji uopšte nemaju veze sa drugom stranom, već nama samima.

Ne prećutkujte – prećutkivanje vodi nagomilavanju nezadovoljstva koji se onda pretvara u bes. Bes je nagomilana ljutnja. Nagomilavanje besa može voditi izlivima besa u kojima ljudi kažu i ono što misle i ono što ne misle. Nakon takvih izliva, mnogi osećaju krivicu i uviđaju da su preterali. Da bi ste sprečili izlive besa i poštedeli i sebe i partnera, izražavajte nezadovoljstvo onda kada ste nezadovoljni i na ničin koji je opisan.

Ne odlažite da kažete šta vam smeta – recite šta vam smeta kada je to aktuelno umesto da odlažete. Svako odlaganje dovodi do gomilanja ljutnje na partnera i na sebe.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog