Glavna karakteristika graničnog poremećaja ličnosti je visoka nestabilnost u interpersonalnim odnosima, slici o sebi i emocijama. Osobe sa ovim poremećajem ličnosti su obično i veoma impulsivne. Prvi znaci ovog poremećaja se javljaju u ranom odraslom dobu. Nestabilni odnosi sa drugima perzistiraju godinama i obično su povezani sa nestabilnom slikom o sebi i ranim socijalnim interakcijama. Relacije i emocije ovakvih osoba obično se vide kao površne bez mogućnosti produbljivanja.
Kako prepoznati granični poremećaj ličnosti
Postoji nekoliko simptoma koji opisuju granični poremećaj ličnosti:
- Besumučno bežanje od mogućnosti da se doživi pravo ili imaginarno napuštanje
- Obrazac nestabilnih i intenzivnih interpersonalnih odnosa koji variraju između dva ekstrema-idealizacije i obezvređivanja
- Poremećaj identiteta, podrazumeva značajnu i kontinuiranu nestabilnu sliku o sebi
- Impulsivnost koja se ogleda u prekomernom trošenju, promiskuitetu, zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, rizičnoj vožnji, kockanju
- Povremeno suicidalno ponašanje, pretnje suicidom ili samopovređivanje
- Emocionalna nestabilnost u vidu epizodičnih padova u raspoloženju (disforije), anksioznosti, razdražljivosti
- Hronično osećanje praznine
- Neadekvatno, intenzivno izražavanje besa i teškoća da se on kontroliše (npr. osoba plahovito reaguje u sekundi, konstantno je besna, povremeno se potuče)
- Prolazne, sa stresom povezane paranoidne misli ili ozbiljniji disocijativni simptomi
Kao i kod svih poremećaja ličnosti osoba mora imati bar 18 godina pre nego što joj se ustanovi granični poremećaj ličnosti. Češći je kod žena, a intenzitet njegovih simptoma se smanjuje sa starenjem. Važno je napomenuti da kad se radi o dijagnostici ne treba klasifikovati ovaj poremećaj kao jeste ili nije već više posmatrati poremećaj kao kontinuum, npr. poremećaj je prisutan u određenom stepenu.
Uzroci graničnog poremećaja ličnosti
Kao i za druge psihološke poremećaje za nastanak i razvoj graničnog poremećaja ličnosti zaslužni su različiti faktori. Uzroci nastnaka su genetski faktori, socijalni faktori (kvalitet interakcije u ranom razvoju u okviru porodice, vršnjačke grupe), kao i psihološki faktori (ličnost individuee koja je oblikovana sredinom i naučeni načini prevladavanja stresa). Ne postiji jedan faktor koji utiče na nastanak, više je to interakcija ovih nekoliko. Takođe, ukoliko osoba ima ovaj poremećaj to u izvesnoj meri uvećava rizik da će ga preneti na potomstvo.
Tretman graničnog poremećaja ličnosti
Ovaj poremećaj se kod osoba manifestuje u različitim oblicima. Ono što ih najbolje opisuje je neka vrsta teškoće da odbace svoju nerealnu percepciju sveta i okoline. Ovo pri tom nije poremećaj koji uključuju deluzije, iako tako može izgledati, već se pre sastoji u emotivnom prepravljivanju regulatornih kognitivnih funkcija.
Osobe sa ovim poremećajem obično vide druge ,,crno-belo“. Na primer, u zavisnosti od situacije do situacije, psihoterapeut kod koga idu na terapiju može u jednom trenutku biti doživljen kao veoma podržavajuća i negujuća osoba a u drugom trenutku kao jako loša i bezosećajna osoba koja ne brine za klijenta. Ljudi koji rade sa ovakvim poremećajima su uvek svesni ove ,,sve-ili-ništa“ filozofije, veoma su oprezni i istu ne validiraju.
Najbitnija stvar koju psihoterapeuti i lekari uče kada je u pitanju granični poremećaj ličnosti je da ostanu suzdržani i da sve vreme imaju emotivnu i misaonu stabilnost koja izostaje kod klijenta. Mnogi odustaju od tretmana ove vrste poremećaja jer klijenti mogu biti veoma zahtevni, prete siucidom ili samopovređujućim ponašanjem. Ipak, psihoterapija može biti tretman izbora pored medikamenata koji služe za stabilizaciju emotivnog oscilovanja. Uz pomoć lekova, najčešći doprinos psihoterapije je da nauče osobe novim veštinama rešavanja problema i emocionalne regulacije. Međutim, napredak u terapiji se vrlo teško ostvaruje i nije zagarantovan a dužina njegovog trajanja je najmanje godinu dana.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
20 thoughts on “Granični poremećaj ličnosti”
Već duže vrijeme vidim da nešto nije uredu sa mnom, i tražila sam po netu i tražila, i na osnovu simptoma pronašla sam se pod borderline pacijentima(granični poremećaj ličnosti, imam čak 9 od 10 simptoma). Što mene interesuje je, na koji način da dodjem do terapeuta i podvrgnem se terapiji,obzirom da trenutno ne mogu ovjeriti svoju zdravstvenu knjižicu u gradu u kojem živim,jer su ostala neka dugovanja iz prethodne firme gdje sam radila kad su / nisu uplaćivali doprinose, a nalazim se na birou za zapošljavanje. Dali ipak postoji način da ovjerim svoju knjižicu i šta mi preporučujete,koji vid liječenja? Koliko je mogu će da mi se stanje pogorša,obzirom da sam ove simptome primijetila i prije 4 god, ali sam ih smatrala nebitnim, toliko. Hvala
Poremecaj licnosti je nesto sto traje duze od cetiri godine tako da ne verujem da je ta dijagnoza potpuno tacna. Budite oprezni oko dijagnostikovanja, to treba da obavljaju iskljucivo stucna lica! Mozete se javiti za savetovanje u nase savetovaliste u Beogradu ili mozete zakazati seanse putem skajpa ukoliko ne zivite u Beogradu (ako zelite savetovanje putem skajpa obratite nam se putem mail-a koji imate u desnom uglu sajta). Pozdrav.
„Mnogi odustaju od tretmana ove vrste poremećaja jer klijenti mogu biti veoma zahtevni, prete siucidom ili samopovređujućim ponašanjem.“
Ja imam BPD..i trenutno (vec 1,5 god) nemam lekara jer u drzavnoj ih boli uvo da rade sa borderlajnom a za privatnog vec duze vreme nemam novca..pijem lekove i dalje ali ne osecam da pomazu..trebaju mi razgovori i to bar 2 puta mesecno! Pre 4 dana sam pokusala da se ubijem i pustili su me kuci sutradan:(( ne treba mi hospitalizacija tu su u pravu ali treba mi razgovoooooorrr, usmerenje, „domaci zadatak“, neka tehnika meditacije, samopomoci, disanja? bilo sta jer svaki napad besa/ocaja je sve gori i svaki put se sve vise samopovredjujem:((( ja ne zelim da zbog sledeceg ispada postanem nakaza:(( tad ne mogu da mislim:( evo i sad se tresem i stezu mi se ramena i vrat…i onda tako pocne i napad anksioznosti i raznorazne dosadne misli kako cu ja sad sama, nemam nikog nikoga nije briga, ostacu u sobi necu jesti i cekacu da umrem:(( i jedan dan ustanem na „pravu“ nogu i sve je fino imam elana i sjajne ideje i tralala…i to traje par sati/dana sve dok ne naidje neki okidac:( bivsi/sadasnji momak, bol u ledjima.. i ja opet umirem…i razvila sam sve moguce bolesti od nerviranja i plakanja i dosta mi je toga vise! UPOMOC:(( p.s. ne znam sto sam vam napisala ovo nisam ni mislila da cu se raspisati ovoliko ali eto..svakako ne mozete da mi pomognete:( u bg-u ste, ne prepisujete lekove, i ja nemam pare:( i sve u k…:( glupavi glupavi zivot mrzim sto nisam neko drugi:(
Ako vladate engleskim potrazite na netu tehniku DBT od dr Marsha Linehan a takodje mozete potraziti na saju QUORA grupe koje se bave ovom tematikom. Na quora potražite odgovore od Brian Barnett. Srecno
Marija, dr Nađa Marić-Bojović i Zorana (ne sećam se prezimena ali su zajedno u timu) u KCS u Beogradu je sjajan lekar.
Pozdrav
Covece, pa ja kao da sam ovo vec cuo od voljene osobe!
I kako ste, bar pokusali, da resite problem?
Kako da ja koji to nemam, a svestan sam da neko ima, POMOGNEM?
majo, da li ti poznajes te 2 nazovi dr NADJU MARIC I dr ZORANU?! cura moze da ode tamo jedino u slucaju da ima „zanimljivu“ pricu,(tako njih dve nazivaju nove pacijente) ,2) toliko su dobre dr da pacijenti dolaze na kontrole svaki put u sve gorem stanju,i odlaze sa vecom terapijom,dok se njih dve smeskaju..samo u toku prosle godine 2 pacijenta su pokusala samoubistvo skocivsi kroz neobezbedjene prozore dr Nadjine klinike KCS BG,a ti curu upucujes na lecenje kod njih?!
samo da napomenem da je drugi skok mladica bio iz neobezbedjene kancelarije nacelnice Nadje Maric,i da je krajnji ishod bio fatalan,o cemu postoji zapisnik o uvidjaju u nadleznom MUP u! od doticne dr bolje da zatrazis savet za neku kozmetiku,valjda je bar o tome naucila nesto po salonima koje posecuje,a sto se lecenja tice savet potrazite kod pravog dr.
Marija ja kompletno sam imao isti problem kako tebi,od 17 godina… i lutao sam po bolnice svi snimki mi su bile ciste svi lekarstva komnacije sam gi pio i nemao sam nikakov efekt lezao sam po kliniki i nista….i za srecom posledni put lezao sam 2 nedeli i samo so 1 apce nozinan i mendileks sam se smirio. Znas da je mendileks za ukocenost,a nozinan je nevroleptik ima jako smiruvacko dejstvo… Sam gi imamo svii isti tvoi problemi dijagnoza mi je bio nestabina emocionalna licnost bordeline,to ni je bolest to je karakter i so tek na godinama ublazuje.ti preporacujem da pijes nozinan 2 po 100 miligrama dmevno 1 mesec da se smiris,pa posle 2 puta po 50 miligrama.. ja ni sam doktor vaka da ti govorim ova ti go pisem od iskustvo i hteo da ti pomognem.pozz se najbolje
imam tu dijagnozu
to sam skoro shvatio imao sam neku sifru i zanimalo me je sta je to
vi doktori to krijete to mi je prvo ne jasno cemu tolika misticnost
no ne bitno
zanima me sta mogu da uradim da mi ono kao bude bolje
po ovome sto sam gore procitao uklapam se u pricu cak i do naj sitnijih detalja
probao sam da pijem i nati deppresive i tu grupnu terapiju
lezao sam kao politoksikoman pa sam tako i lecen
da li postoji neka knjiga ili nesto slicno
ja zelim da probam samo lecenje
ne verujem doktorima
ne mogu prema njima da se otvorim do kraja
pa me zanima
da li bi mogli da mi p reporucite neku literaturu ili
nesto tako
http://www.superknjizara.hr/index.php?page=knjiga&id_knjiga=11289
Pokušavam pomoći prijateljici koja nije svjesna da joj treba pomoć. Upravo ova knjiga govori o tome. Sretno svima!
Ja sam odrasla sa ocem kom je dijagnostikovan granični poremecaj i mogu da kazem iz prisnijeg ugla da on nema pogled odraslog coveka na svet, ima decak- pogled a ne muskarac- pogled. To sam videla kad smo moj petogodišnji sestrić ja i on proveli dan na adi i reakcije njih dvojice su bile manje vise slicne. On nije u stanju da se ne boji sveta ne zapitkuje, trazi stalnu potvrdu da ga volim, ako ne dobije pocinje da trese glavom skače i smeje se kao klovn. Uz to malo povisi ton i gleda me, kao kad se mali nemanja naljuti kad mu ne damo slatko( jedino ne place kao nemanja jer mislim da bi onda to bilo jos očiglednije) ne place ali je besan i ljut i smiri se kad odspava. Bas kao klinci. Oni su takvi jer njima treba bezuslovna ljubav majke. Posto to samo od majke mogu da dobiju( a moja baka je umrla) njegov bes( mog oca) je naravno neograničen. Mislim da osobe koje dobiju autentičnu ljubav majke/ oca ne mogu da imaju ovaj problem. Razmislite da li ste ga i vi imali. Iz mog iskustva je tako.
Vidite,ja sam primetila kao i moji prijatelji gubitak pamcenja i to me bas plasi. Ja imam dvostruku licnost,kad sam sa nekim ja sam ja,a kad sam sama ja sam druga osoba. Kako naci pomoc bez znanja roditelja? I da je li je moguce da se sami izborimo sa ovom bolescu?
Postovana, verovatno ste precenili problem. Bolje je da se obratite strucnom licu kako biste dobili valjanu procenu da li zaista postoji problem sa pamcenjem. Pozdrav.
Da li je normalno da svoje granicne simptome ne vidim???
Obisao sam dosta psihologa/psihijatra i od toga pola njih mi je reklo da imam BPD
Fora je u tome sto ja to uopste ne vidim i ne mirim se sa tom dijagnozom.
Jednostavno ne vidim sebe kao granicara….
Imam neke simptome,ali nemam ni pola tih koji presudjuju…
Vidim sver crno-belo,problem sa identitetom i ljutim se za svaku sitnicu,ali ostale simptome nemam,ja cak najvise od svega volim samocu,a karakteristicno za granicare je da to ne vole…
Postovani, da li neko ko burno reaguje na nepravde raznih vrsta i ne moze da ih precuti nego se konfrontira, da li i taj neko moze imati ovaj poremecaj? Pitam za sebe, ono sto znam je da definitivno imam problem sa kontrolom besa, ali ne u interpesonalnim odnosima vec vise u odnosu na ljude koji rade u usluznim delatnostima ili sa ljudima koje silom prilika srecem, a na bilo koji nacin mi ugrozavaju moj mir i blagostanje i kojima se konfrontiram (neke komsije recimo) . Kad su u pitanju licni odnosi, ranije sam precutkivala probleme i nisam ulazila u konflikt, ali je to rezultiralo da sam prekinula i po 2-3 decenije duga prijateljstva, a sada mi se desava da prekidam prijateljstva i na prvi znak nepostovanja mene kao prijatelja i licnosti, odnosno kad vidim da prijatelj ima potrebu da me ponizi. U veze ne ulazim maltene uopste jer me smaraju sve te igrice, ne zanimaju me interesni odnosi, dominacija i kontrola i cim to osetim povlacim se. Nikad nisam imala nista ni nalik slicno ponasanju u smislu seksualno promiskuitetnog ponasanja, trosenja novca, rizicnog ponasanja bilo koje vrste, naprotiv, veoma sam odgovorna i prema sebi i prema drugima. Medjutim, ne mogu da razlucim da li imam to crno-belo misljnje/viziju drugih ljudi i sveta ili sam realna u proceni vecine danasnjih odnosa, gde se meni cini da ljudi mnogo trpe jedni od drugih, precute, pretrpe, ali se zato svete, uzvrate sa ponizavanjem sa svoje strane, ogovaraju, podmecu, pa se opet kao „mire“ i kao imaju prijatelje, duga prijateljstva, itd., medjutim, ja zelim iskrene odnose i da budem sa ljudima koji me iskreno vole, kao i ja njih i radije prekidam i budem spremna da budem i sama i bez i jednog prijatelja ma koliko to dugo trajalo. Poenta je, da vecinu ljudi na kraju dozivim kao bezobzirne sebicnjake koji samo misle na sebe, ali ja tu zavrsim sa njima, ne svetim se, razocarana jesam, ali nisam opsednuta. Da li ja imam samo problem sa kontrolom besa ili je je ona uvek udruzena i sa nekim ozbiljnijim stvarima?
Da li percepcija “konstantnosti objekta” predstavlja osnovu za promiskuitetno ponasanje ljidi koji imaju BPD ?
Повратни пинг: Šta se nalazi u pozadini posesivnog ponašanja - Vaš psiholog
Повратни пинг: Razumevanje kompleksne mentalne bolesti – Kvart Magazin
Повратни пинг: Šta je granični poremećaj ličnosti? - Trimo