U nekim situacijama je korisno a ponekad i neizbežno da iznesemo svoje stavove, mišljenja i kritike. Kritiku upućemo drugima ili sebi, onda kada procenjujemo da nešto nije uredu, da se nešto ne odvija na način na koji mi smatramo da bi bilo dobro da se odvija. Pored toga zašto kritikujemo, veoma važan aspekt kritike je i način na koji to činimo.
Način na koji kritikujemo može biti konstruktivan, koristan ili destruktivan, odnosno štetan. Kritika je konstruktivna kada njome postižemo neki cilj, kada postižemo željenu promenu u ponašanju osobe čije ponašanje kritikujemo. S druge strane destruktivna kritika ne dovodi do promene ponašanja već pre kod druge strane provocira ljutnju, distanciranost, konflikt, otpor i izbegavajuće ponašanje. U tabeli ispod dat je prikaz razlika između konstruktivnog i destruktivnog načina iznošenja kritike.
KONSTRUKTIVNA KRITIKA | DESTRUKTIVNA KRITIKA |
| Uvek se odnosi na ponašanje a nikada na osobu – na taj način se izbegava vređanje, poštuje se druga osoba, njeno pravo da pogreši i daje se mogućnost osobi da promeni dato ponašanje. | Kritikuje se osoba umesto ponašanja – na taj način stvara se prostor za javljanje ljutnje i otpora a smanjuje se mogućnost promene ponašanja, jer ponašanje se može menjati ali ne i osoba koja je predmet kritike. Vređanje predstavlja ujedno i izraz nepoštovanja prava druge osobe. |
| Upućuje se direktno osobi čije ponašanje je objekat kritike – na taj način izbegavaju se nesporazumi i konflikti. | Ogovaranje kod drugih, pasivna-agresivnost – umesto da kažemo osobi šta nam smeta, osobu ili njeno ponašanje kritikujemo pred drugima i kod drugih ljudi. To može dovesti do ljutnje i otpora. |
| Direktno iznošenje onoga što smatramo pogrešnim ili onoga što nam smeta – na taj način stavljamo osobi jasno do znanja šta nam smeta u njenom ponašanju i izražavamo stav da očekujemo od njega/nje da to i promeni. | Kritikujemo sporedne stvari umesto ono što nam zaista smeta – kritika nije konkretna, otvorena i jasna, kritika je u toj meri okrenuta ka vređanju da se ne uočava u čemu je osoba pogrešila i šta bi bilo poželjno da promeni. |
| Nuđenje rešenja – podrazumeva iznošenje konkretnih sugestija na koji se način problem može prevazići ili u kom smeru i kako bi bilo dobro menjati ponašanje koje je predmet kritike. | Naglasak je samo na kritici i zamerkama – ne iznose se mogući načini za menjanje situacije ili rešavanje problema, već je ceo fokus na onome što se smatra negativnim, pogrešnim. |
| Kritika se iznosi bez agresije, besa i svađalačkog tona ili težnje da se unizi drugi | Kritikuje se na agresivan ili ponižavajući način (vika, svađa, bes i vređanje) |
| Naglašava se i ono što je pozitivno a ne samo ono što je negativno u datoj situaciji ili problemu | Naglasak je samo na negativnom, osobi se ne priznaju nikakvi uspesi ili kvaliteti |
| Implicira očekivanje – očekuje se da osoba promeni ponašanje koje je predmet kritike ali se ujedno zna i da se to ne mora desiti | Implicira zahtev – od druge osobe se zahteva da nužno promeni svoje ponašanje, to podrazumeva zaboravljenje da drugi ljudi imaju slobodu odlučivanja |
| Ne provocira nužno kod druge osobe negativna osećanja ljutnje, povređenosti ili odbacivanja | Provocira kod druge osobe negativna osećanja ljutnje, povređenosti, odbacivanja i nepoštovanja |
Ako želite da utičete na druge, da oni promene ponašanja koja vam neprijaju ili čak smetaju, primenite konstruktivni stil kritike. Jedino na taj način izbegavate da kod druge osobe provocirate negativna osećanja i ponašanja (kao što su ljutnja, bes, svađe, distanciranje, izbegavanje i sl. ).
Kako možete uticati na druge ako se oni osećaju napadnuto, uvređeno, poniženo?
Ta osećanja mogu izazvati samo kontra-napad, agresiju ili povlačanje. Drugi će možda prihvatiti vašu kritiku samo ako osete da niste onaj koji vređa, napad i pokušava da kontroliše. Kao što je u tabeli izneto, predlaganje rešenja i isticanje pozitivnih strana situacije (a ne samo isticanje nečijih grešaka) može ublažiti negativni ton i osobu navesti na razmišljanje.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email: vlada39@gmail.com
www.vaspsiholog.com
5 thoughts on “Konstruktivna i destruktivna kritika”
Ocena 5
Poštovani Vladimire,
u ovom sjajnom tekstu koji mi je ukazao na mnoge moje greške, nisam mogla da ne primetim jedan pravopisni propust. U pitanju je reč „neprijaju“ u prvoj rečenici ispod tabele. Tačno bi bilo napisati to odvojeno – „ne prijaju“. Volela bih da mi učinite i da tu grešku ispravite, a predlažem i da u daljim pisanjima obratite pažnju na ovakve greške pre same objave članka.
Na kraju, htela bih da se zahvalim na ovoj super prilici da se isprobam u gorenavedenim veštinama.
🙂
Super prilika je Ok, a dobra prilika je u redu. Međutim, sasvim je sigurno da osoba koja je završila fakultet zna kada se „ne“ piše zajedno a kada odvojeno. „Tekst koji mi je ukazao na mnoge moje greške“ i „Super prilika da se isprobam u gorenavedenim veštinama“ – ovo je uznemiravajuće, sporno i zabrinjavajuće.
Ko je taj prelijepi momak ????? Zaljubila sam seeeee
U trenutku kada sam se obradovala da sam iz teksta mnogo naucila, usledio je komentar koji mi je moram priznati, za trenutak poljuljao taj osecaj.
Kada bolje razmislm, ipak sam srecna sto ljude ne analiziram ili pak osudujem, uglavnom se uvek trudim da pokusam da ih razumem.
Svakako za svaki ljudski postupak postoje razlozi koji moraju da se uzmu u obzir, sagledaju i saberu.
Na kraju, mnogo je lakse nauciti iz tudih gresaka, nego iz sopstvenih.