Ovaj tekst se dirketno nadovezuje na prethodni kada je bilo reči o prvih pet koraka programa upravljanja sobom koji se primenjuje kod klijenata koji pate od depresije. Tekst nastavljam prikazom šestog koraka u ovom tertmanu.

Korak 6. Uzroci negativnih događaja ili neuspeha

Primarni cilj ove etape sastoji se u razmatranju depresivnih elaboracija negativnih događaja ili neuspeha. Osobe koje su depresivne sklone su da negativne događaje ili neuspehe opisuju kao unutrašnje (oni sami su uzrok tih događaja), stabilne i generalne (jedna negativna situacija se generalizuje na ostale ,,sve je crno“). Psihoterapeut, koristeći primere, ukazuje na suprotne atribute takvih događaja. On iste događaje prikazuje kao spoljašnje (izazvane spoljašnjim faktorima), nestabilne (ne mora značiti da će se uvek događati) i specifične (to što se desilo vezano je samo za tu situaciju i ne mora značiti da će važiti i za ostale). Na primer, klijent može biti depresivan zbog toga što već dugo ne može da nađe posao i pritom govori sebi kako je to zbog toga što je nesposoban, i kako nikada neće naći posao, i da je on neuspešan u svim životnim sitacijama. Zadatak psihoterapeuta je da za ovakvo razmišljanje ponudi drugačiju alternativu. On objašnjava klijentu kao to što ne može da nađe posao može biti pripisano opštoj lošoj situaciji u zemlji, i kako ne mora da znači da on nikada neće naći posao već je to trenutno stanje i da to nikako ne znači da je on neuspešan generalno u svim životnim situacijama. Najbitnije je ukazati na to da uzrok negativnih događaja nisu oni sami već da negativni događaji mogu često biti izazvani spoljašnjim okolnostima. Istovremeno, klijent se ne ohrabruje da misli da je samo on uzrok pozitivnih događaja niti da uzroci pozitivnih događaja ne mogu biti spoljašnji. Umesto toga, podržava se izbalansirano i realistično razmišljanje nasuprot pesimističkog razmišljanja koje je karakteristično za depresivne osobe.  Na kraju ovog koraka, klijent dobija zadatak da nastavi sa praćenjem veze između pozitivnih događaja i raspoloženja i zabeleži bar jednu pozitivnu rečenicu o nekom negativnom događaju svakog dana pripisujući mu spoljašnje, nestabilne i specifične osobine. Na primer, ,,Moj prijatelj me nije pozvao danas zbog toga što je bio zauzet na poslu. Siguran sam da će me pozvati sutra ili nekog sledećeg dana“.

Korak 7. Postavljanje ciljeva

Svrha ovog koraka je da ukaže na to da su teškoće i sputavanje samog sebe u postavljanju ciljeva i ostvarenju postignuća takođe komponente koje održavaju i razvijaju depresiju. Ciljevi organizuju ponašanje, a nedostatak ciljeva ili postavljanje ciljeva koji su neodređeni ili nerealistični, je obično karakteristika depresivnih klijenata. Depresivne osobe se obično osećaju beznadežno u vezi sa ostvarivanjem svojih ciljeva i fokusiraju se više na to kako će odustati od cilja nego na to kako da pristupe njegovom ostvarivanju. U ovoj etapi psihoterapeut uvodi klijenta u vežbu o postavljanju ciljeva i uči ga bazičnim načinima ponašanja koje treba preduzeti u vezi sa tim. Prvo, cilj treba definisati pozitivno (npr. ,, Želim poboljšati sopstveni izgled.“, umesto, ,,Želim da na izgledam ovako zapušteno.“). Drugo, cilj treba da bude takav da ga je moguće realno ostvariti u datom vremenu pod datim okolnostima i da je pod kontrolom klijenta (npr. ,,Vežbaću jednom nedeljno i smršaću par kilograma za mesec dana.“, umesto, ,, Vežbaću svakog dana i smršaću deset kilograma za mesec dana.“). Treće, klijent treba biti fokusiran na konkretne ciljeve. Ciljevi mogu biti postavljeni kratkoročno (npr. ,, Danas otići u nabavku namirnica“.), za srednji rok (,, Završiti poslednji semestar na fakultetu.“) ili dugoročno (,,Sačuvati novac za kupovinu novog štapa za pecanje.“). Klijentu se zatim postavlja zadatak da definiše jedan cilj na čijem ostvarenju bi voleo da radi u proteklih nekoliko nedelja. Kada je cilj definisan, potrebno je definisati manje ciljeve odnosno subciljeve u okviru njega i specifična ponašanja koja će doprineti neposrednom ostvarenju manjih i posrednom ostvarenju većeg cilja. Za domaći zadatak, klijent i dalje ima obavezu da prati događaje i raspoloženja vezana za njih kao i da uloži energiju u ostvarenje subciljeva koji se onda beleže kako pozitivni događaji.

Korak 7. Nagrade i motivacija

Na početku ovog koraka razmatra se o napredku i preprekama koji su nastupili u vezi sa postavljanjem calja. Ujedno postavljanje ciljeva je glavni deo ovog programa. U okviru ovog koraka psihoterapeut govori o tome kako nagrade i kazne utiču na ponašanje i kako ljudi mogu sami sebe nagrađivati i kažnjavati. Način na koji se obraćamo sami sebi, može imati funkciju samonagrađivanja ili samokažnjavanja. U okviru depresije postoji malo samonagrađivanja na putu ka ostvarivanju ciljeva i sa druge strane veoma mnogo samokažanjavanja ili samoosporavanja na ovom putu. Suština ove etape je da pomogne klijentu da sastavi listu  nagrada za sebe kako bi povećao sistem samonagrađivanja u slučaju postizanja pozitivnih ponašanja. Fokus je na konkretnim i materijalnim nagradama. Nagrade moraju biti takve da: 1) će klijentu doneti uživanje, 2) su različite po važnosti, 3) su lako dostupne. Nagrade mogu biti po prirodi materijalne, opipljive (npr. nova knjiga, novi odevni predmet) ili to mogu biti aktivnosti koje donose zadovoljstvo (odlazak u bioskop). Kao zadatak, klijent pored toga što i dalje treba da prati povezanost promena ponašanja sa promenom raspoloženja, da izabere nagrade koje koje će biti motivatori za ispunjenje subciljeva.

Korak 9. Nagrade i rečenice o sebi

Na početku se posle revidriranja zadatka iz prošle sesije, klijent upoznaje sa idejom da se pozitivne rečenice o sebi takođe mogu koristiti kao nagrade. Klijent treba da identifikuje samonagrađujuće rečenice koje (1) su fokusirane na postignuća, (2) služe jačanju željenjog ponašanja, (3) služe razvoju pozitivne samoprocene i samopuzdanja. Klijent modelira izraze koje bi inače uputio drugima ali ih u ovom slučaju upućuje sebi (npr. ,, Uradio si odličan posao!“). Zatim, klijent beleži najmanje pet rečenica koje će mu služiti kao motivatori za cilju usmerena ponašanja. Domaći zadatak sastoji se u tome da klijnt počinje da koristi pozitivne rečenice o sebi, kao nagradu za izvršene subciljeve.

Korak 10. Pozitivna lista

Prisustvo negativne slike o sebi je takođe karakteristika depresije. Negativističko sagledavanje sebe proizilazi iz navike depresivnih osoba da pažnju usmeravaju na negativne stvari, pripisujući negativne osobine pozitivnim i negativnim događajima, ne vide progres u postizanju ciljeva, i prema tome govore o sebi na veoma negativan način. Slika o sebi može biti definisana kao skup rečenica upućenih sebi koje osobe svakodnevno izgovaraju. Od klijenta se traži da identifikuje i zapiše najmanje pet uopštenih pozitivnih rečenica o sebi (npr. ,, Lojalan sam svojim prijateljima.“, ili, ,,Dobar sam u rezbarenju“). Kod depresivnih osoba ovaj proces je jako težak jer oni umanjuju vrednost svojih pozitivnih osobina. Takođe, može se zahtevati od klijenta da neke od tih rečenica izgovori glasno. Na kraju seanse kao domaći zadatak klijent ima da zapiše pozitivne aktivnosti što će zapravo biti primeri opštih pozitivnih rečenica o sebi. Takođe, svojoj listi rečenica o sebi treba dodati još neke kvalitete koje je kod sebe opazio.

Korak 11. Pregled i nastavak

Cilj poslednje seanse je da se pomogne klijentu da asimilira i implementira znanje svega što je naučio tokom programa kao bi imao dugoročnu korist za sopstveno funkionisanje. Ova seansa takođe počinje pregledom domaćeg zadatka i razgovorom o tome šta je klijent uradio povodom postavljanja i ostvarenja njegovih ciljeva. Ovde on može da govori o tome koji su mu od prethodnih koraka bili najviše od pomoći, kao i koji su mu domaći zadaci najviše koristili. Psihoterapeut evaluira koliki je napredak klijeta i još jednom pravi pregled svih etapa kroz koje su zajedno prošli. Klijent se takođe ohrabruje da nastavi sa korišćenjem stečenih veština upravljanja sobom kako bi održavao efekte koje je postigao tokom programa razmatrajući svoja ponašanja, raspoloženja i rečenice o sebi.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog