Osobe koje su preterano posesivne često nemaju uvid u to da imaju ovu vrstu problema. Ono što doprinosi održavanju ovog problema nije samo odsustvo uvida već i stalno pripisivanje uzroka strahovanja spoljnim uzročnicima. Ovde je reč o mehanizmu odbrane koji se naziva projekcija. Osobe koje su preterano posesivne su sklone da svoje strahove, bes i kontrolišuće ponašanje pravdaju postupcima druge strane. Oni jednostavno ne uviđaju i odbijaju da shvate da je uzrok njihovog disfunkcionalnog ponašanja unutar njih samih a ne spolja (česti uzroci posesivnosti su: nesigurnost u sebe, strah od odbacivanja i povređenosti, stid, negativna slika o sebi). Imajući to u vidu, na posesivnost treba gledati kao na simptom pre nego kao na neki poseban i izolovan fenomen. Kao što je alkoholizam u početku samo simptom (pokazatelj da postoje dublji nerazrešeni psihosocijalni problemi) tako je i posesivnost pokazatelj postojanja više emocionalnih problema, pre svega problema sa emocionalnim vezivanjem, odbacivanjem i negativnom slikom o sebi.
Iz gore navednih razloga osobe koje imaju ovaj problem se retko kada samoinicijativno javljaju za pomoć i psihoterapiju. Mnogo česće to čine njihovi partneri. Ako ste svesni da ste preterano posesivni, ako ste shvatili da to ponašanje ugrožava vašu vezu i vas lično onda ste dobar kandidat za psihološku pomoć ili samopomoć. U suprotnom potreban je ozbiljan i temeljan psihoterapijski tretman. U ovom tekstu navešću neke osnovne savete koji se tiču prevladavanja preterane posesivnost.
Priznajte sebi da imate problem
Kada vas strah od toga da ćete biti odbačeni, ostavljeni, prevareni ili iznevereni preplavi tako da ponovo počinjenete da razmišljate na uobičajeni, disfunkcionalan način, podsestite sebe da problem nije u vašem partneru već u vama i da je reč o vašim strahovima koje bi ste imali i kada bi ste bili sa nekim drugim partnerom. Priznajte sebi da se plašite da budete ostavljeni, povređeni ili prevareni. Budite svesni da se toga plaše i drugi ljudi. Podsetite sebe da čak i ako budete ostavljeni to ne predstavlja kraj vašeg ljubavnog života niti slom vašeg identiteta i integriteta.
Postavite sebi jasan cilj
Recite sebi: Želim da prevaziđem svoju nesigurnost u partnerskim odnosima, želim da prevaziđem svoje strahove (od odbacivanja, povređivanja i razdvajanja). Shvatite da ste odlučili da rešavate ovaj problem zbog sebe a ne zbog nekog drugog. Želite da pomognete sebi da se osećate sigurnije, kako bi ste mogli da se posvetite jačanju postojeće veze ili traženju nove. Najbolji način da nekog zadržite pored sebe jeste da se trudite i ulažete u zajednički odnos.
Uvažite pravo na slobodu
Podsetite sebe da i vi i vaš partner imate podjednako pravo na slobodu življenja, donošenja odluka, ponašanja i biranja partnera. Ako neko hoće da vas ostavi, on/ona ima pravo na to iako se to vama ne sviđa. I vi imate isto pravo. Kao što vi ne možete nekog prisiliti da bude sa vama ni vi ne možete biti prisiljeni na isto. Svako ima prava na slobodu izbora i slobodnu volju, makar to značilo i pravljenje grešaka.
Odustanite od traženja garancije da nećete biti ostavljeni ili iznevereni
Ni bog a ni osoba sa kojom ste u vezi vam ne može 100% garantovati da vas partner neće ostaviti. Zašto? Upitajte sami sebe, da li vi možete nekom 100% garantovati to što vi tražite da vama bude zagarantovano? Ako budete bili iskreni prema sebi shvatićete da je to neostvariv i nerealističan zahtev. Ako odustanete od ovog zahteva, vaši strahovi će se prepoloviti.
Promenite interpretativni okvir
Odustanite od vaših već unapred pripremljenih, pogrešnih i iskrivljenih interpretacija da vas partner vara, laže ili pokušava da vas ostavi. Shvatite da je reč o vašoj imaginaciji a ne realnosti. Vaša imaginacija je isključivo vaša i motivisana je vašim strahom. Ponašanje druge strane je samo okidač a ne uzrok vaše posesivnosti i strahovanja. Kada primetite da ste ponovo počeli da se samouznemiravate i da vas obuzima sumnja, prekinite taj lanac misli.
Odustanite od kontrolišućeg ponašanja
Prestanite da proveravate vašeg partnera (ne preturajte po njegovim/njenim stvarima, telefonu, kompjuteru i sl., ne raspitujte se kod drugih ljudi itd.). Ova ponašanja samo potkrepljuju i pojačavaju vaš strah i vaše sumnje. Ako prekinete to ponašanje javiće vam se strah sa kojim je potrebno da se suočite da bi ste prevazišli ovaj problem. Stoga budite hrabri i suočite se vašim strahom umesto da stalno bežite od njega time što ćete kriviti i kontrolisati druge.
Suočite se sa strahom
Suočavanje sa strahom je jedini put za njegovo prevazilaženje. Recite sebi: Ako budem ostavljen ili odbačen to ne znači da sam to zaslužio niti to znači da samnom nije nešto uredu. To ništa ne govori o meni kao osobi. Odbacivanje je samo neprijatno ali ne i užasno. Kada počenete da se suočavate sa vašim strahovima oni će polako početi da se smanjuju i javljaće se sve ređe. Morate biti istrajni i dosledni u tome. Suočavanje sa strahovima je proces koji zahteva strpljenje, doslednost, samoohrabrivanje.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email: vlada39@gmail.com
www.vaspsiholog.com
45 thoughts on “Kako da prevaziđete preteranu posesivnost”
Cao,imam problem,mislim da imam strah od ostavljanja i da sam posesivna,sve ovo sto citam ima veze s mnom,iako meni to potice od kad sam imala neki 13 godina,kad me mama ostavila i otisla od tate,zato imam problem sad sa momkom,veoma sam nesigurna u sebe,iako imam dovoljno razloga za drugacije ….ne znam sta da radim,koga da pitam,kako da mi se pomogne zelim samo lep zivot …i da momak i ja budemo srecni
Posesivnost je nesto sto se moze resiti, prvi korak je da uvidite da imate taj problem a onda se prihoterapijskim tretmanom taj problem moze dalje resavati. Pozdrav.
ja sebe pronalazim skoro u svakom polju, cesto preispitujem sebe i razgovaram na neki nacin sa sobom. meni je najveci problem sto prosto imam neku potrebu posedujem osobu u smislu da imam svu paznju i da sve bude po mom i da znam svaki segment. a to dolazi iz straha da ne budem povredjen, prevaren, ostavljen. jer posvesno mislim da ako ja imam kontrolu nad osobom onda do toga ne moze doci. takodje trazim stalno neke iskaze ljubavi i cim ih nema, odmah krecu panicni strahovi, bez razloga sam sebi ubacujem neke bube u glavu. i onda krenem da prebacujem kako nista ne funckionise itd.. pokusavao sam da to kontrolisem, da pricam sam sa sobom, ali prosto ne znam kako.. ne znam kako da pomognem sebi… 🙁
Upravo ste opisali sve stetne posledice koje proizilaze iz posesivnog ponasanja, to je dovoljan razlog da se pozabavite svojim posesivnim ponasanjem. Kao sto verovatno i sami zakljucujete problem lezi u Vama, i to usled strahova koje ste naveli. Potrebno je da potpuno promenite nacin reagovanja i smanjiti te strahove tako sto cete promeniti Vas nacin razmisljanja. Obicno su u osnovi takvih strahova apsulutisticki zahtevi da Vi NE SMETE biti odbaceni, prevareni i da ako se to desi to je necete moci da prezivite i sl. Mozete nam se javati i zakazati savetovanje ukoliko budete hteli da radite na ovom problemu. Pozdrav.
a sto je najtuznije iz tog razloga su mi propale 2, 3 veze… koje su bile veoma lepe… i svaki put sam ja prekinuo. iz straha da ne budem povredjen.
i emocionalno ucenjujem u smislu, ja se zrtvujem.. dajem sebe… itd. itd.. :/
Potrebna mi je pomoc.Recimo da imam problema sa deckom tj.buducim muzem.Dok smo zajedno sve je u najboljem redu.Medjutim,cim ja odem kod svojih roditelja bez njega a ne zivimo u istom mestu,nastaje katastrofa.Njemu raste krvni pritisak,ima glavobolje,a posebno je naporna psihicka tortura koju trpim.Od ucena kako ce me ostaviti ako se ne vratim kad on zeli do toga da ce umreti bez mene.Pritom,od mene ima potpunu slobodu a ne moze da shvati da je meni dolazak kod roditelja izduvni ventil.Uz to,posecujem ih jednom u 2 meseca na nedelju dana.Sve ostalo vreme sam gotovo 24 sata dnevno uz njega.Ne moze da prihvati da ga nisam prevarila iako i sam zna da nisam i da to nije u mojoj prirodi.Jako ga volim uprkos svemu.Molim vas,pomozite mi.Kako je najbolje da se postavim u svemu ovome?
Postovana, malo je nezgodno kada zelite da resite probelm koji nije Vas. Naravno, odrazava se na Vas ali problem ima Vas partner. Verovatno ste vec pokusali da mu objasnite da Vi prosto volite da idete tamo i da je to za Vas neki vid odmora, ali druga strana ne veruje i ne zeli to da prohvati jer Vas zeli non-stop uz sebe. Pokusajte da mu predocite da je i Vama tesko da vodite takav zivot, gde ne mozete da radite nesto sto Vas cini srecnom i da je i Vama od toga psiho-fizicki lose, mozda Vas „cuje“ a mozda i ne-ali budite uporni.Poenta je da shvati da je njegovo ponasanje disfunkcionalno i da bi trebalo da ga koriguje ukoliko zaista zeli da i jedan i drugi budete srecni u vezi. Pozdrav.
Jako je to nezgodno.Probala sam na razne nacine da mu to objasnim ali on to ne zeli da shvati.Sad sam kod roditelja i nocas sam istrpela uzasnu torturu.Bilo je tu i uvreda,pominjanja mog nekog bivseg,pa cak i mojih drugova,sa kojima zbog njega i nisam u kontaktu vise.Cak je isao dotle da kaze kako ja ovde,verovatno,imam jos nekog pa zato dolazim sama.Rezultat svega je da sam ja,pored neprospavane noci,zaradila aritmiju i uzasnu glavobolju.Vise ne znam sta da radim.Izvinite sto vam ovako nasiroko pisem,moram sve ovo da izbacim na neku stranu.
Jos jedno bih dodala.To je da se ja,od preterane akumulirane nervoze i stresa,vracam svom starom problemu grickanja noktiju.Ne znam kako da ovo resim jer on ima podrsku njegovih za to.Zapravo,ne toliko podrsku koliko imam utisak da njegovi idu linijom manjeg otpora i ne zanima ih da mu neke stvari malo objasne.
Postovana, izgleda da je slicaj ozbiljniji samim tim sto vi imate izrazene psiholoske i somatske smetnje. Ono sto je najvaznije je da sacuvate sebe i svoje zdravlje. Mozda Vam raskid sada izgleda nezamisliv ali na duze staze to je najbolje resenje. Zapamtite ne treba Vam veza koja steti Vasem zdravlju. Ukoliko ne mozete sve to sami da pregurate, javite nam se za psiholosko savetovanje kako bismo mogli adekvatnije da Vam pomognemo. Srdacan pozdrav.
Ja znam da sam posesivna osoba,ne treba mi potvrda…Ali nekako sam razmislila,zagledala dubokooo sustinu i shvatila da je ta posesivnost koju osecam u ljubavi produkt straha od gubitka,jer mi je brat poginuo,nekako je to bilo iznenadno,nezamislivo,neprihvatljivo a dogodilo se…tako je i sa posesivnoscu,valjda svi mi koji smo izgubili,a preziveli,plasimo se ponovnog gubitka,sto je normalno skroz.Najgore je biti svestan problema a i dalje biti u problemu.Samo,ja jesam posesivna ali ne pokazujem,nego gusim sebe,bez potrebe,iz straha da ce svata lepota,ljubav i sreca da nestanu…Verovali ili ne,tek kada sam ovako ovo napisala postalo mi je jasnije,i lakse…treba pricati o problemima,o bolestima,o besparici…mnogo je lakse kada znamo da se jos nekom desavaju slicne stvari…nije to sramota biti psihicki rastrojeni,tose leci kao i prehlada,ili bilo koja druga bolest,samo sto , draaaaagi moji ljudi kada smo fizicki bolesni tesko da tozavisi od nas,alipsihumozemoda lecimo sami,i budimo srecni samim saznanjem da mozemo sve sto pozelimo,samo ako se potrudimo…i teseci druge na najbolji nacin pomazemo i sebi samima da lakse shvatimo i izborimo se sa problemima. Tako da,“ Posesivci“ glavu gore,zabranite sebi njuskanja,uzivajte u trenutku,vi imate problem,zasto zbog njega gnjaviti druge…I kao sto doktor kaze necete umreti ako vas neko ostavi,ma koliko i ja sama to mislim,to je nemoguce…A i gledajte na svaki gubitak kao na sansu za nesto novo…
Znam da sam posesivna. Ne znam samo kako da prevazidjem to. Zadovoljna sam sobom, imam dobar posao, dobrog decka, dobre drugarice…nemam razloga da mislim drugacije i da nemam nekog samopouzdanja, mislim da cenim sebe. Imam vezu 8 godina, planiramo naredne godine i da se uzmemo, ali meni mnogo stvari smeta, on nema vise drugarica, izlazi nekad samo sa drugovima koje odlicno znam, a meni nekad i to smeta, ali ne smeta mi sto je otisao negde i da mu ja ne verujem, verujem mu, niikada mi nije dao povoda da drugacije razmisljam, ali mi smeta sto nije samnom, ako dva puta za redom ode sa drugovima na kafu ili u grad ja odmah se ljutim, a gde sam tu ja…..aaaa kada mene drugarice zovu uvek izadjem, nijedna nema vezu pa cesto izlaze zajedno i ja uskacem sa njima mnoooooogo cesto i on mi nikad nista ne kaze. A meni smeta, i onda me to gusi, i nervira me sto se osecam tako, nije zasluzio to, i mnogo je pocelo to da mu smeta, dovoljno je da mu kazem ok ako mi javi da ce na kafu(znaci da mu ne tepam, dobro duso, bebo, sreco itd) da on poludi onda, i vidim da nema vise zivaca za moju posesivnost tako da mooooolim za pomoc…:/
Postovana, ukoliko ste u mogucnosti javite nam se za psiholosko savetovanje; problem koji ste opisali se moze resiti ali morate ga dobro osvestiti i pravilno postupiti u odredjenim situacijama (u kojima sada kao sto Vam je jasno postupate pogresno i narusavate normalno funkcionisanje u emotivnom odnosu koji imate). Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Ista sam bila i ja, nikad povoda za ljubomoru, pokazivana uvijek paznja, al uvijek mi tesko padalo kad bi izasao s prijateljima, da ne kazem dva puta za redom. A ja jesam izlazila, kad god sam htjela i to bez prigovora, dapace uz njegovu podrsku. Isto kao i vi osijecala sam se ruzno zbog toga, ali ta neka posesivnost, tak neki strah, bi nadjacali. Nisam se voljela takvu. Osijecala bih se slabom i nepostenom zbog toga, bas bezveze, al zalud. Opet bi to u proj zgodi iskocilo iz mene. Razveli smo se zbog niza drugih elemenata. Ali ja sam sad bolje, u vezama nakon razvoda puno opustenija, tolerantnija. Micem mogla bih rec s prilicnom lakocom, tu posesivnost cim se pojavi..samo si kazem a ne ne, tp je onaj stari stari strah, obrazac, ono sto vise nisam i ne zelim bit. Jest da su veze povrsnijeg tipa, al prije nije moglo ni u takvima. Ko da sam nekako prevazisla sebe i sretna sam zbog toga. A desilo se vise kao odluka da ne zelim bit takva, posesivna i naporna, da sve ostale kvalitete koje imam pocnu zajedno s posesivnoscu blijedit u njegovim i mojim ocima. Sretna sam
da sam na mjestu tvoga decka ja bih prekinula vezu sa tobom, jer ljubomora i posesivnost ubijaju ljubav., sa osobama kao sto si ti (kako si se sama opisala tesko je zivjeti). Savjetujem svima koji se nadju u situaicji da samo pozanju takve osobe u sirokom krugu ih zaobilaze i da ne trose svoje zivotno vrijeme bez veze 🙂
pokusaj traziti pomoc !!!
Mnogo sam posesivna! Mislim da sam presla sve moguce granice. Cesto mi je zao decka zbog mog ponasanja i bezbroj puta kazem sebi da cu se promeniti i ulepsati nam vezu, ali cim se nadjem u „kriznoj“ situaciji nemam vise kontrolu… Ne znam vise kako da prevazidjem ovaj problem (koji je sve veci i veci). Imam samopouzdanja i verujem decku da me nece prevariti, stvarno mu verujem i nije problem u prevari ili ostavljanju, vec u tome da ne pogleda neku drugu (ne mislim na flert) ili ima bilo kakvu konverzaciju sa zenskim polom. Svesna sam da preterujem i da nema razloga za losim osecajem, ali ne znam kako da se izborim sama sa sobom. Sramota me je i da pricam o ovome, pa se nadam da cete mi dati bar neke smernice. Veza nam je na pocetku bila savrsena, a sada smo pred raskidom zbog mojih scena. Stalno se trudim da bude izolovan, da budemo sami, da imam apsolutnu kontrolu nad njim. Vise nema ni jednu drugaricu. Ono sto je najbolesnije, nikada ne zelim da bude u blizini mojih drugarica, i to su zene… Ne mogu da shvatim zbog cega sam postala ovakva, ranije sam bila susta suprotnost, devojka kakvu bi svako zeleo, normalna, opustena, pozitivna, a sada me je sramota svog ponasanja. Nekada imam trip da ako ga ne kontrolisem, ne smaram, ne ispitujem i ne zabranjujem da ce on pomisliti kako ima dozvolu da radi zabranjene stvari, pa zbog toga nastavljam sa takvim ponasanjem. Kada sam smirena i realna, znam da ne radi i ne bi zeleo da radi takve stvari i da je on svojom voljom sa mnom. Ovakvih tripova vise nema, to je nesto sto sam uspela da prevazidjem, ali moje celokupno ponasanje stvarno nije normalno…
Nisam imala nikakav gubitak ili dozivela ostavljanje, ne znam razlog svoje posesivnosti. Molim Vas za neki savet!
Pozdrav!
Postovana, ljubomoru i posesivno ponasanje koje je prati treba „izbaciti“ iz emotivnog odnosa. Vi ste svesni toga i to je prvi korak, sledeci korak je menjanje pogresnih uverenja koja imate kako bi se posledicno promenilo osecanje ljubomore i posesivno ponasanje. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da resite ovaj problem. Srdacan pozdarav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Postovana, ljubomoru i posesivno ponasanje koje je prati treba “izbaciti” iz emotivnog odnosa. Vi ste svesni toga i to je prvi korak, sledeci korak je menjanje pogresnih uverenja koja imate kako bi se posledicno promenilo osecanje ljubomore i posesivno ponasanje. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da resite ovaj problem. Srdacan pozdarav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Poštovanje, imam taj problem .-( i voljela bih ga riješiti pa bih Vas molila za pomoć, lijep pozdrav.
Takođe sebe pronalazim u ovoj situaciji. Oduvek sam sklona kontrolisanju, perfekcionista sam i nekako uvek smatram da sam ja ta koja na sve utiče, koja odgovorna za sve, a najčešće KRIVA ako nešto nije kako treba. Teško prihvatam kada nešto nije onako kako sam ja zamislila. Odnedavno sam postala jako posesivna i nesigurna, iako ljudima delujem kao jako staložena i veoma samopouzdana osoba. Trenutno sam na životnoj raskrsnici u smislu svojih ciljeva, planova itd. i sve mi je potpuno neizvesno, što me čini nervoznom i zabrinutom (iako znam da to ništa ne menja niti pomaže). Ono što je pogoršalo moju nesigurnost, jeste to da mi je dečko rekao da nije siguran da li su njegova osećanja dovoljno jaka kao moja, ne želi da raskinemo niti bilo šta slično, divan je prema meni kao i uvek, ali eto. I ja onda razmišljam o tome, pritiskam njega, svesna da ga time mogu udaljiti od sebe, nervozna sam i plačljiva kada me uhvate takve misli, osećam se potišteno i tužno, iako mi je sa njim divno. Ne znam kako da se oslobodim te stalne sumnje i jednostavno se opustim i pustim stvari da idu svojim tokom, jer znam da ne mogu ja da promenim nešto što druga osoba misli, oseća itd….Mrzim što sve to znam, i ne mogu da se nateram da se opustim i prekinem sa tim, pa se osećam još očajnije. Dodala bih da sam jako sklona anksioznosti i prepoznajem sve simptome, jer sam se ranije lečila i od depresije i anksioznosti.
poštovanje.Imam problem takoder i htio bi da mi neko pomogne ili da savjet bia bi od velikog znacenja i bio bih veoma zahvalan.Evo ovako imam curu koju jako volim ali bas jako i cijenim i zelim je ozeniti vec smo skupa 4 godine za 4 miseca i ona voli mene to sam siguran.A sad je meni ovakav problem ja nju volim dao bi sve za nju ja imam 25 ona 22 ona je nakon zavrsene skole odma dobila posao za stalno kupila auto nakon godinu dana ja sav sretan pomoga joj u svemu platio pola reg. uvik joj sve pomognem prije posla njenog provodili smo 24 sata skoro skupa ne toliko ali ok i evo sad je to nekako sve prestalo manje se vidamo tj. vidamo se u tjednu 5 dana od 7 sto je ekstra ali to je meni sad nekakav kao šok sto se manje vidamo ona zeli s prijama na kavu, sto prije nije kuzim nije imala kako i s cim i sve razumim ali meni je to sve sok teski sok i ja je pustam i sve ok sta je normalno i onda u meni prokuha krv zasto ona to ide ja san njoj dosadan nezeli me vise i svakakve gluposti pa mislim da me zeli ostaviti a ona mi sama govori pa pusti me malo da disem da se druzim s prijama idem negdi snjima i takve stvari nemoj me toliko vezati i ja nikako da shvatim zasto je to tako i zasto sam ja takva ja imam neki strah da je ne izgubim ali ona uporno i u placu meni govori pa ti si ljubavi meni sve i zelim samo tebe i stobom ali moras me malo pustati s drugima s prijama nikad nisam pogledala drugog niti pomislila samo zelim malo s prijama biti i onda opet ja i moje glupe fantazije u glavi kako da ih se rjesim kako muce me priznajem nekopam joj po mobitelu niti imamo fb ni ja ni ona to nas ne zanima nepitam je puno kad je s prijama ni di su bile ni sta su radile ali opet u mojoj glupoj glavi neke fantazije zeli prekinit nisan joj napet itd itd nekuzim zasto to ako sam siguran da je iskrena prema meni i vjerna i ja njoj napravio sam neka sranja koja smo prosli i zaboravili nista veliko mene udre depresija i tuga neka kad ona ode snjima a ja ostanem sam sta da radim neki savjet molim lipo
Postovanje,
Dugo sam u vezi,12 godina, imam 27 godina a moj decko 29, mnogo se volimo ali naravno i imamo problema i to vecinom zbog mene. Mnogo sam ljubomorna, da opterecujem ne samo njega nego i sebe. Nemam razloga za ljubomoru ,nikada mi nije davao povoda, mnogo je pazljiv i uvijek je tu za mene, planiramo uskoro i zajednicki zivot. Od pocetka nase veze bila sam ljubomorna i kroz vezu sve vise i vise, provjeravam mu telefon, stalno ga ispitujem gdje je, skim je, ima li tu cura kad izadje sa drustvom, zovem ga stalno, zahtjevam da mi se svako malo javlja, u sustini strasno naporno. On se skoro zaposlio, tako da su i tu nastali problemi, stalno ga ispitujem prica li sa kolegicama, sta prica tako da je to postalo stvarno naporno. Govori mi da me voli da se smirim, da ne bi bio toliko dugo samnom da zeli nekog drugog. Mozda je moj problem specifican, ja nemam strah da ce me prevariti, znam da nece, vec imam strah da se moze zaljubiti u neku curu, tako da pokusavam da ga izolujem iz zenskog svijeta zbog straha da se on ne zaljubi u drugu i da me ostavi. On mi na to kaze pa kad se nisam za 12 godina zaljubio u neku drugu i kad posle toliko godina volim tebe nece se to desiti. Kroz te moje napade ponekad mi kaze ja ne mogu citav zivot zivjeti tako sa tvojom sumnjom i provjeravanjem, ne zelim da navece dolazim kuci i da se svadjam zasto sam snekom kolegicom pricao. Najgore od svega je sto mi sve govori i sto nista ne krije od mene i onda mi kaze pa jel te trebam poceti lagati i kriti stvari od tebe da ne bi imali problema. Molim Vas za savjet, zelim da imamo srecan zajednicki zivot ali bojim se da cu ga ja unistiti.
Zaboravila sam napomenuti da se trenutno lecim od anksioznosti. Nisam u mogucnosti da dodjem na savjetovanje pa bih Vas molila za savjet.
Srdacan pozdrav
Cao svima,
Imam 25 godina, i u zadnjem periodu veze prepoznajem neke negativne paterne u svom ponasanju koji se poklapaju sa prethodnom vezom. Citajuci Vase tekstove i komentare drugih korisnika ovog sajta apsoutno sam se prepoznao, i to jasno i glasno sebi sad priznajem. Apsolutno sam svestan da mnogo veliki napor je potreban da se ulozi da bi se prebrodilo sve ovo, ali mislim da je to neophodno kako bi se normalno nastvilo. Video sam da osovna stvar koja treba da se uradi jeste zaustaviti svoju imaginaciju u takvim situacijama, tako da me interesuje neki koristan savet povodom toga, a da nije prestani izisljati stvari 🙂
Pozdrav
Postovani, ljubomora kao emocija i posesivno ponasanje se mogu uspesno tretirati psihoterapijskim postupcima. Najbolje bi bilo da nam se javite i u okviru seansi dobijete odgovor i korisne tehnike za prevladavanje ovog problema (opis tehnika bi traju previse i nemoguce je to izvesti putem posta). Srdacno, Sanja Marjanovic dipl. psiholog
Definitivno se pronalazim u svim ovim situacijama. Dok mi je decko tu dok je sva njegova paznja skoncentrisana na mene imam osecaj kao da smo savrsen par, cim je delimicno okupiran drugim stvarima mislim da me ne voli itd.u tim momentima ne mogu da obuzdam sebe, napadam ga i svasta mu kazem. A da ne govorim o situacijama u kojima ga proveravam i sl.tipa ode sa drugom na bazen, i kad neko izbaci tog dana slike na fejs jurim u pozadini njega, jer mozda je sa nekom drugom… I tome slicno… Ja se osecam lose a tek kako je njemu ne mogu ni da zamislim, ali on tako nesto trpi dve i po godine i nikada ga nisam uhvtila u lazi ili nasla neku poruku,nista sto bi me nateralo sa sumnjam. 🙁 ne znam kako da se izborim sa sobom… :-/
I molim Vas da mi date savet sta da radim i kako u tim trnutcima da se iskontrolisem? Hvala Vam unapred ;-(
Pozdrav svima.
Vidim da nas ima puno sto me dovodi do zakljucka da pojacana posesivnost i nije nesto toliko ne prirodno i bolesno.
Jednostavno, to zahtjeva razgovore koje ocito mi nismo u stanju vodit, cesto iz srama (kao ja) , ili poricanje (nemam taj problem)… ili mozda nemamo sa kime.
Bilo bi najbolje kada bismo mogli naci neke vlastite kontakte i hobije van veze, jer ako veza postane centar svijeta, tada cete sa razlogom biti ljubomorni i posesivni, jer ostati bez svijeta, to vjerovatno dolati u rang sa samom smrću.
Veza nije centar svijeta. Veza je nesto uz put Jednako brak. To nije i nesmje biti jedina tocka zivota. To pokazuje da smo zaista jadni, da nemamo svoj zivot i da smo poput one cendrave dijece koja traze da ih se stalno nosi u rukama, a svima su nam draza ona tiha diječica koja se znaju igrati sama i pustit mamu da kuha, pere, čisti, mama to mora… Jednako ako imamo zdravog (u glavi) partnera, i on ima neke zivotne obaveze i radosti koje mora, to ne znaci da nismo voljeni, kao i mama po svoje dijete, oni ce se uvijek vratit po vas, veseliji i zadovoljniji.
Vi ste isto „mame“, ali ste zapostavili sebe zbog „dijece“ a to nikad nije dobro ni za to dijete ni za vas same, jer nesretna mama je zalost za dijete samo.
Ja imam problem kao i vi ali ga ovakvim mislima ublazavam ili cak iskorjenim u kljucnim trenucima.
Svog decka , da mogu , izolirala bih od svih zenski, osjecam se uzasno lose cim vidim da gleda neku, pa i na ekranu. Koliko sam uzasna osoba sama vidim.
Evo sto meni pomaze, a znam da ce i vama.
Ta misao traje sekunudu.
Zamislim dvije djevojke i svog decka, jedna sam ja, pokunjena, jadna, ljubomorna, mrzim tu djevojku, mrzim sebe, njega…
Samnom se neda pricat, gledam kako da ga odvojim, promatram svaki njegov pogled… Uistinu jadno.
I ona… nasmijana, opustena, pricljiva, ne opterecena, ona voli zene, zene su njene prijateljice…
koja je privlacnija bilo kojem muskarcu?
Koja je pozeljnija?
Koja moze biti uzrok necije ljubomore tako divna i draga?
Sto se dogada?
Mi svoje strahove i misaone aktivnosti prenosimo u stvarnost, zaista postajemo manje privlacni i jadni takvi bez zivota i ovisni o decku/curi kao da su centri galaksija, ma tko je to vrijedniji od nas samih?
Da se mi izjedamo i bolujemo zbog obicnih smrtnika kao i mi sami?
Ne idealizirajte niciji drek.
Morate imati sebe, da bi imali drugog!
Smijte se, budite pprivlacni iz nutra, neka vase misli budu privlacne…
a potom ce netko moc biti ljubomoran jedino na Vas, ali vi ne na nikoga, jer ih volite.
Jer volite sebe.
Jer postojite.
Zamislite oslobađajuć osjećaj otvorenih veza…
Ljubav je sloboda… Ljubav vas je odabrala, BAS VAS od svih, budite sretni.
Ljubav nije naredba ni zadatak.
Cega se bojite?
Glavna misao:
VAS ZIVOT NIJE VEZA. To nesmje biti.
Nađite sebe u zivotu, i uzivajte u ljubavi ne optereceni.
Budite Vi privlacni.
Bravo eno carice!!! Veliki pozz za tebe i imas odlican stav i super razmisljas… :-* 🙂
Hvalo Ano. 😀
Puno vremena provodim analozirajuci sebe, druge, odnose… svasta.
Najnovije zapazenje koje zelim da osvjestimo mi koji prolazimo taj pakao autodestrukcije (jer ljubomora i nije nista drugo nego autodestrukcija) , je :
MI SVIJET NIKAD NE VIDIMO KAKVIM JEST (nitko), NEGO KAKVI SMO MI SAMI.
E sad… zvuci otrcano, ali ova recenica trebala bi napracit malu revoluciju u vasem razmisljanju ako je osvjestite.
Da pojasnim, osjecaj ljubomore je zaista proekcija vas, to zaista ne znaci da je partner takav, zaista nisu svi ljudi isti.
Par puta sam pogrijesila u svojim predvidanjima i shvatila, da sam ja uvjek vidjela nesto cega nema, moje strahove, nikad stvarnost.
Nisu svi ljudi labilni i nebi svi varali, ima moralnih likova, ali ono najbolje, ako vam partner kaze da vas voli, onda VJERUJTE, opustite se.
Pa i on je ljubomoran i strahuje za vas, pogotovo i u prvih par godina veze, umjesto da se uzasavate, sad biste trebali biti najopusteniji jer ljubav je jaka, i iskoristit taj period da svakim danom bude jaca i da svakim danom.on voli vas sve vise, a ne kvarit taj period svojim NE UTEMELJENIM strahovima.
Cak i ako je otisao van u disco, odaberite vjerovat, da pije i zabavlja se, prica sa svima, Ne J**e se :D.
Odaberite biti sigurni u to.
Npr, meni jako tesko pada gledat svog decka kako je onako sladak sa svim curama (i deckima), jer je takav, i zbog toga omiljen (PRVENSTVENO ja ga vidim takvim, to ne znaci da sve cure vide sto i ja, mozda ga neka nebi htjela, i to osvjestite, da idealiziranje vodi vasoj propasti)
Ako vam kao i meni tesko pada okrenite stvar u svoju korist po principu, kad ti zivot da limun, ti napravi limunadu.
A to cete postic ovako, ja ne zelim s njim van, on misli kako sam super.cura jer ga pustam da ima svoje „muske“ veceri, ne zelim ga zvat, ni poruke slat kad je vani, ne zelim se zamarat sta radi, sretna sam da ja to ne gledam, sta oci ne vide srce ne boli, jedino sto trazim da ne ostaje predugo, i on u meni vidi djevojku koja je ga ne pokisava vezat lancima, i iz zahvalnosti i srece sto ima vezu i slobodu, voli me vise nego ikad nakon svakog izlaska, i vraca se bas kako sam zeljela.
A ja u to vrijeme ili se zabavljam s frendovima, mamom, tatom, sekom, tako sve jedno… on ima utisak da imam svoj zivot, da sam samostalna, ispunjena, ne posesivna, a njemu je to tako privlacno, i vjeciti osmjeh na licu.
On ne zna da se iza toga krije ovo… taktika da sebe spasim od boli, ali ta taktika djeluje toliko pozitivno.
Ne zelim se maltretirat s kim je, sta je, kako je…
Kad se vrati, mozda mi se na licu da ocitat ta znatizelja i ljubomora, no trudim se to sakrit, on to ne primjeti a drugi dan sam kao nova, jedan zagrljaj i poljubac vrate mi vjeru i izbrisu moje muhe.
Primjetila sam.da kad mu kazem, idem polagat vozacki, idem na fitnes, idem simo tamo… da je i on ljibomoran 😀 ali iza one face koju i ja skrivam, pa vidim to, dakle decko te voli, i normalno je da se boji da ti ne upoznas nekog, ali i on sakriva jer zna da je ne utemeljeno.
Ako stalno i jako pokazujes ljubomoru, e onda on nikad nece biti ljubomoran.
Zamisli npr, da tebi decko stalno pokazuje koliko je ljibomoran, stalno te zivka i zeli te zavezat za sebe, bi li itko mogao biti ljibomoran na takvog decka?
Pa ne… Simpa je to, imponira jedno vrijeme, dok ne postane ne privlacno, ali nekako ne mozete se bojat da ce vam netko ukrast partnera koji u vama vidi Boga.
Zato pokazivanje ljubomore strogo zabranjeno, ta hladnoca je afrodizijak da vas zeli jos i vise.
Dakle, ako ne mozete podnjet njegovo sarmiranje drugih, jednostavno, ne idite van sa njim… a kad ode… JUST LET IT GO.
(Ako vam partner svaki vikend tulumari, ili cesce, tad on ima realan problem u ponasanju, ne ozbiljnost, i to moze biti vas argimenat da smanji, ili prekid)
Cesto se sjetite ovog JUST LET IT GOOOOO…
divan oslobadajuc osjecaj!
Pusti sve u krasan….
I zivi svoj zivot, nesto svoje… Nesto u sto on nece imat pristupa a sto ce ga zagrijati jos vise za vas…
Neka glupost…
Ako nista odite trcat svako vecer sa slusalicama i uzivajte u glazbi i osjecaju slobode. Vec ste privlacniji tako opusteni.
Evo jos nesto novo sto sam osvjestila i ne znam koliko ce vama pomoc, ali meni zasigurno je.
Neki dan citam, jedna zenska se pita dali partneri koji gledaju puno pornica i drkaju cesce varaju.
Sto je najgore, i ja sam se to pitala, mislim… takav libido, sigurno se manifestira i na tom polju…
Moj dragi ne znam koliko pornica gleda, no znam da dosta masturbira, i kraj toga sto i mene zadovolji kad god zelim… znala bih pomislit, on mora da bi moga varat vise nego itko.
Tu curu su svi napalo komentarima da nije normalna, da kakve to ima veze jedno sa drugim, i cudi me to kako oni govore da nema veze jedno s drugim, jer u mojoj nekoj logici ima…
Onda je jedan decko rekao:
Mi decki to radimo ne iz osjecaja nego iz potrebe, bolje ako imas decka koji cesce masturbira, on druge zene moze pogledat i koristit jedino kao mastu, njemu sex i ne predstavlja puno vise od potrebe koju moze zadovoljiti i bez da vara i krsi moralne teznje, imas deckiju koji nikad nebi sami sebi „zdamfali“ draze im.je da to neka druga umjesto njih napravi, nije bitno… sve je bolje od ruke…
Sto sam ovim htjela rec… kako mi se sad cijela slika preokrenula koju sam imala u glavi i kako su stvari sjele na.svoje mjesto kad sam osvjastila da sam opet bila u krivu jer sam opet gledala na stvari kroz svoje strahove, kroz svoje oci i promjenila pravu sliku.
Sjetite se koliko ste puta slozili crn scenarij, a na kraju nije bilo uopce tako kako ste mislili (to se svakodnevno dogada kad je ljubomora u pitanju, milijon puta ste krivo predvidjeli) i osvjestite da NE MORA UVJEK BITI TOCNO ONO STO MISLITE, i opustite se, ona/on je drugacija osoba od vas, ne mozete vi znati kako on/ona razmislja svojim mozgom, a svojim crnim predpostavljanjima (koja vjerovatno nisu tocna) samo SEBI radite bol i stetu.
Ja sam ponekad presretna kad vidim koliko je on razlicit od mene, i koliko zapravo uopce ne poznam njega jer unatoc mojim predpostavkama da ce me varat, lumpovat tra la la, pokazuje stalno suprotno, iako bas izgleda kao tip koji bi mogao biti zemskaros, no samo zato sto sve vise vidim koliko smo razliciti, i da njegov mozak nije moj, lakse mi je poklonit mu povjerenje.
Ma nece on postupit kako ja mislim da hoce, joj, joj, joj, enoooo.
Znaci…
Probajte vjerovat partneru, ne zato sto ste slicni, vec zato sto niste.
Niste.
Imajte to na umu.
Ali osvjestite svoje slicnosti, npr, vi volite kad vas ljudi vole, jel da?
Kad su pomalo zeljubljeni u vas.
Svi mi to volimo.
To je potvrda naseg postojanja.
Znaci li to da cete otic u krevet sa svakim?
NEEEEE. Cak i da je najzgodniji/ja, vjerovatno neeee. Jer imate decka/curu koju volite, jer je on/ona najljepsa na svoj nacin.
(koja je ljepsa? Megan Fox ili Angelina karikiram? Svaka je prekrasna na svoj nacin, ne postoji ljepsa izvana samo u nutra moze cinit razliku imajte to na umu)
Znaci ako vidite curu/decka kako je sva/sav sarmantan sa drugima, i kako ocarava suprotni spol… TA, NE RADI ON/ONA TO RADI NJE ILI DA VI BUDETE LJUBOMORNI, ON ONA TO RADE RADI SEBE, priznajte i vi to radite, punite malo svoj ego, to je zdravo.
Tu ste slicni, osvjestite to isto.
To ne znaci da cete otrcat u zagrljaj te osobe koju sarmirate.
Vi samo imponirate sebi.
Opustite se.
I vi sarmirajte i neka on sarmira, a kasnije se u krevetu ljepo izdivljajte i sutra je novi dan.
Ovdje u tri posta dala sam neke svoje nacine kako da se ponasam normalno i ublazim osjecaje, tih par postova ce pomoci i vama ako cesto vrtite u glavi prije takvih ljubomornih situacija, no zelim postić da imate svoje vlastite ukorijenite misli o sebi i ljubomori kada ce vam utjeha dolazit sama po sebi i svojestveno kao i svim „ne ljubomornim“ ljudima.
Da se razumijemo, takvi ne postoje, cak i oni koji izgledaju kao da nikad ne osjecaju taj ruzan osjecaj, vjerujte… samo tako izgledaju jer su savladali ovo sto vi sad prolazite.
Ljubomora je uvjek nekako pod ruku s famozno „volim te“ , pitanje je samo koliki teret to „pod ruku“ nosite.
Nekima je to tek mala vrecica uz ljubav, podnosljiva, a i ljepse je ne ic praznih ruku, a nekima je to teret koji ne mogu uopce nosit pa izbjegavaju veze ili prekidaju kad vide koliko breme je to. No njihove vrecice koje idu uz ljubav su pune njihovih slutnji i strahova i zato su teske, a to je glupo stavljat! Zar ne?
Ljubomora je bolest perfekcionista.
Svi mi osjecamo ljubomoru, no perfekcionisti napune onu vrecicu do te tezine da ju kasnije nisu u stanju nosit.
Zasto ste vi perfekcionisti?
Zivimo u svijetu u kojem je sve savrseno u svojoj ne savrsenosti.
U ovom nasem postojenju nista nije sigurno, nista nema samo jednu istinu, (teorija relativnosti), ne postoji dobro ni zlo. Ying Yang je kao neki mali prikaz za ono gdje jeste.
A vi biste htjeli savrseno i sigurno, inace, uopce se ni necete primit posla, ako vidite najmanje znake da bi moglo poc po krivu.
Zbog toga, tesko se odlucujete za velike poteze, mozda si htio se prijavit na neki show jer imas talenat neosporiv, mozda si htjela ici upisati neku skolu koja te zanima, mozda si htio otvorit svoje posao… Mozda si htjela nesto napravit sto u srcu osjecas velikim… ali… niste…
Niste jer znate da postoji mogucnost da ne ispadne kako ste zacrtali, a manje od toga ne zelite, bojite se da ne razocarate sebe najvise jer PUNO ocekujete od sebe, i bas zbog toga tapkate na mjestu… Osjecate u srcu koliko znate i vrijedite, osjecate polet.. ali ne letite dok ne dode zeleno svijetlo da ce nesto biti savrseno.
Vi ocekujete od sebe samo najbolje rezultate, inace ne valjate, vi biste tako puno mogli stvoriti u savrsenom svijetu, a ovo mjesto… kao da nije za vas.
Vi ste odgovorni, i ne preuzimate odgovornost ako mislite da biste mogli pogrijesiti, jer samo savrseno moze biti dobro.
Kada vam netko kaze volim te, dobra si, bravo decko… vi to pripisujete tom jednom svom dijelu zbog kojeg je receno a ne sebi kao osobi, zato ste potrebiti tih rijeci…
Jer ih zaboravljate i ne uzimate k srcu, dok npr, Neke pogrde ili kritike uzimate k srcu i pripisujete sebi kao cijelokupnom biću, ne samo djelu… i njih pamtite duze, one su kao neki dokaze da niste savrseni jer vi MORATE biti savrseni.
Vidite… to se sve odvija u vasoj podsvjesti.
Divite se uspjesnim ljudima, ali znajte da se divite onima koji su culi najvise kritika, pljuvanja, vrijedanja, koji su najnesavrseniji!!!!
Oni nisu perfekcionisti, ne boje se pogrijesit, opet i opet i opet.. pa kvragu… nekad moras uspjet…
Ako ti netko kuca i kuca i kuca na vrata, pa otvorit ces makar samo da prestane da kuca vise.
Perfekcionisti ne kucaju, oni zele da se vrata otvaraju cim se pojave, jer je tako pristojno i savrseno, a ovakvi ljudi koji su uporni u greskama cine im se budalasima na kvadrat… Zato ste dojma da u ovom svijetu uspjevaju samo budale.
Ljepota zivota i je u borbi i kucanjima, greskama i adrenalinu ne uspjeha prije uspjeha.
Probajte napravit nesto pomalo ludo da shvatite o cemu govorim.
Probajte napravit GRESKU.
Jednom kad vidis da nema toga ponora i dna iz kojeg se ne mozes izvuc, pa i da ostanes gladan, gol i bos, uvjek ces se nekako snac, otkrit ces snagu koje nisi bio svjestan u skoljci u kojoj sada zivis.
Biti perfekcionist je breme koje se prenosi i na polje ljubavi.
Ljubav… ako nista na ovom svijetu nije savrseno, ljubav je. Toliko opjevana u pjesmama, toliko usporedivana sa samim Bogom i rajem…
Tko je to izmislio?
Cak i da je Obama nesto rekao, znaci li to da je to bas tako??
Pa i on kao i vi ima mozak, ruke, noge, sere, prdi, pisa, tu i tam lupi glupost…
Hrabriji mozda u lupanju gluposti, ali samo ta hrabrost je ono sto ga dize… nista vise.
Pa u vrijeme kamenog doba bilo je toliko stvari moci za otkrit, mozda biste bas Vi bili veliko ime znanosti…
Nikad se nemojte usporedivat, niti idealizirat, lijepo je imat lijepo misljenje o nekom, ali lijepo mozete nac u svakom kao i ruzno.
Ljubav nije savrsena, cimm prije dignete ruke od necega na sta ne mozete utjecat, tim cete prije prevazic probleme.
Sto je perfekcionistima problem u ljubavi? Veci nego na bilo kojem drugom polju zivota?
Savrsena ljubav, traje vjecno, osoba koju volite mora biti vama uvjek najljepsa, vi svom partneru morate biti uvjek najljepsi, najpozeljniji, najpametniji, on/ona nikad vise nece ni sanjat drugu, kad god prodete uz njega i nakon sto godina on/ona ce osjecat leptirice, nikad vas nece ni pozeljet prevarit, njegov zivot bez vas je ravan smrti, on kleci pred vama kako da ste jedini na svijetu…
Kako vam ovo zvuci?
To bi bilo savrseno.
Jelda da zvuci smjesno.
Ne moguce.
Savrseno i je sinonim za ne moguce.
Perfekcionist u svemu ce dati maximum sebe, njegov uspjeh ovisi iskljucivo o njemu.
No u ljubavi prvi put na savrsenstvo utjece i druga strana, vi cete svoje obavit najbolje sto znate, po peesu, ali vas partner?
Kako steci kontrolu nad njim, da on ne sjebe, savrsenstvo koje vas cini sretnim.
Kad bi zmali unaprijed da cete prekinut, nebi ni pocinjali vezu! Cemu?
No… propustili biste puuuno, od iskustva, ucenja, lijepih sjecanja, borbe, patnje, smjeha, leptirica, jacanja nakon padova, upoznati sebe malo bolje…
Vi se bojite pogrijesiti.
Biti prevareni, ostavljeni…
Vi biste krivili sebe, da vi nevaljate, niste savrseni kakvi mislite da morate biti,
Taj strah od suocavanja sa ne savrsenosti tjera vas da se ponaste poput kontrol frikova, kao kad vidite da netko nesto svrlja bzvz, pa mu kazete PUSTI, JA CU. Tesko vam je oslonit se na druge, vjerujete samo sebi, a u ljubavi je kvaka da MORAS vjerovat ovom drugom, a to je tesko, jer su perfekcionisti slikoviti mislioci koji mogu vidjet ishod i kraj prije samog kraja, cak i na pocetku.
Perfekcionisti poznaju ljudsku psihu, i znaju da je tesko vjerovati, jer ljudi su skloni „danas rec volim te, a sutra se preko usiju zaljubit u drugog“…
Zato Vi zelite imati konce u svojim rukama.
Pretesko je vodit jedan vlastiti zivot, a vi si jos otezavate, pokusavajuci vodit tudi.
Vi jeste sa njim/njom, ali ne mozete utjecat i mjenjat bitno…
Cim prije to prihvatite, osjecat cete slobodu od vlastith okova perfekcionizma.
Nista nije sigurno, greske se moraju dogadat, prevare i prekidi, nije to nista osobno, NIJE TO SMAK SVIJETA.
I sta sad ako te decko prevari ili muz i prekinete?
Ajde neka svatko promisli sto ce se dogadat narednih godina nakon prevare?
Pfff… jel vrijedi zbog toga ovako gubit zivce??
A znate da na to ne mozete utjecat.
Zato kazem, carobna recenica, pogotovo za perfekcioniste je
JUST LET IT GO.
nikad nije bilo da nekako nije bilo, uvjek cete se izvuci i snaci, ne gubite glavu, samo osmjeh.
Zivite danas.
Slobodno neka grijese, slobodno i vi grijesite.
Volite ljude i kad grijese, na sve uzvracajte ljubavlju, povjerenjem… to je oruzje koje stit vas, a partner ce se sam vezat uz vas ko pesek…
KAD IH PUSTITE DA LETE, ONI TAD BAS ZELE OSTAT, JER TO JE LJUBAV, OSTATI JER ZELIS, A NE JER MORAS.
e da, ako ih pustite da lete, a oni zbiljam odlete, SUUUPER!!!
1,) to znaci da niste bez razloga ovo osjecali, svu tu ljubomoru i td…
vasa podsvjest je vidjela nesto sto je vama promaklo.
Nisu svi ljudi ovdje ljubomorni bzvz, neki ipak imaju razloga pravih, no oni su jako rijetki i obicno znaju u dubini sebe sta nije u redu, vecina nas ipak fantazira.
Od kad sam pocela dizat ruke od njega, s kim ide, kam ide i td… E SAD VISE NIKAM NEIDE hahaha, tu i tamo, i doma na vrijeme, ili me zove dok je vani da isprica neku glupost….
Mislim… ne moooguuu vjetovat, on? party animal, rekla bih.
Tek sad vidim da me on fakat voli, i da to sto voli ljude i izlaske, ima veze s tim sto to voli, a ne s tim da ce me varat…
Neide van svaki vikend, a ja trazim da i samo samnom koji put ode u kino i td…
polako postizem da on zapravo uviđa da mu je samnom ljepse nego bilo gdje drugdje.
Kuzis…
Ali ja ga pustam da on vidi to “ drugdje“
sta me briga… nek ide ko pesek trcat za postarima, ali ja sam mu gazda 😀
Ako vas decko prevari, ili cura, nemojte ih kocit… pistite ih, neka cim prije pokazu lice, mogli biste se ugodno iznenadit!!!
A ako se iznenadite ne ugodno, bolje cim prije, imate vremens trazit dalje…
Zasluzujete da vas netko voli i postuje, ZASLUZUJETE to. Oni ne zasluzuju vas.
Varat moze svatko, ali voljet moze samo ljudina.
Zasluzujete ljudinu, a ne balavce glupave.
Vala..ja tebe želim za ličnog psihologa,da bude pored mene kad pokleknem svaki put. Svaka cast
Postovani,
A sta ako uz ljubomoru pod ruku ide briga? Ljubomoru, cini mi se jos nekako drzim pod kontrolom, ali s obzirom da moj muz radi posao u kafani i ostaje do kasno, pa jos nekad nocu i putuje zbog posla, ja nocima ne spavam. Stalno zamisljam koje sve opasnosti vrebaju i osecam veliku anksioznost dok se ne javi. Ne zahtevam poruke sa ljubavi itd. samo jednu rec – krenuli, stigao, zavrsio…. Onda mi bude lakse, ali najvecu anksioznost osecam dok je u putu i onda ako u minut ne stigne kada sam ja umislila zovem panicno, a ako shvatim da mi se nije javio iako je vec stigao pocinjem da se ljutim i histerisem jer kako ja mislim- ja brinem, a njega boli uvo. U stvari znam da je problem u meni, jer nikome ne bi prijalo opterecenje da mora nekom da se javlja istog momenta kada je to zamislio. Takodje je problem u tome sto kada ga ja samoinicijativno nazovem desava se da vozi, ili su mu ruke pune tereta i onda bude nervozan. Ne znam kako da prestanem da brinem i pocinjem da sumnjam da se u korenu moje brige ipak krije ljubomora, pa ja to prikrivam sama pred sobom… Inace jako ga volim i zivot bez njega mi ne bi imao smisao, toliko da ne mogu da se pomirim sa tim da je i on ljudsko bice kao s svi mi i da ni on kao ni drugi nije 100 posto siguran u svakom trenutku.
Nemam prijatelja, u vezama sam kratko, sa roditeljima i rodbinom skoro da nemam kontakta (zivim sam). Iskljucujem se i odbacujem namerno ljude oko sebe ali vise podsvesno. Povredjujem ih mojim ispadima i ponasanjem.
Sve sto zapocnem gotovo nikada ne privedem kraju.
Zapostavljam gotovo sve. Od svega sto obecam oko 90% ne ispunim. Cesto i izgled, zdravlje, kucno i radno okruzenje. Ignorisem probleme.
Od skoro sam (u 35) godini postao svestan svega ovoga, krenuo kod psihijatra (ubrzo prestao da idem).
Losa mi je koncentracija, paznja i posvecenost bilo cemu. Ne slusam kada mi se govori nesto, cesto zaboravljam receno, zapisano, procitano. Tako celog zivota. Lazem, izbegavam istinu, smisljam lazna opravdanja, nemam samopouzdanja, inicijative……
Prepoznajem kod sebe introvertnost, posesuvnoat, afektivno i anksiozno ponasanje, pasivno-agresivno ponasanje…..
Jednostavno, koji je moj problem i odakle da krenem da ga resavam
Tvoj problem je ljubav prema sebi koje nema ni u tragovima.
Ti bi trebao mjenjati radikalno cijeli svoj zivot pocevsi od… A do Ž.
Od psihijatra si mozda nesto naucio a sada je vrijeme za promjenu radikalnu.
Pocinjes od prehrane.
Ono si sto jedes.
Ako jedes samo prerađenu mrtvu hranu, onda si i ti mrtav…
Tebi treba unos zive hrane dozrijele na suncu puna visokih vibracija i pozitive, ona daje pravu zivu energiju. Neka svaki tvoj dan obiluje zivom hranom u veselim bojama ona ce dici tvoje vibracije i dogoditi ce se carolija o kojoj sada samo sanjati mozes.
2. Voda.
Pij puno vode, voda je tako jeftina a tako podcjenjena, ona ce isprati cijelo tvoje tijelo od mrtvih vibracija, tvoje tijelo od svakog organa do svake stanice kupati ce se u bistroj svijezoj.vodi… Tvoja ce koza sjati mladenackim sjajem.
Tvoja ljepota ce narasti, tvoje vibracije biti visoke i privlacne kao i duh tako i tijelo.
3. Tjelovjezba.
Tvoje tijelo je tvoj odsvjesni um.
Neka tvoje tijelo dozivi djetijetinstvo jer tvoj um ne stari, neka i tijelo ostane mlado.
Trci, skaci… nesto… idi u prirodu, povezi se sa svojom pravom prirodom, svemirom.
Samo… sjedi negdje na travu i udisi duboko iz trbuha… osjeti svaki svoj organ kako se puni tom predivnom suncevom energijom.
Napuni se ljubavlju prema sebi.
Neka to bude tvoja rutina.
Rutina koju ces kasnije zavoljeti ispred svake druge ljubavi.
Jer nikad te nitko nece voljeti kao ti sam sebe.
A tvoje tijelo i um ne zele da ih TI ne volis…
oni vabe za tvojom ljubavlju.
Za najvecom ljubavlju koja postoji.
Voli sebe jer si zasluzio da si voljen.
Nicije misljenje o tebi nije tako vazno kao tvoje, jer s njim se budis i lijezes nazad u krevet.
Pozitiva privlaci pozitivu… samo ovo je dovoljno da vidis caroliju koja ce se poceti dogadati u tvom zivotu.
@ena Svaka cast na komentaru 🙂
Cao, ja imam isti problem, a ta posesivnost mi se javila sad u ovoj vezi u koju sam, prije nije bilo tako, imala sam par raskida sa decko sa kojim sam sad,kad sam prosle godine raskinula on je bio sa drugu djevojku nakon dva dana od raskida ( sto znaci da me i prije varao) ja sam tad otishla u Ameriku i upoznala sam decko tamu, zaljubila se, imala sam predivnu vezu koja je trajala 4 meseci i onda sam morala da se vratim u svoju drzhavu. Kad sam se vratila on je poceo da me trazi da me zove, i sve to, i kao je doneo cvrstu odluku da zeli biti samnom i da se posveti na nas, bili smo zajedno, ali ja sam se sumljala, i u meni se rodila neka posesivnost pa sam mu proverila telefon, i kompjuter i ispostavilo se da se on jos cuje sa bivsom, ja sam je nekako naterala da mi kaze sve sta je bilo, ona mi je rekla da se nije vidjala sa njim ali jos je zvao ponekad, on je rekao da je zvao kad mu je bilo tesko radi nase rasprave i uvek pokusavao je da proba da me zaboravi ali da nije mogao jer misli da ta bliskost koja je ima samnom nemoze imati sa drugu. Ispostavilo se da me laze i za puno puno druge stvari, i da me ogovara pred druge ljudi, to je bilo shok za mene pa sam ga ostavila, po mesec dana zvao je molio je plakao je, rekao je da je smenet i nekako sam se smirila sa njega, neko vreme je bilo ok onda pak se javljale sumlje u mene… za vise od njih ispostavilo je da sam u pravu, i produzivao je da me povredjuje, cak me je i udrio vise puta kad je bio pijan.. radio je sve i svasta a najgore sta ja se osjecam krivom jer on to meni uvjek nabacuje. Sad sam odlucila konacno da se rastajem ali ovja put zauvjek i da potrazim nacin da izlecim svoju posesivnost za neku buducu vezu.. ali potreban mi je pomoc, pa bih volela da mi kazete nesto oko ova. Izvinite za gramaticke greske od Makedoniju sam. Veliki pozdrav
Jesam po prirodi posesivna i imam tu hrabrost da priznam svoje mane. Nemam problem sa deckom neko sa jednom devojkom koja mi se mesa u zivot i imam osecaj da sam joj neka suluda fascinacija. Ne znam kako da se otarasim te persone? Narusava mi dane. Imitira me apsolutnon na svakom polju, friz, garderoba, cak je sasila hlaljinu koja je podsecala na moju vencanicu! Cak verujem da se divi i mom decku jer mu stalno salje „bezazlene“ poruke slatkih zivotinja, posto su ljubitelji maca. To im je jedina spona. Pocela sam da dosadjujem okolini, a ono sto je najgore i samoj sebi. Da se razumemo bila sam na terapiji i pokrenula tu temu, dr tvrdi da je u pitanju neki fenomen – zaboravila sam kako se zove, a hteo je reci da me ona podseca na NEKOG ili NESTO sto mene duboko uznemirava! Jel tako nesto moguce? Ja smatram da je ona predator i da je zeljna paznje. Sta ciniti i ziveti u miru.
Postovani, u vezi sam ozbiljnoj 2 godine, verujemo jedno drugom, postujemo se, prijatelji i ljubavnici smo, pomazemo jedno drugom u stresnim situacijama itd… Medjutim, pre par meseci otkrila sam da moj momak gleda pornografski sadrzaj. Naravno, nisam mu to rekla, ali svaki put kad bih to videla na google u pretrazivanju, nekontrolisano pocinjem da se tresem, menjam ponasanje koje njemu deluje cudno jer na njegovo pitanje sta je bilo, ja odgovaram nista, sve je u redu, a po izrazu lica vidi da se nesto u par minuta desilo. Jednom sam mu nagovestila da znam, ali moguce da nije shvatio…ne zelim da mu kazem da znam sta radi u slobodno vreme (to je nekad jednom nedeljno, nekad 2,3 puta) jer ne zelim da mu bude neprijatno, stavljam se u njegovu situaciju kako bi meni bilo… Problem je u tome sto meni ceo dan propadne kad vidim to, nije to ljubomora, nego… Inace, jedno prema drugom smo vrlo strastveni. Molim za pomoc kako da postavim ispravno stvari u svojoj glavi da nase zajednicko vreme ne ispasta zbog mog nenormalnog pada raspolozenja nakon sto vidim to, on uvek misli da mi „nesto nije po volji“ jer stvarno se oko nas trudi… Hvala Vam.
Dobar dan Svi, Moje ime je Anna Ja sam iz Rumunije, želim da svet zna za velikog čarobnjaka koji mi pomaže u životnim problemima, moj MUS ostavio me je 21 godinu nakon vjenčanja, jer njegova porodica me ne voli, i otišao je da bude sa drugom ženom, ja i moj sin patili su preko 21 godine, sve do prošlog meseca kada sam vidio mesto dame na internetu, govoreći o čaroliju po imenu Ogundele, koja joj je pomogla svojim problemima, pa sam moram da stupim u kontakt sa ovim čovjekom, nakon što mu je kazao da je moj problem završen, za manje od 24 sata moj muž koji me je napustio 21 godinu pozvao me da tražim od mene da mu oprostim, a sada smo zajedno živeli srećno, ja sam govoreći ovo jer sam mu rekao da ću dijeliti vijesti o robi na internetu za ljude koji će znati i takođe doći do njega i za pomoć. Dakle, ako imate bilo kakvih problema, odnosa ili nekog ljudskog problema, kontaktirajte Dr Ogundelea sada i imate rješenje, evo njegovih kontakt detalja. E-mail: ogundeletempleofsolution@gmail.com Broj koda: +2349065101630. Viber broj: +27638836445.
Nisam bila posesivna, sve dok nisam saznala da me je muž prevario. Poslednjih godinu dana nam je pakao. Pokušavam da pređem preko prevare, ali mi nikako ne uspeva. Stalno ga napadam, kritikujem, proveravam, ispitujem, a nikada to pre nisam radila. Verovala sam mu bezuslovno. Sada imam lupanje srca, ako mi ne odgovori na poruku odmah. Nisam nesigurna u sebe,a svako se plaši odbacivanja. Naravno da ne želim na silu da ga zadržim. To sam mu rekla 100 puta. Da ću prihvatiti ako dodje i kaže mi da se zaljubio u drugu ili da me ne voli više. Sve to prihvatam i razumem, ali ne mogu da se opustim, mislim da me za sve laže, pa čak i kad mi kaže da me voli. Ne mogu više ovako, ubi me ovo moje ponašanje, a i njega takođe. Kako da ne budem posesivna?
Molim za pomoć!
Meni se vasi osjecaji i ponasanje cine normalnim, s obzirom da se znate uslijed cega su nastali. Nije lako to prevazić i vratit staro povjerenje. Netko uspije, netko ne. Njega na stranu najvaznije bi trebalo bit da se vi osjecate dobro u svojoj kozi, s njim ili bez njega. Ako mozete stavit sebe na prvo mjesto, da vi budete dobro, a on nek se nosi s vama i tim kako god zna i umije
Ulazem u svaku vezu vise od svojih mogucnosti. Neko vreme to traje,bude lepo,a onda se u meni javi strah od gubitka osobe pored koje sam. Pocinjem da kopam,trazim razloge u njoj,i sto vise kopam upadam u zacarani krug. Pokusavam da kontrolisem,da budem uvek tu,zahtevam potvrde ljubavi od osobe sa kojom sam i tako iza sebe imam tri braka. Nalazim se u vexi koja traje sest godina,u kojoj su cvetale ruze i u kojoj trenutno imam punu podrsku da zbog svog ponasanja poradim na sebi. I dok pricamo ja sam spokojan,i cim se odvojimo na par sati u meni se vraca osoba koju sad i sam mrzim. Panika,umisljam da sam vec zamenjen,ostavljen,da me doticna vara i postupam nezrelo pokusavajuci da pronadjem dokaz da sam u pravu. Apsolutno svestan gresaka pokusavam sam sebi u glavu da vizuelizujem slike nasih divnih trenutaka i nasih razgovora u kojima mi mja bolja polovina otvoreno govori da taj problem moram resiti sam ako zelim da nastavim da budem sa njom. Na mene to deluje dok smo zajedno,cim se razidjemo pocinje borba sa mislima u kojima je vidim uz drugog. Zelim da postanem najbolja verzija sebe,zbog sebe,nje,dece i jednostavno da se nasmejem ponosno kad se pogledam u ogledalo. Trudim se,ali i smatram da mi je potreban savet kako da ono sto zovem ljubav uokvirim u pravi oblik i vrednost da budem pozeljan pre svega sebi a time i svima.sta da radim?