Različite vrste negativnih iskustava mogu oblikovati sliku o nama samima. Obično su to iskustva koja se pojavljuju rano u našim životima. Postavlja se pitanje, zašto mi i danas sebe vidimo u negativnom svetlu ako su se ta iskustva dogodila jako davno? Na kraju krajeva nismo li mi kao odrasli imali dodatna iskustva koja su bila potpuno drugačija od onih iz detinjstva i pozitivno uticala na nas? Ipak, još uvek možemo da čujemo, u našoj svesti, šta su naši roditelji ili drugi ljudi govorili o nama pre mnogo godina. Možemo čuti nešto slično ovome ,,Mogao/-la si to da uradiš bolje“, ,,To nije dovoljno dobro“, ,,Tako si glup/-a“.
Šta su negativna bazična uverenja?
Razlog za naše današnje nisko samopouzdanje, iako su se okolnosti promenile s obzirom na prošlost, je postojanje naših negativnih bazičnih uverenja. Negativna bazična uverenja su zaključci o nama samima do kojih smo došli u periodu detinjstva ili adolescencije, najverovatnije na osnovu negativnih iskustava koja smo imali. Na primer, dete koje je konstantno kažnjavano i kritikovano može doći do zaključka odnosno uverenja kao što su ,,Ja sam beskoristan“ ili ,,Ja sam loš“. Ove misli su ono što nazivamo negativnim bazičnim uverenjima. Za dete ili mladu osobu, ova uverenja imaju smisla u trenutku kada im se takva iskustva dešavaju jer verovatno nisu u mogućnosti da objasne na drugačiji način zašto im se ona dešavaju. Negativna bazična uverenja su misli koje su obično duboko usađene, teško promenljive i čvrsto ukorenjene u našem umu. One su procena nas samih i onoga koliko mi vredimo kao osobe. Ova uverenja govore: ,, Ovakva sam ja osoba“.
Evo još nekih primera negativnih bazičnih uverenja: ,,Ja nisam važan/-a“, ,,Nisam dopadljiv/-a“, ,,Ružan/-a sam i debeo/la“, ,,Neprihvaćen/-a sam“, ,,Nisam ni za šta“, ,,Ja sam zao/zla“.
Pravila i pretpostavke održavaju negativna bazična uverenja
Kada čvrsto verujemo u ove negativne iskaze o nama samima, nije iznenađujuće da ćemo se osećati veoma loše i da ćemo doživeti jake negativne emocije. Dok smo doživljavali negativne situacije i dolazili do negativnih zaključaka o sebi, istovremeno je radio i tzv. isnstinkt za preživljavanjem. Da bismo mogli da preživimo takva negativna iskustva i ostanemo funkcionalni, morali samo da stvorimo pravila, pretpostavke i vodiče kako da živimo svoj život i štitimo svoje samopouzdanje. Njihov cilj je bio zaštita i odbrana od ,,istine“ koja potiče od naših negativih uverenja.
Mogli smo da proizvedemo pravila kao što su: ,, Moram biti najbolji/-a u svemu“, ,,Ne smem praviti greške“, ,,Ne smem nikada pokazati emocije u javnosti“, ,, Moram uvek raditi ispravnu stvar“.
Takođe, mogli bismo da razvijemo pretpostavke kao što su: ,, Ako nešto zatražim, biću odbijen“, ,, Bez obzira šta radim, ništa neće biti dovoljno dobro“, ,, Ako ne mogu da kontrolišem svoju ishranu, neću moći da kontrolišem bilo šta u životu“.
Pravila i pretpostavke se takođe mogu kombinovati: ,, Moram učiniti sve kako bi me drugi odobravali, ako me kritikuju na bilo koji način to znači da me ne prihvataju“, ,, Neću pokušavati ništa ukoliko ne smatram da ću to uraditi perfektno, jer ako ne bude tako to znači da sam potpuni gubitnik“, ,,Moram uvek biti vitak i sređen, inače nikada neću biti prihvaćen“.
Rezultat posedovanja ovih pravila i pretpostavki je taj da će oni voditi tvoje ponašanje. Ono što činimo svakodnevno u velikoj meri je zasnovano na pravilima življenja koja smo sami sebi nametnuli. Tako, u zavisnosti od tvojih pravila, pokušaćeš da radiš sve perfektno, izbegavati da budeš previše blizak/bliska sa drugima, držati dijete i raditi iscrpljujuće vežbe kako bi ostao/-la vitak, raditi sve što je potrebno da bi zadovoljio/-la druge, izbegavati da radiš nešto što je previše rizično, izbegavati da radiš stvari koje nisi radio ranije,… i lista može da se nastavlja i nastavlja.
Možete li sada da uvidite kako ova pravila i pretpostavke štite vaše samopouzdanje od bazičnih negativnih uverenja? Možete li sada da zamislite kako neko pravilo npr. ,,Ne smem nikada praviti greške“ može voditi vaše ponašanje – bićete veoma oprezni i savesni na poslu, proveravaćete vaš rad više puta kako se slučajno ne bi potkrala neka greška. Ovo znači da ćete manje biti kritikovani i da će vaše samopouzdanje ostati zaštićeno.
Šta ovo dalje znači? To znači da ćete se jedino i u potpunosti osećati zadovoljni sobom ukoliko uspevate da održavate pravila i ponašanja koja su njima vođena. Na primer, koliko god uspevate da ne pravite greške, koliko god uspevate da uvek budete na raspolaganju prijateljima, kolegama ili šefu, koliko god budete postizali viske rezultate u školi, imaćete adekvatan nivo samopouzdanja. Ipak, postoje i nedostaci ovih pravila i pretpostavki. Možeš stalno juriti, zanemarujući sebe i bilo kakav vid uživanja, kako bi zadovoljio/-la ova pravila i funkcionisao na sebi zadovoljavajući način.
Međutim, iako se sve funkcioniše i čini se u redu na površini, negativna bazična uverenja su i dalje prisutna. To je zbog toga što ona nisu otklonjena već samo potisnuta. Zapravo, ona su još uvek živa, dokle god se od njih braniš svojim pravilima, pretpostvkama i ponašanjem. I pored „savršenog“ funkcionisanja, osoba oseća „prazninu“, stalnu napetost, nezadovoljstvo jer suštinski ne prihvata sebe, a njene autentične želje bivaju zanemarene ili više ne može više nije u mogućnosti da ih prepozna.
Više o tome kako da razvijete zdravija bazična uverenja i prihvatite sebe možete pročitati ovde.
Mr Sanja Marjanović
dipl. psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
