U jednom od prošlih tekstova bilo je reči o tome šta su negativna bazična uverenja. Govorili smo da su to zaključci o nama samima do kojih smo došli u periodu detinjstva ili adolescencije, najverovatnije na osnovu negativnih iskustava koja smo imali. Na primer, dete koje je konstantno kažnjavano i kritikovano može doći do zaključka odnosno uverenja kao što su ,,Ja sam beskoristan“ ili ,,Ja sam loš“. Ove misli su ono što nazivamo negativnim bazičnim uverenjima i one su obično duboko usađene, teško promenljive i čvrsto ukorenjene u našem umu. One su procena nas samih i onoga koliko mi vredimo kao osobe. Ova uverenja govore: ,, Ovakva sam ja osoba“.

Kroz sledeće korake ćemo pokazati način ,,oslobađanja“ od negativnih bazičnih uverenja.

1. Izaberite jedno negativno bazično uverenje

Verovatno je da kod sebe možete identifikovati brojna negativna bazična uverenja, za rad na osporavanju izaberite samo jedno od njih. Najbolje je izabrati ono zbog čega ste najviše zabrinuti i potišteni. Zabeležite to negativno uverenje na papir a zatim pročitajte svoje negativno uverenje i utvrdite kako se osećate povodom njega (npr. depresivno, beznadežno, manje vredno) i to takođe stavite na papir.

2. Izaverite alternativno bazično uverenje

U ovom koraku je bitno da izaberete alternativno uverenje kojim biste zamenili staro negativno bazično uverenje. Kada birate alternativno uverenje morate tražiti ono koje je pozitivnije i realističnije od starog. Morate imati na umu da rad na bazičnom negativnim uverenjima ne podrazumeva prosto njihovo ,,rušenje“ već razvijanje nove i realističnije slike o sebi. Pa tako ako vaše bazično uverenje glasi: ,,Ja sam glup“, nije dovoljno da vaše alternativno uverenje bude ,,Ja nisam glup“ već  na primer ,,Ja sam sposoban za mnoge stvari“. Vaše novo uverenje treba biti takvo da obuhvata sve informacije i pozitivne i negativne. Pa tako nećete biti uvereni da ste sposobni i superiorni u svim aktivnostima, već se ograničiti na neke što je mnogo realističnije. Novo uverenje treba takođe zapisati na papir ispod starog uverenja. Može se desiti da vam ono na početku na izgleda uverljivo, na primer ako hoćete da napišete alternativno uverenje ,,Ja sam kompetentan u mnogim stvarima“ ne morate biti u tom trenutku 100% siguirni u njega ali nemojte zbog toga oklevati da ga zapišete. Pored novog uverenje zapišite kakva osećanja kod vas izaziva to novo uverenje.

3. Ispitajte dokaze starog uverenja

Cilj ovog koraka je ispitivanje dokaza na kojima zasnivate svoja negativna bazična uverenja. Da biste otkrili na čemu zasnivate svoja negativna uverenja postavite sebi sledeća pitanja:

• Da li postoje neki tekući problemi na kojima zasnivam ovo uverenje? (npr. problemi sa depresijom ili anksioznosti, problemi u vezi, itd.)
• Da li osuđujem sebe zato što mi je potrebna pomoć i ne mogu sam da se izborim s problemima? (npr. obraćanje za pomoć prijateljima, porodici,psihologu)
• Da li osuđujem sebe zbog grešaka koje su se dogodile u prošlosti? (npr. neuspeh u školi, problemi sa zakonom, preljuba u prošlim vezama,itd.)
• Da li osuđujem sebe zbog svojih specifičnih slabosti?(npr. nisam razvio akademsko razmišljanje, nisam dobar u sportu,itd.)
• Da li osuđujem sebe zbog svojih fizičkih karakteristika ili karakteristika ličnosti (npr. zbog veličine i oblika svog tela, svoje neatraktivnosti, svoje stidljivosti, neurednosti,itd.)
• Da li sliku o sebi formiram na osnovu toga što se upoređujem sa drugima? (npr. da li sam bolji od drugih u određenim aktivnostima, zadacima, izgledu)
• Da li uzimam u obzir to kako se drugi ponašaju prema meni kada formiram sliku o sebi? (npr. odbacivanje, zanemarivanje,itd.)
• Da li sam izgubio nešto što je važno za moje samovrednovanje ? (npr. posao, vezu)

Kada budete imali jasnu ideju koje od ovih nabrojanih stavki odnosno dokaza učvršćuju vaše negativno uverenje takođe ih zapišite na papir. Nakon toga, potrebno je ispitati koliko su ovi dokazi tačni. Koliko su oni verodostojni i u skladu sa realnošću. Zapitajte se: Da li postoje alternativni načini razumevanja ovih dokaza? Da li postoje još neka objašnjenja koja niste uzeli u obzir? Da li postoje drugačiji načini njihove interpretacije, a da to nije osuđivanje vas kao osobe? Pokušaje da ih otkrijete na osnovu sledećih pitanja:

• Da li postoje druga objašnjenja za moje sadašnje probleme, osim ličnih nedostataka? (npr. ,,Nisam se sastao sa svojim klijentima ne zbog toga što sam lenj već zato što su odlaganje i zanemarivanje obaveza simptom depresivnosti)
• Da li je korisno tražiti pomoć od drugih ljudi? Kakav stav ja imam prema ljudima koji traže pomoć? (npr. ,, Predpostavljam da su dve ruke bolje nego jedna, i ne mislim loše o ljudima koji me pitaju za pomoć, priznavanje da ti je potrebna pomoć može te često  učiniti jačom osobom)
• Da li je racionalno bazirati svoje samopouzdanje na osnovu prošlih grešaka? (npr. ,,Svi prave greške. Neracionalno je sebe zamarati stvarima koje ne mogu da promenim.“)
• Da li je racionalno bazirati svoje samopuzdanje na osnovu svojih specifičnih slabosti? (npr. ,,To što nisam u nečemu dobar, ne znači da sam beskoristan kao osoba. Svako ima svoje prednosti i nedostatke.)
• Da li je racionalno bazirati svoje samopuzdanje na osnovu svog izgleda ili nekih karakteristika ličnosti? (npr.,,Ne procenjujem druge na osnovu njihovog izgleda, zašto bih onda sebe procenjivao na osnovu toga?“, ,,To što sam stidljiv ne znači da sam čudak, to sam ja, svi smo različiti.“)
• Da li je pošteno upoređivati se sa drugima, i bazirati svoje samopouzdanje na osnovu toga da li sam bolji od njih? (npr. ,, To što je neko bolji od mene u nečemu to ga ne čini boljom osobom. Uvek će biti ljudi od kojih sam ja bolji u nekim stvarima i obrnuto, oni koji su bolji od mene.“)
• Da li postoji još neki razlozi zbog čega su se drugi ponašali loše prema meni osim zbog mojih nedostataka? (npr. ,, Način na koji su se ponašali prema meni verovatno govori o tome kakvi su oni kao osobe i kakve probleme oni imaju, pre nego kakav sam ja.“)

Nakon razmatranja alternativnih tumačenja dokaza o vašim negativnim uverenjima, uvidećete da ti dokazi ne moraju biti tačni kao što vam se na početku činilo. Prihvatanje ovih alternativa vam može biti teško u početku, jer ste navikli da na svoja negativna uverenja i dokaze koji im idu u prilog. Ipak, vežba će pomoći da sagledate i prihvatite drugu perspektivu.

4. Učvršćivanje novih uverenja

Kada ste proveli neko vreme u sagledavanju i prihvatanju novih perspektiva, potrebno je sada učvrstiti nova uverenja koja su time dobijena. Da biste potpuno verovali u njih potrebno je uraditi dve stvari. Prvo, morate prikupljati dokaze koji su u skladu sa vašim novim uverenjima, uzimajući u obzir kako neke informacije iz prošlosti tako i one iz sadašnjosti. Drugo, morate eksperimentisati i ponašati se u skladu sa novom slikom o sebi.  Na primer, ako je staro negativno uverenje bilo ,,Ja sam glup“  i odražavalo  se na ponašanje tako što nikada niste davali sopstveno mišljenje o nečemu, onda biste implemetirajući novo uverenje ,,Ja sam kompetentan za neke stvari“  to trebali i pokazati u situacijama kada vam se pruži prilika -npr. izraziti sopstveno mišljenje ako se povede razgovor na temu iz vašeg domena.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog