Da li ste znali da u zavisnosti od toga kako opažate razloge (uzroke) svojih sadašnjih uspeha ili neuspeha utičete na vaše buduće uspehe ili neuspehe? Kada ljudi dožive neuspeh, oni teže da sebi objasne zašto su bili neuspešni. Oni tragaju za razlozima, uzrocima neuspeha. Svako ima svoju sopstvenu teoriju zašto u nečemu uspeva ili podbacuje. U zavisnosti od te teorije osoba će preduzimati određene akcije koje će doprineti određenim ishodima u budućnosti.
Istražujući ovaj fenomen, psiholozi su otkrili da u zavisnosti od toga kako ljudi vide uzroke svojih neuspeha zavisi kako će se osećati nakon neuspeha i kako će se ponašati u budućnosti. Kako izgleda taj proces? Kada osoba konstatuje da je doživela nespeh, ona traga za mogućim uzrocima. Uzroci mogu biti unutrašnji (u samoj osobi) ili spoljašnji (u sredini). Unutrašnji uzroci neuspeha su nedostatak sposobnosti ili nedovoljno zalaganje (nedostatak motivacije), dok su spoljašnji uzroci težina zadatka (problema) i sreća (slučajne okolnosti karakteristične samo za tu specifičnu situaciju). Uzroci se ne razlikuju samo po tome što mogu biti unutrašnji ili spoljašnji, već uzroci mogu biti i stabilni (nepromenljivi) ili nestabilni (promenjilivi u vremenu). Tako kada se ukrste ove dve dimenzije možemo reći da uzrok uspeha ili neuspaha može biti: unutrašnji i stabilan, unutrašnji i nestabilan, spoljašnji i stabilan, spoljašnji i nestabilan.
Razmotrimo to sada na jednom jednostavnom primeru. Zamislimo studenta koji je pao ispit. Nakon neuspeha on nastoji da sebi objasni uzrok neuspeha. Prema opisanoj tipologiji student može imati četiri objašnjenja toga što je pao ispit: Ja sam glup (unutrašnji-stabilan uzrok), Nisam dovoljno učio (unutrašnji-nestabilan uzrok), zadaci na ispitu su bili preteški (spoljašnji-stabilan), danas nije bio moj dan (spoljašnji-nestabilan). U zavisnosti od toga koju vrstu uzroka student odabere kao objašnjenje svog neuspeha uticaće na to kako će se osećati i šta će preduzeti u budućnosti povodom neuspeha. Ako student neuspeh na ispitu pripiše unutrašnjem-stabilnom uzroku (Ja sam glup), on će se najverovatnije obeshrabriti i očekivati neuspeh i u budućnosti jer nedostatak sposobnosti je nešto što se teško menja. Ako student procenjuje da je glup danas biće glup i u budućnosti jer se inteligencija ne menja značajno tokom vremena. To dalje može dovesti do toga da se student obeshrabri i prestane da uči i ulaže dodatni napor jer ne vidi mogućnost da bude bolji u budućnosti (jer svoj neuspeh pripisuje nedostatku sposobnosti). To će najverovatnije dovesti do budućih nesupeha i odustajanja ili depresivnog afekta. Ako student svoj neuspeh na ispitu pripiše nedovoljnom trudu (untrašnji-nestabilan uzrok) on će najverovatnije nastojati da uloži dodatni trud da savlada dato gradivo ili otkloni prepreke koje mu stoje na putu polaganja ispita. U ovom slučaju student se neće obeshrabriti (već može biti samo nezadovoljan ili frustriran) jer uviđa da može da utiče na uzrok nesupeha (ulaganjem dodatnog napora). Dakle, u ovom slučaju imamo sasvim drugačiji ishod i u pogledu emocionalog reagovanja na neuspeh kao i ponašanja u budućnosti koje je relevantno za buduću uspešnost. Student svoj neuspeh može objasni sebi težinom zadatka. Ako ispit polaže većina studenata onda je ispit lak a ako ga polaže manji broj studenata onda je ispit težak. Ako je ispit težak a a student ga položi on će taj uspeh najverovatnije pripisati sebi (svojoj sposobnosti ili zalaganju) a ako je ispit lak pripisaće ga težini zadataka. Sreća je situacija kada student svoj uspeh ili neuspeh pripisuje promeljivim sredinskim faktorima na koje ne može da utiče. U tom slučaju student će najverovatnije čekati da se pojave optimalni uslovi za polaganje ispita.
Kako različite osobe objašnjavaju sebi svoje neuspehe?
Različite osobe imaju različite stilove pripisivanja uzročnosti sopstvenog uspeha ili neuspeha. Osobe sklone depresiji i pesimizmu sklone su da svoje nuespehe pripisuju unutrašnjim i stabilnim uzrocima dok svoje uspehe su skloni da pripisuju spoljašnjim i nestabilnim uzrocima (sreća, okolonosti). Suprotno njima, optimistične i ambiciozne osobe su sklone da neuspehe pripisuju unutrašnjim nestabilnim a uspehe unutrašnjim stabilnim uzorocima.
Koji je vaš stil objašanjavanja uzroka uspeha i neuspeha?
Da li ste skloni da se obeshrabrite ili ulažete dodatne napore nakon doživljenog neuspeha? Da li ste pesimistični ili optimistični povodom buduće uspešnosti? Da bi ste odgovorili na ova pitanja otkrijte kod sebe kako obajšnjavate uzroke svojih uspeha i nespeha.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email: vlada39@gmail.com
skype: vaspsiholog
www.vaspsiholog.com
