Veoma bitna stavka u interpersonalnim odnosima pogotovu ako su to odnosi sa bliskim ljudima je sticanje poverenja. Proces sticanja poverenja može biti dugotrajan ali kod nekih ljudi do sticanja poverenja u drugu osobu ne dođe nikada. U osnovi nemogućnosti sticanja uverenja stoji iracionalno uverenja ,,Drugima se ne može verovati“. Obično kada osobe imaju ovakvo uverenje one ne gledaju na povrenje gradacijski već ono ili postoji ili nepostoji, i teže da kroz životne situacije kroz koje prolaze potvrde hipotezu  o njegovom nepostojanju. Sada ćemo prikazati tehniku otkrivanja poverenja u terapijskom kontekstu.

Problem: Klijent saopštava da ima problem u uspostavljanju i održavanju intimnih veza. Obično se dešava da se nakon okončanja kratkih veza oseća odbačeno od strane druge osobe i kako se te situacije ponavljaju on počinje sve više da gubi poverenje u nove, potencijalne partnere.

Iracionalno uverenje klijenta: Ljudima se može verovati ili potpuno ili ni malo. Ako vas neko jednom izneveri to znači da mu ne možete verovati uopšte.

Alternativna perspektiva: Ako neko jednom ne postupi onako kako smo mi očekivali to ne znači da se njemu u potpunosti ne može verovati.

Predviđanje klijenta: Ukoliko bar malo posumnjam u nekoga to će biti dovoljno da okončam vezu. Nikada neću moći da nastavim sa vezom ako počnem da sumnjam.

Terapijski eksperiment: Terapeut je napravio listu nekoliko svojih kolega i prijatelja, a zatim je napravio skalu poverenja i rangirao prijatelje i kolege na toj skali. Pokazalo se da postoji različiti stepen poverenja u različite ljude i za različite situacije. Na primer, u nekog bi imao dovoljno poverenja da mu se emocionalno poveri ali ne bi imao poverenja da u to da li će doći na zakazani sastanak. Poenta ovog malog eksperimenta je bila da prikaže klijentu da je moguće razmišljati o stepenu poverenja u neke ljude a ne po principu sve ili ništa.

Rezultat: Klijent je na kraju ovog prikaza stekao uvid da je korisnije razmišljati i zaključivati na osnovu šireg spektra situacija a ne samo na osnovu jedne i takođe da je moguće imati različiti stepen poverenja u različite ljude. Takođe, klijent je bio zainteresovan da pokoša da povrati svoje poverenje u neke ljude koje je odbacio smatrajući da su nepouzdani, pritom imajući na umu novi uvid koji je stekao na seansi.

Kao što smo videli iz prikazanog primera, poverenje je pitanje stepena. Dokle god razmišljamo u terminima sve ili ništa, slaba je mogućnost da ćemo ikakda moći da steknemo poverenje u nekoga jer je nemoguće da druga osoba uvek i u svakoj situaciji ispoštuje dogovor usled postojanja niza faktora koji joj u tome mogu stati na put.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog