Ljudi koji imaju problema sa anksioznošću obično nisu u dodiru sa sopstvenim telom, u tom smislu što nisu u stanju da osete senzacije koje ima njihovo telo šalje bilo one dobre ili loše. Kada ste anksiozni ili preokupirani brigom, možete biti zaraobljeni i fokusirani jedino na svoje misli, živite u ,,svojoj galvi“ i tako ne osećate nikakvu konekciju sa ostatkom svog tela od vrata naniže. Pokušajte da proveravate uporedo sa čitanjem ovog teksta, gde je skoncentrisan najveći deo vaše energije? Ili, da li osećate da ste u ,,dodiru“ sa ostalim delovima svoga tela – vašim grudnim delom, stomakom, rukama i nogama?

Stepen u kom ne osećate sopstveno telo, možete ignorisati – obično nesvesno – kao što ignorišete i čitav splet signala koji vam šalje vaše telo kada je pod stresom. Primeri fizičkih simptoma koji najčešće signaliziraju uticaj stresa na organizam uključuju umor, glavobolje, grčeve u želudcu, napregnutost mišića, lošu cirkulaciju-hladne ruke, ili dijareju. Na žalost, ako niste svesni da ste pod stresom, možete i dalje da forsirate sebe na visok nivo aktivnosti iako bi trebalo uraditi upravo suprotno.  Umesto da usporite, nastavićete bez ikakvog odmora dok ne postanete potpuno iscrpljeni ili se razbolite.

Mnoge individue koji se bore sa anksioznim poremećajem imaju dugu istoriju gurnja sebe u prekomerne aktivnosti – pokušavajući da urade mnogo stvari u veoma kratkom periodu. Vođeni perfekcionističkim standardima, teže da urade što više i to na najbolji mogući način. Obično se takav tempo nastavlja mesecima, čak i godinama, a visok stepen stresa kroz koji prolazi osoba ne primećuje ili jednostavno ignoriše.

Jedan od mogućih ishoda hroničnog, kumulativnog stresa je snižena funkcionalnost neuroendokrinog sistema, što uslovljava razvoj paničnih napada, generalizovane anksioznosti, depresiju, stalne promene raspoloženja, ili kombinaciju svega navedenog. Takođe, možete ,,zaraditi“ čir, hipertenziju, hronične glavobolje, ili druga psihosomatska oboljenja.  Ako vaš neuralni sitem postane vulnerabilan tj. ranjiv, efekti hroničnog stresa će se najverovatnije pojaviti u vidu anksioznosti i poremećaja raspoloženja. Iako ovi simptomi sami po sebi mogu da izazovu zabrinutost oni su zapravo samo upozoravajući znaci da nešto nije u redu sa organizmom. Telo je na taj način manifestuje sopstveni mehanizam za prevenciju samouništenja. Dakle, razvoj paničnih napada ili depresije može predstavljati način da vam vaše telo poruči da treba da usporite i promenite svoj način života pre nego što ,,uterate“ sebe u katastorfalnu bolest ili smrt.

Borba sa stresom uključuje dva koraka. Prvi je prepoznavanje svojih simptoma stresa, drugi je odluka da ih ne ignorišete. Ako zaista želite da se oslobodite anksioznog poremećaja, morati uraditi nešto kako bi smanjili i bolje upravljali vašim stresom. Neke od strategija upravljanja stresom su: relaksacija, regularna fizička aktivnost, izražavanje osećanja, asertivna komunikacija i pravilan bioritam (uveremenjeno spavanje i ishrana).

Sanja Marjanović

dipl.psiholog