Skoro svaka fobija, može poticati od jednog ili više bazičnih strahova. Takvi strahovi su: strah od gubitka kontrole, strah od smrti,povređivanja ili bola, strah od odbijanja, ismejavanja ili stida, strah od ograničavanja, strah od napuštanja, izolacije ili samoće i strah od nepoznatog.

Strah od gubitka kontrole. Svako traumatično iskustvo koje se na neki način kosi sa vašim očekivanjima uređenog i predvidivog načina života može prouzrokovati strah od gubitka kontrole. Ako su vas na primer, roditelji ostavili ili umrli tokom vašeg detinjstva, ne samo da ćete se osetati osetljivi na gubitak i napuštanje već će vas uznemiriti sve što može ličiti na to da gubite kontrolu. Doživljaj saobraćajne nesreće, prolaženje kroz tešku bolest, ili preživljavanje prirodne katastrofe mogu takođe uticati na formiranje straha od gubitka kontrole.

Strah od smrti, povređivanja ili bola. Traumatska iskustva u kojima ste imali blizak susret sa smrću, ili ste pretrpeli ranjavanje ili bol, mogu vas predisponirati za strah od bilo koje situacije koja može potencijalno voditi sličnom iskustvu. Često se dešava da smrt nekoga koji vam je blisak može voditi povećanju senzitivnosti i straha od smrti, i verovatno bilo koja situacija koja iole može biti povezana sa smrću. Strah ove vrste može stojati u osnovi zdravstenih fobija.

Strah od odbijanja, ismevanja ili stida. Odrastanje sa roditeljima koji su kritični ili kažnjavajući, može prouzrokovati osećaj bezvrednosti ili stida koje neka deca prenesu i na odraslo doba. Ako ste bili često zabrinuti oko toga da li ste prihvaćeni od strane majke i oca, možda još uvek hodete kroz život kao odrasla osoba sa preteranom brigom o tome da li ćete dobiti odobravanje od drugih, plašeći se kriticizma ili odbijanja. Ovakav strah je osnova većine socijalnih fobija.

Strah od ograničavanja. Odrastanje u disfunkcionalnoj porodici, u kojoj su roditelji bili fizički i li psihički zlostavljači, ili alkoholičari, može proizvesti strah od „nemogućnosti da se pobegde“. Dete nema izbora osim da trpi maltretiranja od strane odraslih. Pokazalo se da strah od bivanja u zatvorenom, bivanja u „klopci“ (u saobraćaju, liftu,itd.) može voditi poreklo od straha da budete „zarobljenji“ u trenutnoj životnoj situaciji. Možda osećate da ste zarobljenji na poslu, u braku, u samoći, zbog toga što niste potpuno postali svesni vašeg dubljeg osećaja „egzistencijalnog zarobljivanja“. Ovakav strah može ležati u osnovi nekih specifičnih fobija kao što su  strah od mostova, tunela, liftova, i drugih zatvorenih prostorija.

Strah od napuštanja, izolacije ili samoće. Često su ovi strahovi u vezi sa iskustvom gubitka  roditelja ili bliskih rođaka tokom detinjstva. Za neke ljude gubitak vodi hroničnom strahu od napuštanja i teškoći da ostanu sami. Takođe, moguće da je  bilo prilika kada su vas roditelji ostavljali same i kada ste postajali prilično zastrašeni takvim iskustvom. Isto tako često, strah od izolacije i samoće može poticati od toga što nikada niste bili vezani za nekog od svojih roditelja. Možda zato što su bili nehajni, nedostupni, ili agresivni odlučili ste da se povučete u sebe i sve prevazilazite samostalno još kao mali. Kasnije ste usled ovakvog iskustva verovatno razvili strah od izolacije i samoće.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog