Bulimija, iako često povezana sa “životnim izborom osobe”, predstavlja veoma ozbiljno, potencijalno životno ugrožavajuće stanje. Bulimija je poremećaj koji remeti normalan obrazac ishrane, donoseći sa sobom haotično smenjivanje preteranog unošenja hrane i takozvanog “pročišćavanja” tela od hrane. Nakon faze preteranog unošenja hrane, sledi gotovo panična potreba da se iz tela izbaci svešto je tokom jela uneto. Prisiljavanjem na povraćanje ili upotrebom laksativa, osoba zaista izbacuje ono što je pojela. Slično kao i kod anoreksije, obrazac “pročišćavanja”, obolele osobe mogu sprovoditi preteranim vežbanjem i izgladnjivanjem. Za razliku od anoreksije, koja se češće povezuje sa mlađim uzrastima, bulimija se može javiti i u odraslom dobu. Veliki broj slučajeva nije dijagnostikovan i ne dobija adekvatan, neophodni tretman. Oba pola, kako muškarci, tako i žene, mogu oboleti od bulimije.
Šta su uzroci bulimije?
Iako je popularno mišljenje da su poremećaji ishrane posledica dijeta, koje zapravo stavlja osobu sa bulimijom u poziciju krivca za bolest, ni jedna dijeta se ne može tek tako transformisati u poremećaj ishrane. Težnja da se prati model mršavosti može dovesti do toga da se osoba koja je već razvila poremećaj ishrane, oseti kao da može biti srećna jedino ako prati taj model. Ponovo, u pitanju je iskrivljena slika o sopstvenoj vrednosti. Osim navedenog, kao značajni faktori koji mogu doprineti razvoju ovog poremećaja su: teškoće sa izražavanjem osećanja (pa se osećanja izražavaju kroz odnos prema hrani), zlostavljanje (fizičko, psihičko i seksualno) tokom detinjstva, kompliovani i teški porodični odnosi.
Jedan dan osobe sa bulimijom
Većina osoba koje boluju od bulimije mogu se setiti prvog puta kada je preveliki unos hrane bio udružen sa pročišćavanjem. Iako su svesni štete koju nanose sebi, u tom periodu, ovakvo ponašanje nosilo je veliko olakšanje. Bulimija daje lažan osećaj da osoba ima kontrolu nad svojim životom: ako mogu jesti šta god poželim, a da ne dobijam na kilaži, imam kontrolu. Međutim, istina je potpuno suprotna. Bulimija je ta koja preuzima kontrolu nad životom obolele osobe. Ona kontroliše šta i koliko će osoba jesti, kada stati sa unošenjem hrane, kojim obrascima čišćenja organizma će pribegavati. Emocije, ponašanja, socijalni odnosi postaju podređeni odnosu sa hranom i slike o sopstvenom telu. Iscrpljenost, kako fizička, tako i psihička, sprečava osobu da se bavi drugim značajnim životnim zadacima. Bliske osobe često istupaju iz pozicije nerazumevanja, sa pitanjem kako neko može biti toliko destruktivan za sebe. Ovo je pitanje koje sebi postavljaju i osobe obolele od bulimije, i njima je teško da razumeju kako ih bolest kontroliše.
Na klackalici preteranog unosa hrane i pročišćavanja organizma
Preterani unos hrane uglavnom se odvija u tajnosti, kada je osoba sama i obično kod kuće. Neke osobe planiraju pažljivo ovu epizodu i imaju pripremljenu hranu, dok neke osobe uzimaju bilo koju dostupnu hranu. Misli su okupirane time da ova aktivnost ne bude otkrivena, a hranu koju su kupili ili pripremili pojedu velikom brzinom, uz prisustvo straha da će druge osobe otkriti šta rade. Ponekad je faza pokrenuta neočekivano, nakon što je osoba bila izložena nekom iznenadnom događaju, povišenoj anksioznosti ili usamljenosti. Takođe, može se odigrati i van kuće, sa početkom unosa hrane zajedno sa drugim ljudima, a zatim se nastaviti u privatnosti (“Već sam pojeo/la više nego što treba, ništa ne menja to što ću nastaviti da jedem”). Tokom ove faze, osoba se oseća kao da je potpuno van kontrole, što je praćeno fiziološkom i psihološkom nelagodom po završetku jedenja.
Pročišćavanje nastaje kao aktivnost pokrenuta osećanjem krivice i panike nakon preteranog unosa hrane. Osećanje sramote (“gadim se sebi”) je preplavljujuće. Strah od debljine, neprivlačnosti drugima i izmene tela zbog svega što su pojeli, pokreće momentalno aktivnosti usmerene na pročišćavanje tela. Povraćanje, upotreba laksativa i ekstremno, preterano vežbanje su najčešće aktivnosti kojima će osoba pribegavati.
Koje posledice može izazvati bulimija?
Bulimija može prouzrokovati mnoge zdravstvene probleme: oštećenje zuba, organa za varenje, poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena, oštećenja srca i bubrega, nadutost lica i prstiju, pojačana maljavost lica i tela. Ukoliko je žena trudna, a ima bulimiju, mogu nastati ozbiljne posledice i po majku i po bebu. Nepodržavajući stav, nerazumevanje bliskih osoba da se žena nalazi u stanju u kom joj je neophodna stručna pomoć kako bi zaštitila sopstveni život i život deteta, samo pogoršavaju problematiku.
Kako prepoznati osobu koja pati od bulimije?
Bulimija predstavlja tajno stanje, bez preteranih oscilacija u težini, nije toliko spolja vidljiva kao anoreksija, te obolele osobe pred drugima mogu održavati sliku uspešnosti i zdravlja. Neki od specifičnih obrazaca su izbegavanje obedovanja u društvu, pod raznim izgovorima. Ukoliko osoba ipak jede sa drugima, onda će naći izgovor da brzo nestane do toaleta. Umor, izbegavanje druženja, duže ili često boravljenje u toaletu su takođe neki od znakova koji mogu ukazivati na problem.
Kako se leči bulimija nervosa
Isto kao i kod anoreksije, terapija podrazumeva uključivanje tima stručnjaka: psihijatra, psihologa, nutricioniste, gastroenterologa, endokrinologa, zbog kompleksnih posledica koje može izazvati. Psihoterapija je neizostavni deo procesa lečenja i sprečavanja recidiva (ponovne pojave) bolesti. Korisno je da tokom borbe sa bulimijom osoba koja živi sama bude neko vreme sa porodicom ili prijateljima, kako bi izašla iz tajnovitosti i planiranih faza prejedanja. Prisustvo drugih, bliskih osoba, omogućava i otvaranje priče o osećanjima, koja je ključna za izlazak iz problema.
Mr Anđelka Jelčić
specijalni pedagog i porodični savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
