Svaka osoba na početku partnerske veze idealizuje ljubav i nada se da će sve “biti kako treba”, da će uspeti da izbegne uznemirenost svakodnevnih problema, poteškoća i nesigurnosti. Ovakva idealizacija vodi u klopku – iz ideje da uvek sve bude dobro, javlja se težnja za kontrolom, kako sebe, tako i patrnera, kako bi se ljubav činila sigurnom. Težnja za kontrolisanom sigurnošću dovodi do nestajanja romantičnosti, uzbuđenja i spontanosti koju ljubav nudi. Partnerska veza i ljubav koju partneri dele nije izuzetak života koji je sigurna neizvesnost i nepredvidivost. Dakle, isto tako, ljubav u partnerskoj vezi nužno je polje neizvesnosti, nesigurnosti, poteškoća, ali ujedno i slobode da svaki od partnera bude ono što jeste, kaže ono što smatra značajnim, prevazilazi potekoće angažujući kako lične, tako i snage partnerstva. Iako ljubav u partnerstvu gradi svoju istoriju na koju se oba partnera oslanjaju, svaki dan odnosa je jedno novo iskustvo. To je tako iz prostog razloga jer smo kao ljudi svakodnevno izloženi različitim izazovima i situacijama kroz koje se menjamo i rastemo. Ova iskustva utiču na partnere i na sam odnos.
Šta ubija ljubav u partnerskom odnosu?
Partnerski odnos može biti mesto gde obe osobe nanose povrede koje je ponekad nemoguće prevazići i ostati u zajedništvu. U ovakve povrede spadaju nasilje bilo kog tipa (uključujući i ponižavanje i omalovažavanje, kao i težnje da se partner kao osoba preoblikuje “po svojoj meri”), otvoreno pokazivanje prezira ili mržnje prema partneru, gubitak zadovoljstva u partnerstvu zbog prevelikih razlika u ličnom razvoju, gubitak poverenja.
Šta omogućava ljubavi da opstane?
Iz znanja da su rast i razvoj nužnosti života, oba partnera najpre moraju napraviti određenu vrstu odanosti u ljubavi jedno drugome. Takođe, partneri prihvataju postojanje kako intimnosti, tako i razdvojenosti, zajedništva i autonomije. Intmnost i razdvojenost ne podležu nekim krutim dogovorima i zakonitostima, već se ponovo, u skladu sa životnim okolnostima smenjuju u svom prisustvu u vezi. Razočaranje je još jedna neizbežna pojava u partnerstvu. Ukoliko postoji uverenje da partner nikada neće razočarati ni jednim svojim postupkom, javlja se idealizacija odnosa koju neće moći da zadovolji ni jedna osoba. S toga, partneri trebaju biti pripremljeni na to da će ponekad morati da iznesu nezadovoljstva i frustraciju, da se usmere na ono što je u vezi dobro i lepo. Iako partnerstvo samo po sebi prevazilazi jednu osobu, ne znači da se pojedinci sa svojim unutrašnjim svetovma, težnjama i ciljevima brišu. Oba partnera moraju biti spremni da povremeno zađu u lične svetove osobe sa kojom su, da shvate da i lični ciljevi mogu dobiti podršku u zajedništvu.
Praktični saveti za negovanje odnosa
Polazeći od osnove partnerstva, kao aktivni deo ljubavi izdvajaju se posvećenost, povezanost, poštovanje i razumevanje. Kada smo posvećeni odnosu spremni smo da aktivno slušamo partnera, da postavljamo pitanja u vezi sa temom o kojoj govori, a veoma je korisno postaviti pitanje kako bi proverili da li smo dobro razumeli partnera (“Kako sam razumeo/la, govoriš o…”). Na ovaj način jasno je da smo aktivno uključeni i istovremeno izbegavamo mogućnost da nastane nesporazum. Iako ponekad nemamo odgovore na partnerove dileme ili poteškoće, trud da se odgovor pronađe zajedničkim snagama je od neprocenjive vrednosti za jačanje odnosa. Kroz primer aktivnog slušanja otvaraju se i druge značajne aktivnosti: uključivanje partnera u lične i zajedničke razgovore i aktivnosti, kao i traženje, iskazivanje jasne potrebe za partnerom, iskrenost, poštovanje, pravljenje dogovora, poštovanje intimnosti. Partneri se nekada mogu razvijati na ličnom ili profesionalnom nivou različitim tempom. Dogovor oko toga kako će jedno drugo podržati i poverenje u kapacitete onog drugog ponekad mogu spasiti vezu od kraha do kog dolazi zbog ideje “prerastao/la sam je, postali smo dva različita sveta”.
Uznemirenost i nesigurnost se često uvuku u vezu kroz strah od promene, odnosno težnju da sve ostane isto. Reći ili učiniti nešto drugačije nije nužno loše, već naprotiv, težnja da osoba i odnos budu isti. Uvesti promenu u partnerstvo (bilo da je u pitanju promena posla, preseljenje, promena dinamike viđanja…) ne nosi samo po sebi rizik da će odnos prestati da postoji. Odnos čine dvoje ljudi, on je njihova kreacija i samim tim samo ljudi, a ne okolnosti mogu narušiti ono što je stvoreno. Načini na koje se partneri nose sa promenama i izazovima, a ne promene same po sebi, su ono što utiče na vezu.
Mr Anđelka Jelčić
specijalni pedagog i porodični savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
