Učenje može delovati kao nemoguća misija osobama koje se suočavaju sa povišenom anksioznošću i/ili depresivnošću. U ovom tekstu se nećemo fokusirati na situacionu, ispitnu anksioznost za koju je okidač predstojeća provera znanja ili ispitni rok (detaljnije o ispitnoj anksioznosti pročitajte ovde već na to kako anksioznost i depresivnost koje se javljaju i u drugim segmentima života utiču na učenje, koncentraciju i motivaciju za postignućem.
Kako je stanje povišene anksioznosti povezano sa učenjem, koncentracijom, motivacijom?
Mnoga istraživanja danas se bave zastupljenošću problema mentalnog zdravlja kod studenata, i sva pokazuju da se značajan procenat njih – više od 50%, a nalazi se podatak i od čak 70% – u nekom trenutku susreo sa povišenom anksioznošću i depresijom, što je na neki način delovalo ometajuće na studiranje.
U povišenoj anksioznosti, kao opasne interpretiramo situacije koje ne predstavljaju realnu pretnju. Telo je u stalnom ,,bori se ili beži’’ stanju, pripremljeno da se suoči sa opasnostima. Nivo adrenalina u krvi je povišen, simpatički nervni sistem je pojačano aktivan. Posledično, dolazi do ubrzanog rada srca, napetosti mišića, ubrzanog disanja, znojenja. Fokusiranje na telesne senzacije, odnosno unutrašnji fokus, dovodi do osećaja depersonalizacije. Kada prođe taj nalet adrenalina, mogu se javiti umor, iscrpljenost i malaksalost.
Jasno je da ovakvo stanje nije u pozitivnoj korelaciji sa učenjem i mogućnošću koncentracije na gradivo. Kapacitet mozga za usvajanje, obradu i skladištenje informacija u dugoročnu memoriju značajno je smanjen. Osoba u tim trenucima može formirati uverenje da je odabrala pogrešan fakultet, da nikad neće moći da savlada određeni predmet, da i ne treba da studira i da je glupa. Iz toga se razvija i otpor prema učenju, i osoba ulazi u prokrastinaciju. Kako se gradivo sve više gomila, učvršćuju se prethodno navedena uverenja. Ulazi se u začarani krug – anksioznost, nezadovoljstvo, razočaranost u sebe i ljutnja na sebe postaju sve intenzivniji, a motivacija za učenje sve slabija. Javljaju se i osećaj krivice, manjak samopouzdanja, pa često i povlačenje iz aktivnosti u kojima se ranije učestvovalo. To daje još više prostora negativnoj ruminaciji i otvara vrata depresivnosti.
Kako izaći iz začaranog kruga?
1. Planiranje aktivnosti
Budući da anksioznost i depresivnost dovode do dezorganizacije i zaboravnosti, jedan od načina na koji je to moguće prevazići jeste zapisati hronološki koje obaveze predstoje u narednom periodu – datume odbrane seminarskih radova, obaveznih vežbi, kolokvijuma, ispita. Postoje i brojne aplikacije za mobilni telefon napravljene u tu svrhu. Takođe je preporučljivo umesto svaštare koja može delovati preplavljujuće imati posebnu svesku za svaki predmet kako bi beleške bile bolje sistematizovane. Jako je korisno pisati i plan aktivnosti za svaki dan – konkretno iz sata u sat šta se radi, kada su pauze, kada slobodne aktivnosti.
2. Redovno učenje
Kada nam nedostaju unutrašnja i/ili spoljašnja motivacija, učenje je značajno otežano. Međutim, ako se svakog dana uradi neki deo od predviđenih obaveza, to će samo po sebi sniziti nivo stresa i izazvati ličnu satisfakciju. Biće i onih faza kada je učenje neizvodljivo, ali ako je prethodnih dana koji su bili bolji vreme produktivno iskorišćeno, sasvim je u redu sebi dati slobodan dan.
3. Podela gradiva na manje celine
Cilj ove tehnike je da se izbegne preplavljenost anksioznošću kada se osoba suoči sa veoma obimnim gradivom. Umesto: ,,Ovo je nemoguće savladati, bolje da odmah odustanem’’ treba reći sebi: ,,Mogu da podelim gradivo na manje delove, i da dam sve od sebe da ga što bolje savladam’’. U tome pomažu i pisanje prepričanog gradiva, podvlačenje različitim bojama, crtanje šema.
4. Menjanje navika koje intenziviraju anksioznost
Ovo se naročito odnosi na osnovne životne potrebe – redovan san i zdravu ishranu. Ukoliko se učenje odlaže za noć, osoba menja prirodan ritam svog organizma, što samo po sebi izaziva odbrambenu reakciju, odnosno anksioznost. Neispavanost će pojačati iscrpljenost, bezvoljnost, razdražljivost i osećaj depersonalizacije. S toga je bolja opcija potruditi se da se sve obaveze završe ako ne pre onda do ponoći, i imati 7-8 sati kvalitetnog sna. Brza hrana će takođe doprineti osećaju tromosti i umora jer izaziva nagle skokove i padove šećera u krvi. Kako da prevaziđete ove i druge navike koje podržavaju anksioznost pročitajte ovde.
5. Uključivanje u grupni rad i zajedničko učenje
Kako bi ova stavka bila dobar motivacioni faktor za osobu sa povišenom anksioznošću, potrebno je pronaći grupu koja je odgovorna, ali i dobronamerna i optimistična. Pesimistične, preambiciozne i previše kritički nastrojene osobe će uticati demotivišuće.
6. Vreme za „punjenje baterija“
Ukoliko dan za danom protiče u bezuspešnim pokušajima da se uči i u ljutnji na sebe jer to nikako ne polazi za rukom, anksioznost će rasti, a šansa da se koncentracija zaista i postigne će opadati. Tada je dobro napraviti distrakciju – dati sebi vremena za neku aktivnost koja će probuditi zadovoljstvo. Budite svesni toga da bi trebalo naći vremena za aktivnosti u kojima uživate (druženje, šetnja, fizička aktivnost, gledanje filma, serije, slušanje muzike…) i da će one pozitivno uticati na sveukupno raspoloženje, buđenje volje i motivacije. Takođe, možete da testirate kako na Vas deluju tehnike relaksacije (abdominalno disanje, progresivna mišićna relaksacija, joga, meditacija).
7. Stručna pomoć
Ako se stanje povišene anksioznosti, bezvoljnosti i demotivacije održava duže vreme i sve češće preispitujete svoje sposobnosti, izbor fakulteta, gubite samopouzdanje, a Vaše raspoloženje je dominantno negativno, najbolje bi bilo da se obratite stručnom licu i počnete da radite na modifikovanju svojih disfunkcionalnih uverenja.
Mr Andjela Zlatković
specijalni pedagog i KBT savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
