Sve životinjske vrste imaju zajednički takozvani ,,bori se ili beži’’ odgovor kada se nađu u opasnim ili potencijalno opasnim situacijama. To je urođena reakcija koja se aktivira automatski i u vezi je sa instinktom za preživljavanjem. Međutim, ljudskoj vrsti je tokom evolucije postala svojstvena i mogućnost verbalnog odgovora. Kada smo preplavljeni emocijom straha ili besa, prirodno dolazi do toga da se aktivira naš primitivni odgovor – akcenat je na tome da naš mozak pripremi naše telo za fizičko suočavanje sa opasnošću ili za beg. U svakodnevnim situacijama, kada nema više potrebe da se borimo sa divljim zverima da bismo preživeli, najveći broj problema je baziran na odnosima sa drugim ljudima, te je verbalni, asertivni odgovor mnogo poželjniji.

Asertivni način komunikacije smatra se najproduktivnijim jer predstavlja osnovu za građenje funkcionalnih i iskrenih međuljudskih odnosa, koji nisu ugrožavajući ni za jednu stranu. Zasniva se na osvešćenosti i internalizaciji određenih prava koje ima svako od nas. Detaljnije o asertivnim pravima pročitajte ovde . Šta je onda to što jednu osobu može sprečiti da u komunikaciji bude asertivna?

Rano iskustvo i učenje po modelu. Neasertivnost, isto kao i asertivnost, jesu obrasci ponašanja koji se uče. Koji od njih će prevagnuti, u velikoj meri zavisi od toga koji stil komunikacije je dominantan u odnosima okruženja (pre svega roditelja i drugih značajnih odraslih) sa detetom. Ukoliko je dete, na primer, kažnjavano svaki put kada se suprotstavi, ili iskaže svoju želju ili potrebu koja je u suprotnosti od onoga što okruženje očekuje i smatra adekvatnim, i posebno ukoliko je po prirodi osetljivijeg temperamenta, razvijaće inhibirano ponašanje, te osećati intenzivnu anksioznost i/ili krivicu kada radi ili poželi da uradi nešto za sebe. Takođe, ukoliko dete posmatra bliske osobe koje su u komunikaciji agresivne, očekivano je da će i samo razviti uverenje da je to adekvatan način za rešavanje problema te to i demonstrirati u praksi.

Nisko samopouzdanje. Kao rezultat inhibiranog ponašanja i pasivne komunikacije često sledi kako gubitak poštovanja od strane drugih, tako i nesigurnost u sebe i svoje sposobnosti. Kada osoba sama zanemaruje ili negira svoje želje i potrebe, očekivano je da se i okruženje tako odnosi prema njima. To može uticati i na akumuliranje osećanja ljutnje, što dalje vodi u bes iz kog mogu proisteći i drugi neproduktivni načini komunikacije – agresivni i pasivno-agresivni. Više o ovim načinima komunikacije možete pročitati ovde .

Uloge. Određene društvene uloge, takođe, mogu biti u vezi sa neasertivnošću. Kao primer, može se navesti niži status u poslovnoj hijerarhiji gde osoba doživljava da je podređena, da nema pravo glasa, žalbe i protesta te da će izgubiti posao ukoliko iznese svoje mišljenje. Ne negiramo da to često i jeste slučaj i da takav poslovni odnos sam po sebi može zahtevati neasertivnost, te da osobe koje su inače asertivne u takvoj situaciji postanu situaciono neasertivne. U vezi sa tim je i naredna stavka. Polne uloge su takođe pod uticajem stereotipa, te se smatra da je poželjno i očekivano da žene budu pasivne, dok se, kada su u pitanju muškarci, toleriše agresivnost.

Sagovornik nije asertivan. Ukoliko sagovornik nije asertivan već u komunikaciji demonstrira agresivnost, pasivnost ili pasivno-agresivan obrazac, ispoljava bes i frustriranost ili nezainteresovanost, to će osobu koja je po prirodi sklona besu ili anksioznosti dodatno iritirati ili obeshrabriti, iako je ovladala asertivnim načinom komunikacije. Recimo, kada je u pitanju partnerski odnos, partneru koji je asertivan je jako teško da održi svoju asertivnost ukoliko ne nailazi na istu sa druge strane.

Stres. Kada smo pod velikim stresom, preplavljeni smo negativnim emocijama koje mogu biti blokirajuće za našu asertivnost. To je stanje kada kažemo ,,sve mi ide na živce i svi me iritiraju’’. Tada je bolje povući se na kratko, dati sebi ,,time out’’ dok emocije ne splasnu, kako bismo se distancirali od katastrofizacije, iracionalnosti, te agresivne komunikacije, prenošenja besa na one koji su nam ,,pri ruci’’ i potencijalnih konflikata. Asertivno je reći: ,,Nervozan/-na sam, ne priča mi se trenutno’’.

Neasertivnu osobu ćemo prepoznati po tome što je ,,lak plen’’ manipulacija; po tome što izbegava konflikte po svaku cenu, naročito sa autoritetima; tokom razgovora ne uspeva da održi kontakt očima i skreće pogled u stranu; ima poteškoće u izražavanju svojih emocija; ima intenzivno uverenje o nižoj vrednosti, podcenjuje i ne zauzima se za sebe; plaši se ljutnje i odbacivanja od strane bitnih osoba; stalno oseća krivicu, a ni sama ne zna zbog čega. U konkretnim situacijama, to je osoba koja se neće vratiti u prodavnicu kada vidi da joj je vraćen manji kusur, koja će raditi prekovremeno, a neće tražiti povišicu, koja će svima izaći u susret, i kada je to na njenu štetu. To su uglavnom preosetljive i altruistične osobe. Altruizam i empatija su svakako lepe i poželje osobine, ali u prevelikoj meri lako mogu postati izvor ličnog nezadovoljstva.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com