Način na koji komuniciramo govori puno o nama samima, naročito u situacijama kada je važno kakav prvi utisak ostavljamo, recimo pri razgovoru za posao. Kroz stil komunikacije koji nam je dominantan, okruženje će često donositi zaključke o našim crtama ličnosti i našem raspoloženju. Međutim, s obzirom na to da je komunikacija dvosmeran proces, način na koji ćemo komunicirati može se menjati od situacije do situacije – u zavisnosti od toga kakav odnos sagovornik ima sa nama, od toga koji efekat želimo svojim rečima i neverbalnim porukama da postignemo, i slično.

Većina podela prepoznaje 4 stila komunikacije: pasivni, agresivni, pasivno-agresivni i asertivni. Neke novije podele uvode i peti – manipulativni stil. U daljem tekstu pročitajte detaljnije o svakom od njih.

Pasivna (submisivna) komunikacija je način koji podrazumeva da osoba izbegava da doživi i iznese svoje mišljenje, emocije, da se zauzima za sebe, da postavlja granice u odnosu na druge ljude, kao i da identifikuje svoje potrebe. Govori tiho, uglavnom ćuti ili puno priča a ništa ne kaže, često se izvinjava, izbegava da sagovornika gleda u oči. Stalno koristi racionalizaciju (,,Nije to toliko važno’’) pa lako postaje meta osoba sa agresivnim i manipulativnim stilom komunikacije. Kada se nađe u konfliktnim i povređujućim situacijama, neće prepoznati da je ljuta, besna, povređena, već će, često nesvesno, svoju patnju i uznemirenost minimizirati i potisnuti, ili okarakterisati kao neodređenu neprijatnost, a sve u cilju očuvanja mira i zadovoljenja potreba drugih, kako ih ne bi razočarala ili bila odbačena. Međutim, to je uglavnom vodi u kompleksniji problem jer svačija tolerancija ima granicu. Kada naiđe ,,kap koja preliva čašu’’ može na vrlo eksplozivan način početi da pušta svoje nagomilane emocije napolje. Reakcije onda često ne budu proporcionalne okidačima već mnogo burnije, nakon čega oseća krivicu, stid, zbunjenost, i vraća se u svoju pasivnost, do naredne preplavljenosti negativnim osećanjima. Neke pasivne osobe umeju da iskažu svoje mišljenje i osećanja, ali to rade nesigurno, uz pravdanje ili izvinjenje, pa ih primaoci poruke ne shvate ozbiljno.

Pasivne osobe su uglavnom povišeno anksiozne i/ili depresivne jer imaju stavove da nemaju kontrolu nad svojim životom, da su ,,zaglavljene’’, beznadežni slučajevi. Njihova najčešća uverenja su: ,,Ja sam manje vredan/-na od drugih – oni su superiorni, ja sam inferioran/-na’’, ,,Mene će uvek svi gaziti’’, ,,Nesposoban/-na sam da se brinem o sebi’’, ,,Niko ne poštuje moja osećanja’’, ,,Ja se nikad ništa ne pitam’’, ,,Moje mišljenje nije bitno’’.

Agresivna komunikacija podrazumeva da osoba izražava svoje mišljenje, osećanja i potrebe, ali na način koji je ugrožavajući za druge, kako verbalno, tako i fizički. Ona teži ka tome da bude dominantna nad drugima, da ih ponižava, kritikuje, da prebacije svoju odgovornost i krivicu na njih. Često preti. Ima nizak prag tolerancije te je jako impulsivna. Ne sluša sagovornika, upada u reč, glasna je, nadmena i voli da bude u centru (negativne) pažnje. Sagovornici osećaju pritisak da joj se povinuju kako ne bi snosili posledice, kao i nelagodnost kada treba da joj se obrate jer znaju da će naići na kritike.

Cilj ovakve komunikacije je zastrašivanje, demonstracija moći i stavljanje sagovornika u podređeni položaj, što je u suprotnosti sa suštinskom svrhom komunikacije – razmenom ideja i informacija. Iza agresivne komunikacije su uglavnom lični strahovi i nesigurnosti, a osoba ima problem sa kontrolom besa što je može uvesti u mnoge probleme. Uverenja osobe koja ima agresivan stil komunikacije su: ,,Ja sam uvek u pravu’’, ,,Tvoje mišljenje je nebitno’’, ,,Ja sam superioran/-na, ti si inferioran/-na’’.

Pasivno-agresivna komunikacija je kombinacija prethodno opisanih stilova, a podrazumeva da osoba, površno gledano, nastupa ljubazno, pasivno, ali zapravo, na indirektan način – kroz sarkazam, ironiju, ignorisanje, neispunjavanje dogovorenog i neprihvatanje lične odgovornosti – pokazuje svoje nezadovoljstvo, ljutnju, bes. Često će dati obećanje da će nešto ispuniti, a onda će to izbegavati – neće se javljati na telefon, neće odgovarati na poruke, ili će imati brdo izgovora. Jednostavno rečeno, ,,jedno misli, a drugo govori i radi’’. Retko iznosi svoje mišljenje, ali ne u svrhu izbegavanja konflikata već u svrhu kontrole nad drugima – na primer, namerno će nekog držati u neizvesnosti i pojačavati tenziju kod te osobe iako to nije neophodno. Facijalna ekspresija nije u skladu sa onim što oseća – na primer, glume preteranu oduševljenost kada vide nekog ko im uopšte nije drag, ali se lako uočava da je reakcija veštačka. U kolektivu će se, recimo, pasivno-agresivna osoba prepoznati po tome što tračari i širi laži o drugima, dok se predstavlja kao da je sa svima u odličnim odnosima. Voli da preuzima ulogu žrtve i da primaocima poruke tako nameće krivicu (,,Neka mene, nisam ja bitan/-na’’).

Manipulativan način komunikacije svojstven je osobi za koju najčešće kažemo da je proračunata i ima cilj da utiče na ponašanje drugih i da ih kontroliše, ugrožavajući njihova prava, a sve u svrhu ličnog interesa. Njene rečenice sa sobom nose neku skrivenu poruku, koje primalac često nije trenutno svestan već oseti obavezu, krivicu ili sažaljenje prema njoj – predmet manipulacije i jesu najčešće emocije drugih. Slatkorečivi su, znaju odlično da procene šta u kojoj situaciji treba da kažu te ih sagovornik koji nije vešt u prepoznavanju manipulacije može okarakterisati kao veoma asertivne. Osoba koja manipuliše često će se služiti teškom životnom pričom, dramatičnim događajima i plačom kao alatima za manipulaciju. Takođe, sve što kažete biće izokrenuto. Ukoliko Vi imate neki problem, ona će Vas ubediti da su njeni problemi mnogo veći i ozbiljniji i lako ćete se zapravo Vi naći u ulozi tešitelja. Ukoliko joj ukažete da za nešto nije u pravu ili da je pogrešila, ona će Vas ubediti da su Vaše greške mnogo veće, a ako joj poverujete uložićete puno nepotrebne energije i truda da joj se pravdate.

Detaljnije o tome kako prepoznati manipulaciju pročitajte ovde, a o tome kako se koristi krivica kao sredstvo manipulacije procitajte ovde.

Asertivna komunikacija se odnosi na izražavanje misli, osećanja, stavova i potreba na način koji nije ugrožavajući za druge. To znači da asertivna osoba uvažava i poštuje prava drugih isto kao i svoja. Smatra se najefikasnijim načinom komunikacije jer je osnova za građenje iskrenih i funkcionalnih međuljudskih odnosa. Asertivna osoba govori mirnim tonom, uspostavlja i održava kontakt očima tokom razgovora, sluša sagovornika i ne upada u reč. Svesna je svojih prava i ne dozvoljava drugima da joj ih ugrožavaju te štiteći sebe na ovaj način ujedno štiti i jača i svoje samopouzdanje. Detaljnije o asertivnim pravima pročitajte ovde.

Smatra se da je asertivna komunikacija veoma važan faktor očuvanja celokupnog mentalnog zdravlja jer ne vodi ka potiskivanju osećanja, a sa stresorima se uspešno izlazi na kraj. Uverenja koja ima asertivna osoba su: ,,Ne mogu da kontrolišem druge, ali mogu sebe’’, ,,Drugi moraju da znaju šta mislim i osećam da bi to mogli i da uvažavaju’’, ,,Ravnopravni smo – ja sam vredna osoba, ti si vredna osoba’’, ,,I kada se ne slažemo, poštujem tvoje mišljenje’’, ,,Možemo da nađemo kompromis’’.

Zašto je važno da prepoznajemo različite stilove komunikacije? Prvenstveno da bismo ih u svakodnevnim međuljudskim interakcijama lakše uočavali, osvešćivali, a zatim se i postavljali na odgovarajući način. Ako shvatimo da naš sagovornik ima problem da iskaže svoje mišljenje ili osećanje, možemo mu pomoći u tome tako što ćemo ga podsticati na to i stavljati mu do znanja da je i njegova reč bitna. Takođe, i kod sebe možemo veštije da prepoznajemo kada komuniciramo na način koji nije efikasan, te da ga menjamo. Kao što smo već pomenuli, asertivna komunikacija je najproduktivnija, ali i drugi stilovi mogu naći svoju primenu u nekim situacijama – na primer, kada smo fizički ugroženi, ako se nađemo u sred pljačke, najbolje je da ostanemo pasivni.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com