Većina ljudi se suočava sa anksioznošću. Zdrav nivo anksioznosti je ono što nas pokreće da budemo odgovorni prema svakodnevnim obavezama, zdravlju, učenju, da postavljamo ciljeve za budućnost. Međutim, za istu tu većinu anksioznost je povremena i situaciono ograničena. Ukoliko postane učestala, blokirajuća, kada je praćena intenzivnim simptomima koji se održavaju duže vreme, možemo govoriti o nekom od anksioznih poremećaja, u zavisnosti od specifičnosti simptoma. Detaljnije o svakom od njih pročitajte ovde .

Kada je u Vašem okruženju osoba koja se suočava sa povišenom anksioznošću, za nju bi jako značilo bilo da znate kako da se postavite. Nerazumevanje okruženja često obeshrabruje osobu sa nekim od anksioznih poremećaja, te dovodi do toga da ona odlaže da se javi za stručnu pomoć. Bilo da ste joj roditelj, prijatelj, partner, brat ili sestra, sin ili ćerka, Vaša podrška će joj biti motivacija da prevaziđe svoj problem. U daljem tekstu pročitajte šta bi anksiozna osoba volela da znate.

Znači mi to da mogu otvoreno da pričam o svom problemu. Anksiozna osoba će često izbegavati da detaljnije priča o svojoj anksioznosti i tome šta ona sve prouzrokuje. Međutim, razgovor je najefikasniji način za prevazilaženje ovog stanja, kako sa stručnim licem, tako i sa bliskim osobama. Možda će imati uverenje da će Vam biti naporna i dosadna ako priča o tome, te će joj trebati ohrabrenje da se otvori. Možete je pitati: ,,Da li na neki način mogu da ti pomognem po pitanju anksioznosti?’’. Neće Vam zameriti ako ne razumete u potpunosti ono kroz šta prolazi, ali će beskrajno ceniti Vašu brigu i trud da razumete.

Za prevazilaženje anksioznosti nisu uvek potrebni lekovi. Kada vidite da je osoba često povišeno anksiozna, uznemirena, ima panične napade, katastrofira neke predstojeće događaje i slično, izbegavajte komentare tipa: ,,Idi leči se!’’, ,,Popij nešto za smirenje!’’, ,,Ti si za hospitalizaciju!’’. Nemojte preuzimati ulogu psihijatra već pitajte tu osobu da li se obratila za stručnu pomoć, kakav stav ima prema tome. Ili je jednostavno samo zagrlite, možda je to u tom trenutku dovoljno.

Znače mi tvoja podrška i pozitivan stav po pitanju obraćanja stručnom licu. Anksiozna osoba se često pita šta će okruženje reći ukoliko se obrati za psihološku pomoć. Veruje da će je sigurno svi smatrati ludom, te je to dosta i koči da načini ovaj korak. Potrudite se da joj dokažete suprotno – pomozite joj da nađe odgovarajuće stručno lice, pozovite umesto nje da zakažete prvu seansu, idite zajedno sa njom na seanse, pokažite interesovanje za to kako napreduje. Pohvalite napredak, čak i onaj najmanji, čak i onaj kog ona sama možda nije ni svesna.

Ovo ne želim da čujem, vratiću se nekoliko koraka unazad. Ukoliko osoba koja je krenula na svoj put prevazilaženja anksioznosti od Vas čuje određene rečenice, obeshrabriće se, aktiviraće se osećaj krivice. Stoga:

– nemojte je kritikovati i osuđivati zato što je anksiozna. Umesto ,,Zbog tvoje anksioznosti nikad ništa ne možemo da isplaniramo!’’ recite ,,Hajde idemo na pola sata. Ako ti bude bilo loše, vratićemo se’’. Ono što je za Vas normalno i lako, na primer odlazak na žurku, njoj može izgledati kao gladijatorska borba, u kojoj je ona gladijator;

– nemojte sve shvatati lično, gubiti strpljenje i biti impulsivni. Osobe kod kojih su kao simptom anksioznosti prisutne opsesivne misli u čijoj srži je, recimo, strah od napuštanja, često mogu reagovati kroz bes i na taj način zapravo tražiti razuveravanje. Ukoliko odgovorite istim tonom, konflikt će se produbiti i održati duže vreme, a obe strane osećati loše. Recite sebi: ,,Ovo sad govori njegova/njena anksioznost, a ne on/ona’’. Međutim, u redu je postaviti i određene granice, na primer možete reći: ,,Možemo da pričamo o tome kako se osećaš, ali uvrede, optužbe i pretnje nisu prihvatljive’’;

– nemojte negirati njenu anksioznost. Suzdržite se od izjava tipa: ,,Nije ti ništa, umišljaš! Sve je to samo u tvojoj glavi!’’. Ovako ćete samo pokazati nerazumevanje i odsustvo podrške.

To što ne vidiš da se osećam loše, ne znači da sam dobro. Anksioznost nije sve vreme praćena paničnim napadima, traženjem razuveravanja, plakanjem, izraženim simptomima kao što su ubrzano lupanje srca, znojenje, drhtanje, hiperventilacija. Sama po sebi, anksioznost je internalizovani problem i većina osoba koja se suočava sa ovim problemom sasvim normalno funkcioniše. Ali verovatno nećete primetiti da noćas nije spavala zbog opsesivnih misli ili preterane brige. To je ono sa čime se ona budi i sa čim odlazi na spavanje.
Anksioznost se može projektovati i kroz druge negativne emocije i ponašanja – frustriranost, razdražljivost, lošu koncentraciju i gubljenje fokusa sa razgovora. Ako se anksiozna osoba ponaša kao da je iritirate, a znate da nema razloga za to, pitajte je: ,,Da li se desilo nešto što te je uznemirilo?’’. To će joj pomoći da i sama osvesti pravi uzrok svojih osećanja.

Anksiozan/-na sam zbog svoje anksioznosti. Vaš dan započinje pitanjima: ,,Šta sve danas treba da obavim? Gde sve treba da idem? Šta ću da obučem?’’. Dan anksiozne osobe počinje pitanjima: ,,Šta ako doživim panični napad u prodavnici/ na ulici/ u gradskom prevozu? Šta ako ugrozim svoju ili bezbednost neke druge osobe? Šta sve treba da preduzmem da to sprečim?’’. Značajan deo dana svodi se na pripremu za suočavanje sa povišenom anksioznošću i iracionalnim opasnostima. Ovo je posebno izraženo kada je prisutan opsesivno-kompulzivni poremećaj.

Iscrpljen/-a sam i fizički, ne samo psihički. Naš um i telo su direktno povezani. Kada um neprestano radi – i telo će biti umorno. To se dešava i kada je u pitanju povišena anksioznost, posebno dok se osoba ne obrati za psihološku pomoć. Prekomerno razmišljanje i briga, ruminacija, opsesivne misli i iracionalni strahovi dovode do toga da se stalno luče hormoni stresa, koji dalje utiču na ubrzan rad srca, probleme sa varenjem, kvalitet sna, migrenu i slično.

Neki događaji mogu biti veoma preplavljujući. To su najčešće situacije koje podrazumevaju gužvu, kontakt sa nepoznatim ljudima, ili sa onima koje osoba poznaje površno. Ovo je karakteristično za osobe koje se suočavaju sa socijalnom anksioznošću i/ili paničnim poremećajem. Anksioznost u ovom slučaju nije ograničena isključivo samim događajem, već se osoba danima unapred ,,priprema’’ za izlaganje i danima nakon izlaganja analizira kako se u svemu tome snašla. Na samom događaju će biti usredsređena na to kako je drugi vide pa Vas može recimo više puta pitati: ,,Da li se vidi da sam se oznojio/-la?’’. Recite: ,,Nisam primetio/-la, ali evo i ja sam’’. U sebi će se verovatno preispitivati: ,,Da li drugi vide da sam anksiozan/-na? Da li misle da nešto nije u redu sa mnom? Da li se vidi da mi srce ubrzano lupa?’’. Ohrabrite je s vremena na vreme, recite joj: ,,Super ti ovo ide, vidiš da se ne dešava ono čega si se plašio/-la’’. Nemojte shvatiti lično ako poželi da ode kući ranije nego što ste očekivali. Pohvalite je što ipak nije u potpunosti izbegla situaciju te će biti motivisana da se i naredni put izloži, i verovatno ostane malo duže.

Ovo stanje nije moj identitet. Ukoliko su određene osobine osobe koja se suočava sa povišenom anksioznošću trenutno pale u drugi plan (na primer, neko ko je bio izuzetno pričljiv i duhovit, sada je često ćutljiv i odsutan), ne znači da je to činjenično stanje i da neće biti kao ranije. Bilo bi značajno da ističete kvalitete te osobe jer se sigurno i sama trenutno bori sa niskim samopouzdanjem, pita šta joj se to dešava i da li će zauvek biti kao što je sada.

Moja anksioznost ne mora da bude kočnica za naš odnos. Potrudite se da se ne distancirate od osobe koja se suočava sa povišenom anksioznošću, iako ona ponekad može delovati kao da je dovoljna sama sebi. Anksioznost možete posmatrati kao šansu da produbite odnos. Svojim razumevanjem ojačaćete bliskost, bilo da je u pitanju porodični, partnerski ili prijateljski odnos.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com