Rod i starosna dob predstavljaju dve centralne kategorije oko kojih se organizuje dinamika partnerstva, kao i dinamika porodičnog života. U odnosu na starosnu dob, svaka osoba ima određene životne zadatke, koji će manje ili više angažovati i partnera i druge članove porodice (školovanje, zaposlenje, odlazak iz porodice porekla, ostvarivanje potomstva itd.).
Pitanje roda je značajno jer su muškarci i žene različiti. Različitosti nije korisno negirati ili racionalizovati, u tom slučaju zanemarujemo njihovu funkciju. Bez ulaska u naglašavanje različitosti koje bi stvorile osećaj nepromenljive, istorijski podržane nepravednosti među polovima, daleko je korisnije pitanje za svaki par, svaku porodicu, čemu rodne nejednakosti služe, u funkciji čega se nalaze i kako uskladiti ponašanje sa njima?
U čemu se razlikuju muškarci i žene u komunikaciji?
Komunikacija je osnova svakog odnosa, ali i komplikovan čin, nalik na stalno balansiranje između potreba za intimnošću i nezavisnosti. Neki parovi stabilnije obavljaju ovaj hod po žici, učeći iz svojih padova, pamte povrede koje nastaju ulaskom u konflikt i pozitivna iskustva koje dolaze uspešnom komunikacijom. Razlike u komunikaciji između muškaraca i žena postoje, oblikovane su rodnim ulogama, biologijom, istorijom i kulturom odrastajna.
U svakodnevnom govoru, ove razlike su uočljive u ispoljavanju i razumevanju istih ciljeva na različite načine. Tako će muškarac težiti za statusom, žena za podrškom, muškarac za nezavisnošću, žena za većom intimnošću, muškarac za savetom, žena za razumevanjem, muškarac za informacijom, žena za ispoljavanjem osećanja, muškarac za jasnim smernicama, žena za predlozima, muškarac za razrešenjem konfliktom, žena za kompromisom.
Žene kroz komunikaciju tragaju za povezivanjem i negovanjem odnosa, dok muškarci češće ulaze u komunikaciju kako bi razrešili praktične zadatke (ujedno delujući sebi snažno i nezavisno). Ovde možda najviše dolazi do izražaja potreba da se rodne razlike uvaže kroz kulturu i istoriju, više se posmatrajući kao sudar dve različite kulture. Oba pola su opterećena-muškarci ulogom snaže osobe koja zarađuje, materijalno obezbeđuje porodicu (što nije laka pozicija u odnosu na sve veću rodnu jednakost na ovom polju) i žena ulogom osobe zadužene za održavanje porodice na okupu, zadovoljavanje emocionalnih potreba svih članova (što nije laka pozicija jer je održavanje porodice na okupu zadatak oba partnera, uz sve veću slobodu emocionalnog izražavanja muškaraca).
Navedene razlike su dobijene istraživanjima i nisu univerzalne, odnosno, u zavisnosti od same ličnosti, biće manje ili više izražene, bez obzira na rod.
Kako uvažiti razlike u komunikaciji?
Učenje šta je značajno, kako čuti partnera, bez obzira na razlike, može značajno uticati na zadovoljstvo odnosom.
Emocionalna ekspresivnost je promena u ponašanju praćena emocionalnim izražavanjem, dakle verbalna i neverbalna akcija u kojoj osoba ispoljava svoja osećanja. Studije pokazuju da žene imaju potrebu za većom emocionalnom ekspresivnošću, da češće ispoljavaju osećanja i da očekuju isto od partnera, povezujući ovaj čin sa stepenom zadovoljstva partnerskim odnosom. Ove razlike ne moraju biti velike, odnosno i muškarci mogu imati jednaku emocionalnu ekspresivnost kao i žene, dok se razlike više uviđaju u načinima ispoljavanja osećanja i samim osećanjima koja se ispoljavaju. Žene će češće iznositi i negativna osećanja, kao što su tuga i anksioznost, strah i krivica, dok će muškarci češće iznositi osećanja kao što su smirenost, uzbuđenje, bes. U procesu učenja emocionalne ekspresivnosti kod partnera, važno je uzeti u obzir načine na koje su se emocije ispoljavale u porodici porekla, kulturu u kojoj je partner odrastao i izbegavati “čitanje emocija” kroz fizičke reakcije, kako bi se izbegli nesporazumi. Uvažavanje navedenih razlika može se oblikovati rečima, kako za partnera kome nije jasne fizička reakcija (pitajte kako se vaš partner oseća), tako i za partnera koji želi da izrazi svoje emocije (umesto da se namrštite, oblikujte svoje nezadovoljstvo rečima).
Intimnost je duboko subjektivni doživljaj povezanosti sa partnerom, ostvaruje se kroz samootkrivanje, uzajamno poverenje i uvažavanje, empatiju i prihvatanje. I muškarci i žene, kada osećaju da je njihov partner otvoren za komunikaciju, kada je komunikacija pozitivna, imaju veći osećaj intimnosti i zadovoljstva odnosom.
Delovanje na različitim životnim poljima– pitanje čemu rodne razlike služe i u funkciji čega se nalaze, može biti dobra smernica za raspodelu i dogovor oko ciljeva i zadataka. Ukoliko svako ima svoje polje delovanja, a istovremeno postoji i dogovor oko zajedničkih aktivnosti, šanse za konflikt su mnogo manje, a osećaj individualnosti i zajedništva nalazi se u polju sigurnosti.
Bez obzira na razlike u ponašanju i komunikaciji, potrebe u partnerskim odnosima i muškaraca i žena su iste. U posvećenom odnosu, intimnost, bliskost, zadovoljstvo odnosom, komunikacija i interakcije, socijalna podrška, zajedničko ostvarivanje ciljeva, nešto su za čim teže i muškarci i žene.
Mr Anđelka Jelčić
dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
