Česta je pojava da se u svakodnevnoj komunikaciji pojmovi antisocijalno i asocijalno poistovećuju. Međutim, ove dve kategorije se odnose na različite oblike ponašanja. Zajedničko im je to da obe opisuju određenu problematiku vezanu za društveno funkcionisanje. U daljem tekstu pokušaćemo da što jasnije definišemo oba pojma.
Antisocijalno ponašanje je društveno neprihvatljivo. Osobe kod kojih se ono javlja karakteriše nedostatak moralnih i društvenih, često i pravnih normi. Neke antisocijalne ličnosti će jasno znati da ih verbalizuju (najčešće u svrhu manipulacije!), ali na tom nivou one i ostaju – nisu internalizovane. Ono što pričaju je, dakle, često u neskladu sa onim što rade. U jednom trenutku će vam pričati kako su strašno pogođeni nečijom bolešću ili smrću, u sledećem će ići na žurku ,,da bi skrenuli misli’’, ili će vam, recimo, pričati svoju tešku životnu priču bez ikakave facijalne ekspresije, bez ijedne suze.
Antisocijalno ponašanje je ugrožavajuće i povređujuće, kako za okolinu, tako i za samu antisocijalnu ličnost. Nije praćeno osećanjem griže savesti. To je posledica nerazvijene empatije, nedostatka osećaja odgovornosti za tuđa prava i patnju, kao i toga šta je dobro, a šta loše. Smatraju da je dobro sve što je u njihovom interesu i izaziva trenutni osećaj zadovoljstva. Neka istraživanja pokazuju da ove osobe imaju razvijenu zavisnost od adrenalina (,,žive na ivici’’) te se vremenom aktivnosti koje izazivaju uzbuđenje sve više i više usložnjavaju, najačešće u pravcu devijantnosti. U psihijatrijskoj nomenklaturi, ukoliko je učestalo, ovo ponašanje se definiše kao antisocijalni poremećaj ličnosti. Nekada se označavalo kao psihopatija, dok se danas pojam psihopatije koristi samo u slučaju ekstremnih oblika antisocijalnog ponašanja.
Elementi antisocijalnog ponašanja uočavaju se od detinjstva. Još kao deca ove osobe mogu biti izraženo površne, impulsivne, nasilne, podmukle, manipulativne, egocentrične, narcistične. One su, međutim, često dobro uključene u društvo, a za pomoć se obraćaju tek kada razviju zavisnost od psihoaktivnih supstanci, kockanja, seksa ili dođu u ozbiljne sukobe sa zakonom. Nije retkost da su šarmantne, na prvi pogled veoma privlačne suprotnom polu, inteligentne, visoko pozicionirane u svojim profesijama i društvu te ih tako možemo prepoznati i među advokatima, menadžerima, biznismenima, lekarima.
S druge strane, kada za neku osobu kažemo da je asocijalna podrazumevamo da ona nije društvena, da ima nedostatak socijalnih veština, često i nisko samopouzdanje. Socijalne interakcije sa osobama koje im nisu bliske kod određenog broja asocijalnih ličnosti prećene su povišenom anksioznošću – što ih i vodi ka izbegavanju. Suprotno tome, neka istraživanja pokazuju da postoje i asocijalne osobe koje zapravo ne doživljavaju stid i anksioznost u međuljudskim kontaktima već jednostavno ne žele da se upuštaju u njih. To su osobe koje nazivamo samotnjacima.
Preferiraju da većinu aktivnosti obavljaju samostalno, u dobro poznatom okruženju – svojoj zoni komfora. Imaju svega nekoliko bliskih osoba, najčešće članova porodice i pijatelja iz detinjstva. Okruženje ih često opisuje kao zatvorene, povučene, čudne. Kada se i sami tako osećaju postoji verovatnoća da razviju depresiju. Takođe, okruženje ih može okarakterisati i kao nepouzdane jer, zbog nedostatka socijalnih veština i izbegavanja pričanja o sopstvenim osećanjima, ne znaju da u određenim situacijama kažu ili urade ono što je prikladno. Na primer, kada je neko tužan, iako u tom trenutku kod asocijalne osobe postoji empatija, ona možda neće na pravi način znati to da ispolji. Iako žele da ostvare dublji kontakt sa nekom osobom ne znaju kako to da izvedu, a i plaše se neuspeha te biraju da ostanu po strani pa mogu biti viđeni kao nezaintresovani.
Dakle, za razliku od antisocijalnih ličnosti, asocijalne ne žele namerno da povrede nekog. Takođe, ne ugrožavaju društvo već se distanciraju od njega. Možemo da zaključimo da je, zapravo, osnovna razlika između antisocijalnog i asocijalnog ponašanja to što je prvo eksternalizovani problem, a drugo internalizovani. To je značajno znati i prepoznati kao zbog tretmana koji se primenjuje u radu na prevazilaženju ovih problema, tako i zbog same komunikacije u svakodnevnom životu sa ovim osobama. U komunikaciji sa antisocijalnom osobom treba, na primer, prepoznati i izbeći manipulaciju, dok asocijalnu osobu treba ohrabrivati da se uključuje u interakciju i iskazuje svoja osećanja i stavove.
Mr Andjela Zlatković
specijalni pedagog i KBT savetnik
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
