Kroz partnerske odnose mogu se ispunjavati mnogi nerazrešeni i nepoželjni obrasci psihičkog funkcionisanja. Takav scenario se dešava i kada je reč o parovima gde jedna osoba ima narcistički, a druga granični poremećaj ličnosti. U specifičnoj formi psihološkog plesa, svako ispunjava nesvesne potrebe drugog partnera.
Na interpersonalnom nivou, osoba koja ima narcistički poremećaj ličnosti, je osoba koja neguje ljubav prema sebi, bez ideje i pomisli da drugi imaju potrebe. Kada ispred sebe nema adekvatno ogledalo, ono koje će je veličati, počinje da se povlači iz odnosa. Ipak, na dubljem nivou, ne može da kreira zdrave emocionalne odnose, mešajući prirodna stanja ranjivosti, kako sebe, tako i drugih sa nedostatkom perfekcionizma, nesavršenošću. Brzo im postane dosadno i brzo postaju uznemireni kada ne dosegnu svoja očekivanja. Takođe, veoma su zavisni od drugih, kako im je potrebno mnogo pažnje i divljenja. Povezuju se sa osobama koje veličaju, reflektuju njihovu lepotu, uspehe, postignuća, snagu.
Njihov emocionalni život je površan, sa uverenjem da im svet duguje nešto. Njihovi mehanizmi odbrane su projekcija i povlačenje kao odgovori na osećaj krivice, stida, grandiozne slike o sebi.
Granični poremećaj ličnosti ima pervazivan obrazac nesigurnosti interpersonalnih relacija, slike o sebi i afekata, impulsivnost, investiranje u izbegavanje stvarnih ili umišljenih napuštanja. Ulaze u nestabilne veze koje se karakterišu oscilacijama između idealizacije i potcenjivanja. Pate zbog konfuzije identiteta, niske slike o sebi, hroničnog osećaja praznine, ispoljavajući neprikladan bes ili teškoće u kontroli. Na interpersonalnom nivou, nemaju smisao selfa, učiniće sve da bi dobili makar privid povezanosti sa drugom osobom. Mehanizmi odbrane se baziraju na odbrani od preplavljujućeg stida i straha od napuštanja kroz spliting ili projekciju. U pozadini se nalazi strah da ako ispolje svoje prave potrebe, biće ismejani, ignorisani, izdani, odbačeni.
Šta se dešava u partnerskom odnosu između osobe sa graničnim i narcističkim poremećajem ličnosti?
Odigravanje specifičnog plesa, drame, započinje kada se ove dve ličnosti spoje u partnerstvu. Osoba sa graničnim poremećajem ličnosti napada, dok se osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti povlači. Ako se krivica zbog napuštanja pojavi kod osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti, ona je ne može tolerisati, te se vraća. Po povratku, osoba sa graničnim poremećajem ličnosti obećava da će učiniti sve, da će postati sve što partner želi, samo da ne bude napuštena. U početku, ovo obećanje će zaista biti ispunjeno, biće savršeno ogledalo u kom se narcistička ličnost veliča. Ipak, zbog nemogućnosti da održi kontrolu nad impulsivnim ponašanjem, ovo obećanje neće biti u potpunosti ispunjeno. Osećajući se zavedeno i prevareno od strane partnera i njegovog obećanja, narcistička ličnost uviđa da su takva obećanja beznačajna. Ciklus se ponavlja u začaranom krugu, narcistička ličnost zahteva svoje savršeno ogledalo, dok se osoba sa graničnim poremećajem ličnosti oseća progonjenom da ispuni zahteve svog partnera. Odnos kulminira kroz ponavljana razočaranja.
Zašto ostaju u bolnim vezama?
Zašto uprkos svoj boli koja se oseća u ovakvim odnosima, obe osobe teško prekidaju veze, ili po prekidu veze, razvodu, ostaju i dalje emocionalno povezani? Bilo kakava povezanost je bolja od nedostatka povezanosti. Osećaj živosti se ne oseća dok ne postoji stopljenost sa drugom osobom. Osećaju smisao, živost, nasuprot besmisla. Bol je preferirani izbor nasuprot praznini koja se oseća. Potrebni su jedni drugima da bi odigravali svoje unutrašnje drame. To im je neophodno da bi došli u kontakt sa nekim skrajnutim delovima svoje ličnosti. Paradoksalno, svi elementi koji održavaju vezu, ujedno su i oni koji prave konflikte u paru. Parovi mogu paničiti i govoriti o konfuziji koju osećaju. Da li da odem, da li da ostanem? Dokle god traje ovakva zbrka, gotovo je nemoguće doneti bilo kakvu odluku, proceniti šta je realno, a šta nije. Dakle, dokle god je prisutno optuživanje i napadanje, veoma je teško znati šta činiti. Sama priroda primitivnih mehanizama odbrane ih koči da imaju doživljaj prave veze. Umesto toga kreiraju odnos u poljima između krivice i stida, zavisti i ljubomore, odbijanja i povlačenja.
Da li je promena moguća?
U psihoterapiji parova, moguće je napraviti promenu, kako na ličnom, tako i na partnerskom nivou. Odnos pre terapije i na njenom samom početku, je takav da osoba koja pati od graničnog poremećaja ličnosti boravi unutar emocionalnog prostora osobe koja pati od narcističkog poremećaja ličnosti. U stopljenosti, veoma je teško uneti korekcije, te je primarni zadatak osnaživanje ličnosti. Ovaj proces se odvija kroz odricanje od optuživanja, odlučivanja ko je u pravu, a ko nije. Na ovaj način, par se polako udaljava od destruktivnih, agresivnih i bolnih ponašanja. Kasnije, tokom psihoterapije, par polako stiče uvid da stopljenost ne postoji, već da je reč o drugoj osobi koja takođe ima svoje potrebe, misli i osećanja. U fazi razdvajanja emocionalnih stanja od jednog u dva, osećaj nezavisnosti i zdravijeg povezivanja para preuzima ulogu. Lagano se razvijaju potrebe za sticanjem uvida u emocionalno stanje partnera, njegovih potreba. Ispoljavanje emocija je češće, unutrašnji konflikti se lakše razrešavaju, bez smeštanja u odnos. Od preokupiranosti odnosom, oba partnera se pomeraju ka ličnom razvoju.
Odnos koji je veoma bolan i iscrpljujuć, u nekom momentu može postati jedina prilika za promenu na ličnom nivou. Psihoterapija, na koju se kreće zbog želje da se očuva odnos sa partnerom, može postati polje na kom se uči održavanje zdravijeg i kvalitetnijeg odnosa sa samim sobom.
Mr Anđelka Jelčić
dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
