U toku pandemije i konstantnog priliva novih informacija o broju obolelih, merama prevencije, opšti nivo anksioznosti je značajno povišen. Svi ga apsorbuju, pomerajući fokus na fizičke znake bolesti. Osim ove teme, veliki broj ljudi se oseća ugroženo i zbog egzistencijalnih problema, prestanka rada, samoizolacije ili karantina. Ipak, borba celog sveta na ovom polju ne znači da su druge borbe stopirane, zaustavljene. Osobe koje imaju psihičkih problema i dalje se suočavaju sa anksioznošću, napadima panike, psihotičnim simptomima. Ne smemo zaboraviti na njih i borbe koje su vodili i pre početka pandemije.

Šta treba znati?

Situacije povišenog stresa, ratova, prirodnih katastrofa, uključujući i pandemiju kao veliku svetsku zdravstvenu krizu, mogu trigerovati pogoršanje kod osoba sa psihičkim problemima, čak i ako su prethodno bili stabilni.

Izloženost velikom broju informacija koje se konstantno menjaju, informacijama o broju umrlih, mogu imati veoma negativan uticaj na osobe sa psihičkim problemima. Reč je zapravo o opšteprisutnom osećaju gubitka kontrole i nemoći, koji osobe sa psihičkim problemima inače mogu osećati nad svojim životom, inače mogu strahovati od toga (anksiozni poremećaji). Iz tog razloga je značajno imati osnovne informacije o tome kako se osećaju. Iznad svega, upamtite da je reč o stvarnim, realnim problemima, ne o razmaženosti, preterivanju, nedostatku discipline.

Emocije su odgovor na događaje, bilo unutrašnje ili spoljašnje. Kakve se emocije onda pokreću kod osoba sa psihičkim tegobama u periodu pandemije koronavirusa?

To što se nalaze u stanju koje pokreće specifične emocionalne procese, ne znači da ne osećaju isto kao i svi drugi ljudi, ako ne i intenzivnije. Zbog stanja sa kojima se svakodnevno bore, mogu osećati nisko samopouzdanje, stid, krivicu, nositi uverenje o nižoj vrednosti, neadekvatnosti u odnosu na druge ljude. Bespomoćnost, tuga, teškoća da raspoznaju i upravljaju sopstvenim emocijama, jaka uznemirenost, nedostatak volje, nemogućnost da se umire, osećaj nesigurnosti u relacijama sa drugim ljudima, izražen strah od napuštanja, strah od ponovne ili prve hospitalizacije, preplavljujuće emocije tuge ili anksioznosti, samo su jedan deo široke emocionalne lepeze osećanja, prisutne u svakodnevnici osoba sa psihičkim problemima. U situaciji izolacije i povišene tenzije spolja, emocionalna stanja se mogu još više intenzivirati.

Kako pomoći?

Dnevna rutina, koja je poremećena, može se negativno odraziti na zdravstveno stanje i pogoršati ga. Nema stabilne strukture na koju se mogu osloniti, dnevne aktivnosti su redukovane ili izmenjene, što pojačava osećaj nemoći. Uvedite dnevnu i nedeljnu rutinu, napravite plan, motivišite osobu sa psihičkim problemima da učestvuje u izradi svog dnevnog plana. Normalizujte pravljenjem plana i za sebe ili na nivou porodice.

Ne činite umesto njih, pitajte kako možete pomoći u svakodnevnim aktivnostima. Pomozite im da ispune svoje dnevne planove. Često mogu imati osećaj krivice ukoliko se ne pridržavaju planiranih aktivnosti, što ih uvlači u začarani krug. Ponudite svoju podršku u realizaciji aktivnosti.

Posete psihijatru ili psihoterapeutu mogu biti zanemarene. Čak i ako nema mogućnosti za fizički odlazak, omogućite redovne kontakte sa psihijatrom ili psihoterapeutom putem telefona ili online.

Ne zanemarujte započete zadatke oporavka. Napravite plan njihove realizacije i vršite evaluaciju na nedeljnom nivou. Čekiranjem postignutog postiže se osećaj zadovoljstva, kontrole i kontinuiteta.

Ponovite više puta, na umirujuć način, mere prevencije. Ne očekujte da je koncentracija i pažnja od jednom bolja samo zato što je opasnost spolja. Upamtite da osobe sa psihičkim problemima često imaju konstantan doživljaj opasnosti i u svom unutrašnjem svetu i u socijalnom okruženju.

Budite uz njih, ceniće to i više nego što možete misliti.

Izbegnite dvostruku stigmatizaciju-normalizujte karantin i samoizolaciju. Pandemija je svetski problem, približite bliskoj osobi univerzalnost ovog problema. Trudite se da navedete i pozitivne priče ljudi koji su bili inficirani virusom, ali su uspeli da se oporave.

Ne zanemarite redovno uzimanje farmakoterapije. Ukoliko ste bolesni, obavestite najbližu službu medicinske pomoći da je vašoj bliskoj osobi potrebna psihijatrijska podrška, a da vi trenutno niste u stanju da je pružite. Ukoliko imate mogućnosti, angažujte nekoga iz svog sistema podrške za negu bliske osobe.

Budite istovremeno i direktivni i negujući. Informacije uputite jasno, ujedno brižno i podržavajuće, ali i direktivno.

Ne preplavljujte informacijama u vezi sa pandemijom. Možete ostati informisani i ako ne slušate vesti i ne čitate sadržaje na internetu po nekoliko puta dnevno. Izbegavajte da počnete i završite dan sa informacijama, osim u hitnim slučajevima. Odaberite sat u danu koji ćete posvetiti informisanju. Osobe sa anksioznim poremećajima mogu imati izraženo pojačane simptome usled izlaganja velikom broju informacija.

Ukoliko su prisutne suicidalne misli ili ponašanja, kontaktirajte najbližu službu mentalnog zdravlja. Ne zanemarujte značaj i opasnost ovakvih misli zbog pandemije, koliko god vama to delovalo nerealno u ovom trenutku. Zapamtite da je reč o osobi koja se na svakodnevnom nivou bori sa jednako teškim i rizičnim psihičkim stanjima.

Možda anticipacija zadovoljstva po prestanku pandemije neće biti moguća ili utešna. Ne pokušavajte na silu da je prikažete ako vaša bliska osoba ne odgovara. Defokusirajte se na druge dnevne aktivnosti, govorite umirujućim glasom.

Možda ćete morati da postavite rigidnije granice kako bi zaštititli blisku osobu od izlaganja rizičnim ponašanjima (posebno kod bolesti zavisnosti ili kod bipolarnog poremećaja). Trudite se da to ne činite na grub ili odbacujuć način.

Ostanite povezani, pitajte umesto da predpostavljate kako su i na šta su mislili.

Validirajte njihova osećanja. To što se svi nalazimo u situaciji povišenog rizika i pandemije, ne znači da svi moramo imati iste emocionalne ili misaone odgovore na situaciju. Upamtite, zapravo ne znate kako se druga osoba zaista oseća (“Ne znam kako je kada se neko oseća tako, ali mi deluje jako teško po onome što opisuješ.”).

Ne poistovećujte osobu i problem. Pitajte kako je tvoja depresija, anksioznost, danas.

Ne zanemarujte moć umirujućeg glasa, zagrljaja i dodira. Fizički dodir deluje na umirujuć način i na psihu.

Ispoljavajte osećanja, time ćete normalizovati ispoljavanje osećanja.

Organizujte virtuelne večere ili čajanke, uključite i osobu sa mentalnim problemima.

Vodite brigu o sebi, oslonite se na sistem podrške, jedite zdravo, vodite brigu o higijeni sna, radite vežbe.

Pozovite stručnu pomoć ukoliko se ne snalazite sami. Ostavite značajne kontakt telefone na dostupnom mestu.

Ovo su zvanični kontakti gde možete dobiti besplatnu psihološku pomoć za psihološke probleme i pogoršanja usled pandemije i izolacije: 0800 309 309

Kao i posebni telefoni Instituta za mentalno zdravlje:
063 7298260 (za mlade i roditelje dece do 18 godina)
063 1751150 (za osobe starije od 18 godina).

Vaš psiholog tim vam, takođe, obezbeđuje besplatnu psihološku podršku putem chat opcije savetovanja u periodu vanredne situacije. Više o chat savetovanju pogledajte ovde.

Mr Anđelka Jelčić

dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com