Očekivane emocije tokom mere socijalnog distanciranja

Čovek je socijalno biće. Kada govorimo o jednoj ličnosti, da bismo je što bolje razumeli i upoznali, uvek je potrebno u obzir uzimati socijalni kontekst u kom raste, razvija se i sazreva. Čovek oduvek ima potrebu da pripada određenim grupama i to čini njegov socijalni identitet. Suočavajući se sa pandemijom, naišli smo i na meru socijalnog distanciranja koja mnogim ljudima teško pada i praćena je neprijatnim emocijama. Određene negativne, pa i nezdrave emocije i ponašanja sastavni su deo skoro svake adaptacije na nešto novo, nesvakidašnje, drugačije od onog na šta smo navikli. One su prisutne, recimo, pri preseljenju u novi grad radi studiranja, prilikom privikavanja na novo radno mesto, nakon raskida partnerskog odnosa ili razvoda, nakon smrti bliske osobe. Slično je i sa trenutnom situacijom sa kojom se bori čitav svet.

U nastavku teksta, pročitajte koje je to emocije i reakcije očekivano imati prilikom adaptacije na meru socijalnog distanciranja.

Strah i anksioznost. Sasvim je u redu biti uplašen i zabrinut po pitanju mogućnosti zaražavanja korona virusom, kako nas samih, tako i nama bliskih osoba. To su, zapravo, emocije koje nas i čuvaju, čine da budemo oprezni, društveno odgovorni i da poštujemo sve propisane mere. Kada smo svesni da preduzimamo sve što je u našoj kontroli kako bismo delovali preventivno i štitili sebe i svoje bližnje, time se u značajnoj meri distanciramo prema blokirajućim, preplavljujućim nivoima ovih osećanja. Ako dođe do toga da Vas preplave ove emocije, nakon što ih osvestite možete ih i zapisati. S jedne strane, one tako gube na intenzitetu, a, s druge, dolazi do toga da racionalni deo uma postaje dominantan. Preporuka je i ograničiti vreme koje provodimo izlažući se informacijama iz medija o epidemiji, primenjivati tehnike relaksacije, praviti strukturu dana. Detaljnije o anksioznosti povodom korona virusa pročitajte ovde.

Depresivnost. Dobro raspoloženje se često povezuje sa lepim vremenom, odnosno sa Suncem i vitaminom D koji se pod njegovim uticajem stvara u našem telu. Trudite se da, kada je sunčan dan, veći deo dana provedete u svom dvorištu ili na terasi. Ako nemate nijednu od ovih mogućnosti, konsultujte se sa svojim lekarom opšte prakse o suplementiranju vitamina D. Takođe, možete napraviti listu stvari koje Vam izazivaju osećaj prijatnosti, recimo muzika, kuvanje, kućni trening, topla kupka, te preduzeti nešto od navedenog kada Vas obuzme depresivnost.

Usamljenost. Iako smo svi već svesni da je socijalno distanciranje trenutno jedini adekvatan odgovor na korona virus i da je u svrhu višeg cilja, normalno je osećati i usamljenost, naročito ukoliko smo distancirani od bliskih osoba. Tehnologija nam, svakako, u određenoj meri olakšava situaciju, i sada je pravo vreme da pokaže svoju pozitivnu stranu. Održavajte kontakte sa prijateljima, rođacima, partnerom putem video poziva, istovremenog gledanja filmova i serija, zajedničkog igranja igrica.

Bezvoljnost i dosada. Prilično iznenada, kao grom iz vedra neba, svakodnevni ritam i ustaljena rutina velikog broja ljudi su promenjeni. Radi se od kuće, mnogi su i izgubili posao, deca imaju časove preko TV programa, studenti prate online predavanja, neizvesnost je kod svih prisutna. Iako možda imamo i više vremena nego inače za mnogo toga, u situaciji stalne strepnje i neizvesnosti sasvim je očekivano da nemamo volju ni za šta ili da nam bude dosadno. Ako se ovako osećate, možete recimo da napravite listu stvari koje ste dugo želeli da uradite, a niste imali vremena od drugih obaveza. Na ovaj način ćete postaviti sebi ciljeve – da pročitate knjigu koju ste davno počeli a nikako da završite, da odgledate sve sezone serije koju nikako da počnete jer ima puno epizoda, da sredite ormare i bacite stare, nepotrebne stvari i slično.

Bes i frustracija. Promena dnevne rutine može dovesti i do ovih osećanja. Kao i strah, i one se prirodno aktiviraju kada se osećamo ugroženo, kao i kada nemamo mogućnost da na adekvatan način zadovoljimo svoje potrebe. Okidač mogu biti prazni rafovi u prodavnicama, kao i duge kolone ispred njih, zatim kada vidimo da neko ne poštuje mere i ugrožava kako svoju, tako i našu bezbednost, zatim to što nam nedostaju bliske osobe, članovi porodice, partner, prijatelji, i slično. I ova osećanja ćemo delimično preduprediti ukoliko budemo održavali kontakte sa najmilijima koji nisu kraj nas, kao i tako što ćemo osvešćivati šta je u našoj kontroli, na šta možemo uticati, a na šta ne, kao i da će sve ovo proći.

Dobro raspoloženje. Ne treba da zaboravimo da pomenemo i one osobe koje se, zapravo, dobro osećaju, a možda i pitaju: ,,Šta nije u redu sa mnom kad mi sve ovo u stvari prija?’’. Za određeni broj ljudi ovaj period je predah od svakodnevnog stresa, od mnogobrojnih obaveza, od hodanja po ivici sindroma izgaranja. Ovu situaciju mogu doživljavati kao dugo očekivani odmor, i to je sasvim u redu (naravno, ako se poštuju propisane mere o socijalnom distanciranju!). I u ovom slučaju suvišno je da krivite sebe zbog toga što vam prija da se naspavate, da imate manje posla i više vremena za sebe i svoju porodicu. Trudite se da ga i što kvalitetnije moguće iskoristite. Takođe, i introvertne ličnosti imaju sposobnost da prilično dobro podnesu trenutno stanje.